Млади питају...

Зашто не могу задржати пријатеље?

„Моја пријатељица и ја смо делиле многа интересовања и многе активности; уживале смо да проводимо време заједно. Али изненада наше пријатељство је постајало све хладније и хладније. Због тога сам се осећала заиста депресивно“ (Марија).

КОНАЧНО си пронашао једног пријатеља, некога ко те разуме и ко те не осуђује. А затим, изненада, ваше пријатељство почиње да измиче. Покушаваш да га спасеш, али узалудно.

Лојалан пријатељ је непроцењив (Пословице 18:24). А губитак једног пријатеља може бити болно искуство. Библија нам говори да када су Јова напустили пријатељи, он је јадиковао: „Ближњи моји ме напустише, знанци моји заборавише“ (Јов 19:14). И ти можеш осећати сличну бол ако је неко твоје пријатељство недавно нарушено. Као што се млади Патрик изразио: „Имате осећај као да је неко кога волите умро.“ Али шта ако је скоро свако пријатељство које си икада имао пропало?

Крхка пријатељства

Књига Adolescence од Иствуда Атвотера примећује да тинејџерска пријатељства „нагињу да буду превртљива, са изненадним, драматичним променама и огорченим осећањима кад се пријатељи разиђу“. Шта је то што тинејџерска пријатељства чини тако крхким? Један разлог је тај да док постајеш старији, твоја осећања, гледишта, циљеви и интересовања почињу да се мењају. (Упореди с 1. Коринћанима 13:11.) Можеш ухватити себе како донекле идеш испред — или заостајеш иза — својих вршњака.

Стога кад пријатељи одрасту, они се понекад удаљавају — не зато што су љути једно на друго, већ зато што развијају различите циљеве, интересовања и вредности. Можда је чак и најбоље да се неко пријатељство оконча. Док постајеш старији и почињеш озбиљније узимати духовне ствари, можда схваташ да неки од твојих бивших пријатеља нису били здрав утицај (1. Коринћанима 15:33). Теби је стало до њих али не уживаш у њиховом друштву као што си некада уживао.

Ствари које трују пријатељства

Ипак, шта ако стално губиш пријатеље — везе које би волео да сачуваш? Искрено, то би могло значити да имаш неке карактерне недостатке које треба да превазиђеш. На пример, љубомора трује пријатељства. Замисли да имаш неког пријатеља ко је богатији, талентованији, привлачнији или популарнији од тебе. Вређа ли те додатна пажња коју можда он или она добијају? „Завист [„Љубомора“, NW] је болест која кости гризе“ (Пословице 14:30). „Заиста сам завидео свом пријатељу на популарности и на свим стварима које је он имао а ја нисам“, признаје млади Кинон, „и то је утицало на наше пријатељство.“

Посесивност може бити још једна деструктивна особина. Шта ако сазнаш да пријатељ проводи све више времена с другима а све мање времена с тобом? Једна млада особа је признала: „Била сам љубоморна чак и када су други причали с неким од мојих пријатеља.“ Ти можеш схватити дружење свог пријатеља с другима као један чин издаје.

Перфекционизам може исто тако имати за последицу пропаст неког пријатељства. На пример, сазнао си да ти је неки пријатељ говорио иза леђа, можда је чак и открио поверљиве ствари (Пословице 20:19). „Њему⁄ њој не могу никада поново веровати!“, љутито узвикујеш.

Пријатељство — примање или давање?

Ако су љубомора, посесивност или перфекционизам затегли твоја пријатељства, питај се: ’Шта желим од пријатељства?‘ Да ли замишљаш да пријатељство укључује да имаш некога на располагању, неку врсту слуге да извршава твоје наредбе? Да ли тражиш пријатеље ради престижа, популарности или добитка? Очекујеш ли искључиву оданост од пријатеља, с мало места за друге у тој вези? Онда ти је потребно да прилагодиш своје гледиште о пријатељству.

Из библијских учења сазнајемо да до доброг односа с другима долази не примањем већ давањем! У Матеју 7:12, сам Исус Христ је рекао: „Све што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима.“ Сасвим је нормално очекивати извесне ствари од пријатеља̂. Књига Understanding Relationships признаје: „Ми заиста очекујемо да пријатељ буде неко ко је искрен и отворен, ко показује наклоност, казује нам своје тајне и проблеме, пружа нам помоћ кад нам је потребна, има поверења у нас и такође... ко је спреман да ради на решавању несугласица.“ Међутим, то није крај ствари. Књига додаје: „То су ствари које људи очекују да пријатељ уради за њих и очекују да за узврат то ураде за пријатеља“ (курзив наш).

