„Waltzing matilda“

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

АУСТРАЛИЈСКА песма „Waltzing Matilda“ је навелико позната широм света. Изненадна експлозија интереса за ову песму догодила се прошле године на стогодишњицу њеног првог јавног извођења 6. априла 1895.

Како је једна једноставна балада с донекле загонетним текстом постала тако популарна, не само у целој Аустралији већ и у многим земљама света? Постоје противречни извештаји о тачном пореклу песме. Међутим, опште је мишљење да је оригинални аутор текста био А. Б. (Бенџо) Патерсон, чије су поеме постале бестселери у Аустралији крајем 1800-их и почетком 1900-их.

Текст „Waltzing Matilde“ се разликује, али прича о једном бошчару се јасно провлачи. Бошча је завежљај личних ствари а бошчар је онај који носи бошчу док путује. У овој мелодији бошчар је поставио свој логор поред једне мале речне притоке, познате као билабонг у залеђу Аустралије. Док је на логорској ватри кувао своју мањорку, или лимену посуду, једна добро ухрањена овца, позната као џембек, дошла је да пије на тај исти билабонг. Бошчар је ухватио овцу, заклао је и остатке ставио у своју повезачу, врећу коришћену за ношење залиха хране. Тек што је то урадио, чучалац који је био власник тог земљишта узјахао је свог коња. (Чучаоци су били фармери који су зарадили право поседа тако што су „чучали“ на земљи. Касније су могли да региструју своје огромне земљишне поседе.) Тог чучаоца су пратила тројица коњичких полицајаца. Кад је несрећни бошчар оптужен да је украо овцу и без сумње суочен са затвором или нечим још горим, он скочи на ноге, стрмоглави се у билабонг и удави се.

Зашто је ова невероватна прича тако привлачна? Једно објашњење је дао Брус Елдер у свом уводу за књигу Рекса Њуела Favourite Poems of Banjo Paterson. Он указује на то да је та песма један опис начина на који Аустралијанци желе да гледају на себе: „То је много више од приче о неком бошчију који краде овцу. То је израз нашег негодовања према силеџијству и властодршцима. Бошчи је сваки Аустралијанац који је икада желео да се смеје у лице неком ситном полицајчићу... Боље је скочити у билабонг него дозволити тим људима да управљају нашим животом.“ Али без обзира на то који је разлог њене популарности, „Waltzing Matilda“ је симбол-песма Аустралије већ више од 100 година.

Шта „Waltzing Matilda“ значи?

Песма има четири строфе, или кратке станке. Након сваког стиха следи рефрен, који почиње речима:

Waltzing Matilda, Waltzing Matilda,

You’ll come a-waltzing Matilda with me.

Након тога следе два стиха која понављају оно што је описано у претходној строфи. Песма добија своје име из овог рефрена.

Развила се несигурност, чак и противречност, с обзиром на то шта је стварно „матилда“ и ко „валцира“. Једноставно објашњење које су понудили неки истраживачи изгледа да је најпомирљивије. Један писац каже: „Патерсон је био... фасциниран бошчарима који су скитарали од поседа до поседа са свим својим стварима набацаним у једну умотану бошчу пребачену преко рамена. Свиђао му се некњижевни језик који су користили ти бошчари. Ношење бошче било је познато као ’грбављење завежљаја‘, ’упрћивање запетљанције‘, ’ношење беде‘ или ’waltzing Matilda‘.“

Сидни Меј је у својој књизи The Story of „Waltzing Matilda“ дао језгровиту дефиницију валцинг матилде која гласи: „WALTZING MATILDA: одећа и личне ствари биле су чврсто умотане и затим увијене у раширено платно. Затим се то платно везивало на сваком крају чврстог централног смотка и носило се око врата са слободним крајевима који су висили спреда са сваке стране а једна рука је обично изгледала као да сакупља један крај.“

