Лекове користите мудро

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ НИГЕРИЈЕ

ЖЕНА се жалила да има главобољу и бол у желуцу. Доктор је кратко поразговарао с њом. Затим је преписао тродневни третман инјекцијама против маларије, парацетамол (ацетаминофен) за престанак главобоље, два лека да би се ублажило оно што је изгледало као чир на желуцу, лекове за смирење њене узрујаности, и коначно, поврх свега, третман мултивитаминима. Рачун је био поприличан, али жена није ставила примедбу. Отишла је срећна, уверена да ће ти лекови решити њене проблеме.

Овакве консултације нису неуобичајене у западној Африци. Истраживање у једној великој тамошњој нацији показало је да здравствени радници у јавним здравственим центрима преписују по посети просечно 3,8 различитих лекова сваком пацијенту. За многе људе, у ствари, добар је онај доктор који преписује пуно лекова.

Можда је западноафричко поуздање у медицину разумљиво када узмете у обзир каква је некад била здравствена ситуација. Пре више од 40 година, писац Џон Гунтер писао је о тим ранијим временима: „Ова Обала робова није само... убијала црнце; убијала је и белце, и она је део Африке који је у легендама знан као ’Гроб белог човека‘. Неоспорни краљ Гвинејске обале, вековима је био комарац. Жута грозница, тропска грозница, маларија, били су изабрано и погубно оружје тог краља. Злокобна смртоносност климе Западне обале није ствар далеке прошлости, већ живог сећања. Једна популарна анегдота описује конзуларног службеника који је, не тако давно, добио доделу у Нигерији и који је упитао о својој пензији. ’Пензија‘, узвратио је његов шеф у Колонијалној служби. ’Мој драги пријатељу, нико ко оде у Нигерију не живи довољно дуго да би био пензионисан.‘“

Времена су се променила. Данас, постоје лекови за сузбијање не само болести које шире комарци, већ и многих других. Саме вакцине већ драматично смањују данак смрти од малих богиња, великог кашља, тетануса и дифтерије. Захваљујући вакцинама, велике богиње су збрисане из постојања. И дечја парализа ће можда ускоро бити обољење из прошлости.

Није чудо што данас многи Африканци имају дубоку веру у вредност лекова. Наравно, таква вера није ограничена само на западну Африку. У Сједињеним Државама, доктори испишу више од 55 милијарди рецепата сваке године. У Француској људи сваке године купују у просеку 50 кутија пилула. А у Јапану просечна особа потроши више од 400 америчких долара на лекове годишње.

Користи насупрот ризицима

Савремени лекови чине много тога у помагању човечанству. Када се исправно користе, они унапређују добро здравље, али кад се користе неисправно, могу нашкодити и чак убити. На пример, у Сједињеним Државама сваке године се у болнице прими око 300 000 особа услед неповољних реакција на лекове, а 18 000 умре.

Да бисмо мудро користили лекове, важно је признати да увек постоји један елемент ризика. Сваки лек, чак и аспирин, може изазвати штетне споредне ефекте. Вероватноћа појављивања споредних ефеката је већа уколико истовремено узимате више лекова. Храна и пиће такође утичу на то како лек делује у вашем телу и може појачати или неутралисати његово дејство.

Постоје и други ризици. Можда имате алергијску реакцију на известан лек. Уколико лекове не узимате онако како су преписани — исправну дозу у исправном периоду — вероватно вам неће помоћи, а могу вам чак штетити. Иста последица може бити уколико ваш доктор препише погрешне или непотребне лекове. Такође ризикујете штету ако узмете лекове којима је прошао рок, недовољно квалитетне или лажне лекове.

Да бисте ризике смањили на најмању меру, треба да знате што је могуће више о леку који узимате. Можете имати пуно користи ако знате чињенице.

Антибиотици — јаке и слабе стране

Откако су откривени пре отприлике 50 година, антибиотици су спасли животе милиона људи. Они покоравају страшне болести, какве су губа, туберкулоза, упала плућа, шарлах и сифилис. Такође играју једну важну улогу у лечењу других инфекција.

Др Стјуарт Леви, професор медицине на Медицинској школи Универзитета Туфт у Сједињеним Државама, рекао је: „[Антибиотици] су револуционисали медицину. Они су једно средство које је највише променило историју медицине.“ Један други медицински ауторитет каже: „Они су угаони камен на којем је саграђена савремена медицина.“

Међутим, пре него што отрчите код свог доктора и затражите да вас опскрби, осмотрите и тамну страну. Антибиотици, кад се неисправно користе, могу вам донети више штете него користи. То је зато што антибиотици делују тако што нападају и уништавају бактерије у телу. Али они не униште увек све штетне бактерије; извесни сојеви издрже тај напад. Ови отпорни сојеви не само што преживљавају већ се и умножавају и прелазе с особе на особу.

На пример, пеницилин је некада био изузетно делотворан у надвладавању инфекција. Сада, делимично због све више отпорних сојева бактерија, компаније за производњу лекова избацују на тржиште неколико стотина различитих варијација пеницилина.

