Цеце-мува — проклетство Африке?
ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ НИГЕРИЈЕ
НЕДАВНО смо се преселили у један сеоски крај у западној Африци. Окруживале су нас тропске шуме. Једног поподнева моја супруга је ушла у гардеробу и повикала: „Овде је једна коњска мува!“
Мува је излетела из гардеробе и улетела у купатило. Зграбио сам спреј са инсектицидом и кренуо за њом затварајући врата за собом. Муве није било нигде на видику. Изненада је полетела ка мом лицу. Нападала ме је! Млатарајући рукама безуспешно сам покушавао да је оборим. Одлетела је до прозора. Стакло је спречило њен бег. Мува је слетела на њега.
Нанишанио сам и попрскао муву инсектицидом. Обично би директно прскање попут овог истог тренутка убило скоро сваки инсект. Али не и ову муву. Полетела је и наставила да зуји по купатилу.
Ово створење је жилаво! Био сам сигуран да ће инсектицид обавити свој посао и да ће мува убрзо пасти на под. Али није пала. Следећи пут кад је слетела, попрскао сам је по други пут. Поново је полетела.
Каква је ово врста супер-муве? Још два директна напада напокон су је убила.
Ставио сам своје наочаре и пажљиво прегледао ово створење. Било је веће од кућне муве али ипак не тако велико као коњска мува. Његова крила су била укрштена на леђима, дајући му аеродинамичнији изглед од обичне муве. Дуга игласта рилица излазила је из предела његових уста.
Позвао сам своју супругу: „Ово није коњска мува. То је цеце-мува.“
Тај сусрет ми је снажно ставио до знања тежину покушавања да се истреби ова мува с њеног афричког домена од 11,7 милиона квадратних километара, са подручја које је веће од Сједињених Држава. Зашто људи желе да је униште? Три оптужбе су усмерене против ње. Прва оптужба:
Храни се крвљу
Постоје 22 различите врсте цеце-мува. Све живе у супсахарској Африци. Све муве, и мужјаци и женке, халапљиво се хране крвљу кичмењака, тако што једним јединим убодом усисавају три пута већу количину крви од своје тежине.
Наслађују се на великом броју разноврсних пашних животиња — и на оним пореклом из Африке и на оним које то нису. Уједају и људе. Ујед је дубок, крвопилан убод, оштар и болан. У исто време и сврби и боли. Изазива оток.
Цеце-муве су веште у свом послу. Оне не губе време зујећи око ваше главе. Оне могу попут метка летети ка неком и некако закочити и спустити се на лице тако нежно да се и не осете. Могу бити попут лопова; понекад и не знате да су украле нешто крви све док не оду — кад све што вам преостаје да радите јесте да процените штету.
Обично иду на откривено тело. (Изгледа да им се допада мој врат!) Међутим, понекад одлуче да се попну уз ногавицу или рукав кошуље пре него што убоду крвни суд. Или ако изаберу, могу ујести кроз одећу — то није проблем за инсекта који може продрети чак и тврду кожу једног носорога.
Људи оптужују цеце-муву не само што је паметна већ и лукава. Једном кад сам инсектицидом покушао да убијем једну, одлетела је у моју гардеробу и сакрила се у мојим купаћим гаћицама. Два дана касније кад сам обукао гаћице два пута ме је ујела! Другом приликом једна цеце-мува сакрила се у ташну моје супруге. Понела је ташну до канцеларије и кад је посегла унутра, мува ју је ујела за руку. Затим је летела по соби, узрокујући хаос међу службеницима. Сви су престали да раде да би је спљескали.
Стога прва оптужба против цеце-муве јесте та да је она крвопија с болним уједом. Друга оптужба:
Убија животиње
Неке врсте цеце-мува преносе једну болест коју узрокују мајушни паразити који се називају трипанозоме. Када цеце-мува сише крв животиње која има ту болест, она гута крв која садржи те паразите. Они се развијају и множе унутар муве. Када мува уједе другу животињу, паразити прелазе из муве у крвоток те животиње.
Та болест је трипанозомијаза. Облик болести који се појављује у животињама назива се нагана. Нагана паразити бујају у крвотоку многих животиња које су пореклом из Африке, нарочито код антилопе, буфала, дивљих свиња, малих афричких антилопа, црвених мочварских лечви и брадавичавих свиња. Паразити не убијају ове животиње.
Али паразити пустоше стоку која није пореклом из Африке — камиле, псе, магарце, козе, коње, мазге, волове, свиње и овце. Према часопису National Geographic, нагана сваке године убије три милиона грла стоке.