Шири се слава „Matilde“

Сидни Меј закључује да су аустралијске трупе које су пловиле у друге земље током Првог и Другог светског рата донеле песми „Waltzing Matilda“ такву популарност изван земље њеног порекла. Он пружа следеће примере: „Године 1941. у Тел Авиву оркестар у кафеу ју је свирао у тренутку кад је један Аустралијанац улазио у кафе; Девета дивизија ју је певала док је улазила у Бардију након што ју је поново заузела; један аустралијски ратни брод који је пратио Британску флоту, још тамо 1917, био је поздрављен од стране оркестра Адмиралског брода који је свирао ’Waltzing Matildu‘ а Аустралијанца који се спрема да на радију почне песму за иностранство уводи ова мелодија.“ Међу најпрестижнијим приликама у којима се свирала ова песма биле су церемонијалне параде Крунидбеног контигента аустралијских трупа у Бакингамској палати, у Лондону, у седмици пре крунисања краљице Елизабете II.

Један занимљив новински извештај такође пружа извесну представу о популарности „Waltzing Matilde“ код људи из различитих социјалних слојева. Тај новински извештај гласи: „Једне вечери након што је [аустралијски премијер] г. Менци вечерао у Чекеру с [британским премијером] г. Черчилом и лидером Француских оружаних снага генералом Голом, прешли су у једну другу собу. Сер Винстон је дао знак и засвирала је плоча ’Waltzing Matilda‘. Весело певајући и скоро играјући по соби, застао је да каже генералу: ’Ово је једна од најлепших песама на свету.‘“

Надаље потврђујући популарност „Matilde“, Ричард Магофин у својој књизи Waltzing Matilda—The Story Behind the Legend наводи: „Током Другог светског рата, песма о билабонгима била је однесена још даље преко света, куд год су ишли Аустралијанци [војници]. Била је то песма која је лако будила успомене на дом и лако се препознавала као аустралијска.“ Он такође цитира филмског продуцента Крамера, који је изабрао „Waltzing Matildu“ да се истакнуто појављује у филму On the Beach. Крамер је рекао: „То је изванредно многострана песма. Може да се свира као фолк-мелодија, марш, балада или у било ком другом музичком облику и употребили смо је на десетак различитих начина у музици за ’On the Beach‘. Скоро у часу одлучио сам да ’Waltzing Matilda‘ буде истакнута мелодија музичког дела овог филма.“

Има ли она неку поруку?

Неки верују да је Бенџо Патерсон слао неку поруку онима који читају и певају његову песму. На пример, Вилијем Пауер је написао један чланак у Yale Review у Сједињеним Државама изражавајући неке дубоке мисли повезане с могућом поруком те песме. Међутим, премда је очигледно да неће сви делити његово мишљење, његови коментари дају одговарајућ закључак овој краткој анализи „Waltzing Matilde“. Он је рекао:

„Аустралијанци морају да се боре не само с природним силама, већ и с недостацима људске природе... Те тензије налазе израз у ’Waltzing Matildi‘, где су супарници два екстремна типа, чучалац и бошчар. У таквом сукобу, већина би изјавила да чучалац заслужује да победи. Привреда Аустралије у великој мери зависи од његове вештине као узгајивача оваца или стоке. Он је марљив, одговоран, одважан; ако не би имао било коју од особина које повезујемо с пиониром, не би дуго остао чучалац... И бошчар је људско биће... И он је део друштва. Неколицина бошчара уздигли су се и постали чучаоци; више њих постигли су мањи али још увек задовољавајући статус као фармери, радници на фармама, механичари, градски радници; други су остали безземљаши и бескућници до краја свог живота, оставивши своје кости поред путева у унутрашњости. Друштво може захтевати да чучалац надвлада бошчара, али никада не треба заборавити ни права бошчара као људског бића.“

Данас је прошло више од 100 година откако је написана та једноставна балада о залеђу. Бенџо Патерсон није ни сањао да ће његова поема укомпонована уз музику постати тако популарна аустралијска песма.