Шта можете учинити да бисте избегли проблеме? Ако су вам заиста потребни антибиотици, засигурајте да их је преписао квалификован доктор и да сте их набавили из законитог извора. Не вршите притисак на свог доктора да вам брзо препише антибиотике — он или она можда желе да изврше те лабораторијске тестове како би се засигурало да је преписани антибиотик баш онај прави за вашу бољку.

Такође је важно да узимате исправну дозу у исправним интервалима. Треба да узимате потпун третман антибиотицима, чак и ако се осећате боље пре него што се он заврши.

Да ли су инјекције боље од таблета?

„Желим инјекцију!“ Ове речи чују многи здравствени радници у земљама у развоју. Основа за такав захтев јесте веровање да се лек убризгава директно у крвоток и да обезбеђује снажније лечење од таблета или пилула. У неким земљама је нормално на пијацама видети ’докторе с инјекцијама‘ који немају дозволу.

Инјекције носе ризике које пилуле и таблете немају. Ако игла није чиста, пацијент се може заразити хепатитисом, тетанусом, и чак сидом. Прљава игла такође може изазвати болни гнојави чир. Опасности се повећавају уколико инјекцију даје неквалификована особа.

Ако вам је заиста потребна инјекција, засигурајте да је даје неко ко је медицински квалификован. Ради ваше заштите, увек засигурајте да су и игла и шприц стерилни.

Лажни лекови

Светска фармацеутска индустрија је велики бизнис, који доноси око 170 милијарди америчких долара сваке године, према Светској здравственој организацији (СЗО). Жељни да искористе ситуацију, бескрупулозни људи производе фалсификоване лекове. Фалсификовани лекови изгледају као прави лекови — исто и њихове налепнице и паковања — али су бескорисни.

Иако свуда присутни, лажни лекови су нарочито уобичајени у свету у развоју, и изазивају трагичне последице. У Нигерији, 109 деце је умрло од застоја бубрега након што су прогутала сируп против болова који је садржао индустријски разређивач. У Мексику, оболели с опекотинама имали су силне кожне инфекције од наводних лекова који су садржали пиљевину, кафу и прљавштину. У Бурми, бројни сељаци су могли умрети од маларије као последица узимања лажног лека који није сузбио маларичну грозницу. „Највише изложени ризику“, наводи СЗО „опет су најсиромашнији, који понекад мисле да су добро прошли ако купе нешто што изгледа као делотворни лек који је произвела нека угледна компанија.“

Како се можете заштитити од лажних лекова? Засигурајте да оно што купујете потиче из угледног извора, какав је болничка апотека. Не купујте од уличних продаваца. Један апотекар у Бенину, у Нигерији, упозорава: „За уличне дилере, продавање лекова је само бизнис. Они издају лекове као да су бомбоне или колачи. Лекови које они продају често су лажни или им је прошао рок. Ти људи не знају ништа о лековима које продају.“

Проблем сиромаштва

Медицински третман који ће особа добити често одређује ствар колико новца има. Да би смањили издатке и уштедели време, људи у земљама у развоју могу прескочити доктора и отићи директно у апотеку да купе лекове који се по закону издају на рецепт. Због тога што су тај лек користили раније, или зато што га пријатељи препоручују, они знају шта желе за своју болест. Али оно што желе можда није оно што им је потребно.

Људи покушавају и на друге начине да смање издатке. Доктор је урадио лабораторијски тест и преписао извесни лек. Пацијент носи тај рецепт у апотеку, али утврђује да је цена висока. Стога, уместо да потраже још новаца, људи често купују јефтинији лек или само неке од преписаних лекова.

Да ли вам је заиста потребан лек?

Ако вам лек заиста треба, најпре утврдите шта узимате. Немојте се стидети да доктору или апотекару поставите питања о преписаном леку. Имате право да знате. На крају крајева, ваше тело би могло трпети.

Ако свој лек не користите исправно, може се десити да не оздравите. Треба да знате колико да узимате, када, и колико дуго. Такође треба да знате коју храну, које пиће и које друге лекове или активности треба да избегавате док га узимате. И треба да будете свесни могућих споредних ефеката и шта урадити ако се појаве.

Такође, имајте на уму да лекови не пружају одговор на сваки медицински проблем. Можда вам лекови уопште нису потребни. Часопис World Health, публикација СЗО, наводи: „Користите лек само кад је потребан. Одмор, добра храна и доста тога за пиће често су довољни да би особи помогли да се опорави.“

[Оквир⁄Слика на 12. страни]

„Хиљаду бољки траже хиљаду лекова“, написао је један римски песник пре отприлике 2 000 година. Данас, тај песник би могао написати, ’Хиљаду бољки траже хиљаду пилула‘! Заиста, изгледа да постоји пилула за скоро сваку болест, стварну или замишљену. Широм света, према Светској банци, постоји око 100 000 врста лекова, направљених од преко 5 000 активних супстанција.

[Оквир⁄Слика на 13. страни]

Разумно коришћење лекова

1. Не користите лекове којима је прошао рок.

2. Купујте од угледног извора. Не купујте од уличних продаваца.

3. Засигурајте да разумете упутства и да их следите.

4. Не користите лекове преписане другој особи.

5. Не инсистирајте на инјекцијама. Лекови који се узимају на уста често делују исто тако добро.

6. Чувајте лекове на хладном месту, ван домашаја деце.