Духовни цветови израсли из Пиварске јаруге
ВЕКОВИМА пре, вулканска активност дубоко у земљи растапала је бакар, сребро и злато. Притисак водене паре потискивао је огромне количине тих минерала кроз пукотине и таложио их у оно што се сад назива планинама Мјул у јужној Аризони, у САД. Године 1877. Џек Дан, војни извиђач запослен у оближњој тврђави Вачука, трагао је за водом и открио доказ тог огромног минералног богатства. Он је дао средства једном тражиоцу злата, Џорџу Ворену, да ради на том налазишту.
Џорџ Ворен је регистровао многа налазишта, али је непоштено држао свог партнера, Џека Дана, у мраку. Та налазишта су Ворена могла веома обогатити, али под утицајем превелике количине вискија, своја открића је глупо прокоцкао у једној трци, кладећи се да може надтрчати коња. Наравно, изгубио је све. Та налазишта су коначно постала Краљичин рудник. Током година, у великим рударским подухватима извађено је скоро четири милиона тона бакра и неизмерне количине злата и сребра из планина Мјул пре затварања рудника̂ 1975.
Копање по чврстим стенама захтевало је копаче чврстих стена. Они су били доведени из Енглеске, Ирске, Италије, Немачке и Србије. Због подстичућих програма које је већина рудника нудила, копачи чврстих стена су и копачи који пуно раде. Због тога што су ови копачи били хиљадама километара удаљени од својих породица, они су такође постали копачи чврстих стена који пуно пију — стога је један предузимљив немачки пивар саградио пивару у близини рудника̂. Пиваре праве производ који захтева нешто мало обраде пре употребе. Многи више воле да се он послужи охлађен, у пријатељској атмосфери и уз мало забаве. Стога су у улици близу пиваре саграђени бројни барови. Њих су напунили копачи чврстих стена који пуно пију и пуно раде. Била је обезбеђена и забава наиме, проституција и коцкање заједно са алкохолом — што је мешавина попут динамита. Та улица је постала позната као Пиварска јаруга и стекла је репутацију да је опаснија од озлоглашеног града Тумстоуна, неких 40 километара низ пут.
Коначно се већина копача оженила и саградила домове у којима ће подизати своје породице. Копачи из Енглеске саградили су куће у којима ће живети енглески копачи 19. века; они из Србије, куће српских копача; из Немачке, немачких; из Италије, италијанских; и Ирске, ирских. Првобитни град стари Бизби, био је саграђен на стрмим странама кањона, стога су његови домови били саграђени свуда по странама кањонских зидова, где год се могло издубити место у стеновитој земљи. Ова јединствена колекција кућа коначно је сместила преко 20 000 људи, углавном копаче и њихове породице, а сада привлачи туристе из целога света. Град је добио име Бизби по једном човеку који је пуно инвестирао у руднике, али никада није стварно дошао у град који носи његово име.
Док се град повећавао, повећавао се и број барова у Пиварској јарузи. Једно време је у две улице радило преко 30 барова, а велики куплерајски део града и даље је цветао у јарузи.
Неколико породица Сведока се преселило у Бизби око 1950. Њихово проповедање је водило до формирања скупштине Јеховиних сведока, која је до 1957. порасла на 12 чланова. Било им је потребно место да се састају, па су узели у закуп једно место које су могли приуштити — локал у Пиварској јарузи, преко пута св. Елмонове кафане. Имали су мало проблема са људима који су често посећивали неморална места која су их окруживала. Повремено је неки пијаница упадао током вечерњег састанка али би само седео позади и слушао — неки су чак давали и прилог пре одласка.
С временом је скупштина купила земљу за Дворану Краљевства — једанаест километара од Пиварске јаруге и њене неморалне атмосфере. Дворана је саграђена и посвећена 1958. Зграда је реновирана и проширивана три пута и још увек добро служи скупштини.
Када су се рудници затворили 1975, и град се скоро затворио с њима. Копачи и њихове породице преселили су се у градове који су још увек имали руднике који су радили. Они становници који су остали били су углавном пензионисани копачи и њихове породице.
Чувена Пиварска јаруга сада је само туристичка атракција. Тамо ради само један бар, а у згради пиваре сада је смештен породични ресторан. Куплерајски део града је срушен, иако се његови трагови могу видети на оградама око неких домова на том подручју. Оне су направљене од зарђалих федера и оквира. Некада скаредно неморална Пиварска јаруга сада је само необичност која привлачи радознале.
Скупштина сада има 48 објавитеља и повећава се. Проповедање од куће до куће је веома интересантно. Сведоци упознају пензионисане копаче пореклом из Енглеске, Ирске, Италије, Немачке и Србије, а и многе уметнике, од којих неки излажу своје радове на предњем трему.
Део пораста је због једне жене која је некада често посећивала једини преостали бучни бар у Пиварској јарузи, који се зове св. Елмонов, а више то не ради. Зове се Џули. Џули није само одлазила тамо, већ је била једна од бучнијих муштерија. Имала је обичај да учествује у свим разноврсним облицима понуђене неморалне забаве, као и у честим тучама, понекад с мушкарцима. Џули је привукла порука Јеховиних сведока због изразитих различитости у људима који су долазили на њена врата. Џули је морала да направи огромне промене, и за то је требало неколико година, али она је сада активан, крштени Сведок. Њен супруг и троје деце такође редовно присуствују састанцима и напредују.
Бизби је постао град због геолошког блага које се вековима пре тамо таложило. Мушкарци више не трагају за њим, али многи трагају за правим благом, за спознањем истинитог Бога, Јехове, и његовог Краљевства. Атмосфера око старе Дворане Краљевства у Пиварској јарузи била је у духу скаредног неморалног распадања, али су духовни цветови били неговани унутар те дворане. Од првобитних 12 објавитеља који су се састајали у старој дворани, било је 7 општих пионира. Такође је било и седморо деце. Изгледа да је позитивна духовна атмосфера у којој је уживала та мала ревна група унутар дворане надвладала неморалну спољашњу атмосферу.
Шесторо од те деце отишло је у неки облик пуновремене службе као Јеховини сведоци. Џон Грифин је отишао у Библијску школу Гилеад Watchtowera. Иако више није у мисионарској служби, он још увек служи Јехови као старешина у додељеној земљи, у Костарики. Његова сестра, Каролин (удата Џасо), јесте општи пионир у Сијера Висти, у Аризони. Ненси Пју је такође отишла у Гилеад, служила као мисионар у Чилеу, и још увек је тамо иако више није мисионар. Њен брат, Питер, пионирио је и отишао у Шпанију да би служио где је била потреба. Сузан и Бетани Смит су општи пионири у Бизбију укупно 50 година и још увек тамо служе.
Божја Реч је заиста „јака“, чак до те мере да узгаја духовне цветове у Пиварској јарузи (Јеврејима 4:12) — Приложено.
[Слика на 23. страни]
Дворана Краљевства је раније била на горњем спрату ове зграде