Чувари стоке, као што су Масаји источне Африке, научили су како да избегавају подручја на којима су цеце-муве најбројније, али суша и недостатак пашњака понекад то онемогућавају. Током једне недавне суше, четири породице које су заједно чувале 600 грла стоке, сваког дана су губиле по једну животињу због муве. Лесалон, један породични старешина међу њима, рекао је: „Ми, Масаји, храбри смо људи. Копљем убијамо лава и суочавамо се с буфалом који напада. Тољагом ударамо црну мамбу и супростављамо се раздраженом слону. Али са оркимбајом [цеце-мувом]? Беспомоћни смо.“
Постоје лекови за лечење нагане, али неке владе дозвољавају њихову употребу само под надзором ветеринара. За то постоји добар разлог, будући да делимичне дозе не само да осуђују животињу на пропаст већ стварају паразите који су отпорни на лекове. Чувару стоке у дивљини може бити тешко да на време пронађе неког ветеринара који би лечио његове животиње које умиру.
Прве две оптужбе против цеце-муве неоспорно су доказане — хране се крвљу и шире болест која убија животиње. Али има још. Трећа оптужба:
Убија људе
Људе не мучи нагана трипанозома. Али цеце-мува с човека на човека преноси једну другу врсту трипанозоме. Овај облик трипанозомијазе назива се спаваћа болест. Немојте мислити да нека особа са спаваћом болешћу једино пуно спава. Болест није неко блажено спавање. Она почиње с нелагодношћу, умором и слабом грозницом. Након тога долази до продужене поспаности, јаке грознице, болова у зглобовима, надувених ткива и увећане јетре и слезине. У завршним стадијумима, кад паразити продру до централног нервног система, болесник пати од менталне детериорације, напада̂, коме и смрти.
На почетку овог века, избијања спаваће болести харала су афричким континентом. Између 1902. и 1905, болест је близу језера Викторија убила око 30 000 људи. У деценијама које су следиле, болест се проширила на Камерун, Гану и Нигерију. У многим селима трећина људи је била заражена, што је захтевало огромну евакуацију људи из многих речних долина. Теренске екипе су лечиле стотине хиљада људи. Тек се крајем 1930-их епидемија изгубила и замрла.
Данас се сваке године неких 25 000 људи мучи са овом болешћу. Према Светској здравственој организацији, преко 50 милиона људи у 36 супсахарских земаља у опасности су да навуку ову болест. Иако је спаваћа болест смртоносна уколико се не лечи, постоје лекови за њено лечење. Недавно је развијен један нови лек за лечење ове болести који се зове ефлорнитин — први такав лек за 40 година.
Људи су водили дуги рат против цеце-муве и болести коју носи. Године 1907. Винстон Черчил је написао о акцији да се истреби цеце-мува: „Немилосрдно је исплетена одлична мрежа око ње.“ Гледајући уназад, очигледно је да је Черчилова „одлична мрежа“ имала велике рупе. Књига Foundations of Parasitology наводи: „Досад, 80 година истребљивања цеце-муве имало је мали утицај на њену распрострањеност.“
Реч у одбрану
Амерички песник, Огден Неш је написао: „У мудрости својој Бог муву је створио али зашто, казат’ нам је заборавио.“ Иако је истина да је Јехова Бог Створитељ свих ствари, сигурно није тачно да је забораван. Дозволио нам је да многе ствари откријемо сами. Шта је онда с цеце-мувом? Постоји ли нешто што се може рећи у одбрану овог очигледног зликовца?
Можда је најснажнија одбрана до сада њена улога у уништавању стоке како би се заштитили резервати дивљих животиња пореклом из Африке. Огромна подручја Африке слична су пашњацима на западу Сједињених Држава — земљи која је сама способна да одржава домаћу стоку. Али захваљујући цеце-муви домаће животиње убија трипанозома, која не убија пашне животиње пореклом из Африке.
Многи верују да није било цеце-муве, велики резервати дивљих животиња Африке одавно би били замењени стадима стоке. „Подржавам цеце-муву“, рекао је Вили ван Никерк, водич у једном резервату дивљих животиња у Боцвани. „Ако уништимо цеце-муву, стока ће извршити инвазију, а стока је пљачкаш Африке, и претвара континент у једну велику пустош.“ Додао је: „Мува мора остати.“
Наравно, не слажу се сви с тим. Тај аргумент мало успева да увери човека који гледа своју децу или стоку како болују од трипанозомијазе. Нити то уверава оне који образлажу да је Африци потребна стока да се прехрани.
Ипак, без сумње има још увек пуно тога да се сазна о улози коју цеце-муве играју у природи. Иако изгледа да су оптужбе против ње снажне, можда је и сувише рано да се донесе суд.
Кад смо код мува, једна је управо улетела у собу. Извините ме док проверим да то није цеце-мува.
[Извор слике на 11. страни]
Цеце-мува: ©Martin Dohrin, The National Audubon Society Collection/PR