Запази начин на који се са̂м Исус опходио према онима који су му били блиски. Он је рекао својим ученицима: „Више вас не називам слугама, јер слуга не зна шта ради господар његов, него вас назвах пријатељима.“ Али да ли је Исусово пријатељство с његовим ученицима било засновано на томе шта су они могли урадити за њега? Напротив. Он је рекао: „Нема веће љубави него живот свој дати за пријатеље своје“ (Јован 15:13, 15). Да, права основа за пријатељство јесте самопожртвована љубав! Када је љубав темељ, једно пријатељство може преживети невоље и проблеме.

Кад искрсну проблеми

На пример, замисли да твој пријатељ има више новца, памети и талента од тебе. Несебична љубав помаже ти да се радујеш са својим пријатељем. Најзад, „љубав није завидљива“, каже Библија (1. Коринћанима 13:4).

Или претпостави да твој пријатељ каже или уради нешто што повређује твоја осећања. Значи ли то да је ваше пријатељство осуђено на пропаст? Не мора да значи. Апостол Павле је био веома разочаран кад га је његов пријатељ Марко напустио на једном мисионарском путовању. Био је толико разочаран да је одбио да дозволи Марку да му се придружи на његовом следећем путовању! Павле је чак разменио неке оштре речи с Марковим рођаком, Варнавом у вези с тим. Ипак, годинама касније Павле је нежно говорио о Марку, чак га је позвао у Рим да му помаже. Очигледно су решили своје размирице (Дела апостолска 15:37-39; 2. Тимотеју 4:11).

Зашто не покушаш да то исто урадиш кад искрсну проблеми у вашем пријатељству? Немој дозволити да се ствари загноје (Ефесцима 4:26). Пре него што брзоплето донесеш закључке или га љутито оптужиш, саслушај и његову страну (Пословице 18:13; 25:8, 9). Можда је дошло до неког неспоразума. Али шта ако је твој пријатељ у ствари крив за показивање слабог расуђивања? Сети се да је твој пријатељ само човек (Псалам 51:7; 1. Јованова 1:10). И ми смо сви криви јер говоримо и радимо ствари због којих касније жалимо. (Упореди с Проповедником 7:21, 22.)

Али ипак, ти можеш отворено рећи колико су те његови поступци повредили. То може подстаћи твог пријатеља да се искрено извини. Будући да љубав „не урачунава зло“, можда би могао да тај инцидент оставиш иза себе (1. Коринћанима 13:5, Ча). Осврћући се на изгубљено пријатељство, млади Кинон прича: „Кад бих могао да све поново урадим, не бих очекиво савршенство од нашег пријатељства. Више бих слушао и подржавао бих га и не бих увеличавао његове недостатке. Сада схватам да оно што чини једно пријатељство успешним јесте излажење на крај са испитима и изазовима.“

Али шта ако твој пријатељ не проводи с тобом онолико времена колико је проводио раније или онолико колико би ти то волео? Да ли би могло бити да си постао претерано посесиван што се тиче времена и пажње свог пријатеља? То може угушити једно пријатељство. Људи у здравим односима дају једни другима неку меру простора. (Упореди с Пословицама 25:17.) Они дозвољавају доста места за уживање с другим људима! Најзад, Библија охрабрује хришћане да се ’шире‘ у својим пријатељствима (2. Коринћанима 6:13). Стога када пријатељ то ради, нема потребе да на њега или њу гледаш као на нелојалну особу.

У ствари, уопште није добра идеја постати превише зависан од неке особе (Псалам 146:3). Мудро је гајити пријатељства с неким ван твоје групе вршњака, као што су твоји родитељи, старешине и други брижљиви, одговорни одрасли. Ана нежно прича: „Моја мајка је мој најбољи пријатељ. С њом могу разговарати о свему и свачему.“

Може се уживати у трајним пријатељствима

Библија каже у 1. Петровој 3:8: „Најзад будите сви сложни у мислима и у осећањима, пуни братске љубави, милосрђа, понизности.“ Да, показуј доброхотност, саосећање, морални интегритет и искрену забринутост за друге и увек ћеш привлачити пријатеље! Истина, за трајна пријатељства потребни су труд и одлучност. Али их награде чине вреднима труда.

Интересантно је да Библија говори о Давиду и Јонатану. Они су имали изванредно пријатељство (1. Самуилова 18:1). Они су могли да се уздигну изнад безвредне љубоморе и карактерних недостатака. То је било могуће јер су и Давид и Јонатан стављали пријатељство с Јеховом Богом и лојалност према њему изнад свег осталог. Учини то исто и нећеш имати пуно проблема да задржиш богобојазне пријатеље!

[Слике на 26. страни]

Пријатељства се обично распадају када особа сматра да је нелојално имати друге пријатеље