Поглед у свет

Потрошња дувана

Иако је потрошња дувана значајно опала у неким земљама, већина земаља показује пораст у протекле две деценије. На пример, Кина је још увек највећи потрошач у свету и имала је пораст од 297 процената. Сједињене Државе и Индија задржале су друго и треће потрошачко место и показале пораст од 27 и 50 процената респективно. Неке друге земље које имају велике порасте јесу Руанда са 388 процената; Грчка, 331 проценат; Северна Кореја, 325 процената; Танзанија, 227 процената; Хонгконг, 214 процената; Индонезија, 193 процента; Сингапур, 186 процената; и Турска, 185 процената. Ови подаци, штампани у часопису Asiaweek, показују проценат промене између 1970. и 1993. Од наведених 138 земаља, само је 26 показало опадање у потрошњи дувана.

Млади и пиштољи

Број смртних случајева узрокованих пуцњем из пиштоља расте брже међу младим Американцима од 10 до 19 година старости него међу иједном другом групом, каже један извештај Фонда за заштиту деце. Пиштољи су сад други водећи узрок смрти. Несреће, углавном аутомобилске, јесу први узрок. Од младих Американаца испод 20 година, у 1993., на сваке 92 минуте умро је један од пуцња из пиштоља — што је пораст од 7 процената у односу на претходну годину. У поређењу с тим, у свим старосним групама, пораст је био само 4,8 процената. Фонд за заштиту је оптужио владу да и сувише мало ради на томе да оружје држи подаље од деце и школа. Каже се да се статистички подаци Министарства правосуђа САД подударају: у протеклој деценији број малолетних убица се утростручио, надмашујући број од 26 000 у 1994. Број оних који користе своје пиштоље као оружје за убиство учетворостручио се у истом периоду, иако је број оних који користе друга оружја остао скоро исти. Ти подаци наглашавају штету коју наноси доступност ватреног оружја.

Примери самоубистава

„Сваке године се отприлике 30 000 Американаца [убије]“, бележи Scientific American, и „четири пута је вероватније да ће мушкарци одузети себи живот неголи жене.“ Број самоубистава такође расте с годинама, одражавајући стресове слабог здравља и умањених изгледа. Број самоубистава међу онима од 75 година или старијима четири пута је већи него код тинејџера. Који су фактори који одређују да ли ће нека особа у ствари извршити самоубиство? Истакнуто су наведени недостатак породичне подршке и подршке заједнице, и мање учествовање у религији. Упоређен с другим земљама, број самоубистава у САД лежи у средњим границама, с бројем од отприлике 11 самоубистава на сваких 100 000 људи.

Тренирање насиља

◼ „Једногодишње истраживање телевизијског програма, које су спровели истраживачи на четири универзитета, закључује да ’психолошки штетно‘ насиље прожима телевизијске програме и програме кабловске телевизије“, каже The Washington Post. То истраживање није само установило да већина програма садржи неко насиље, већ и да би начин на које је оно представљено могао имати штетне утицаје на гледаоце. Ти утицаји „обухватају то да се особа учи насилном понашању, да постаје десензибилизованија на штетне последице насиља и да има већи страх од нападања“. Један разлог је био тај да извршиоци у 73 процента случајева насилних дела на ТВ-у пролазе некажњено, дајући поруку да је „насиље успешно“. Такође, већина слика не показује последице за жртве, као што су бол или емоционална или финансијска штета. А честа употреба пиштоља у насилним случајевима на ТВ-у може, каже то истраживање, „подстаћи на агресивна размишљања и понашања“.

◼ Људи до 30 година старости, који су пуно гледали насиље на ТВ-у када су били млади, „више пута ће бити осуђивани због насиља, више пута хапшени због вожње у пијаном стању, биће агресивнији под утицајем алкохола и више ће злостављати свог партнера [и] такође имаће агресивнију децу“, тврди Лен Ерон, професор психологије и научник истраживач на Универзитету мичигенског института за истраживање друштва. Видео-игре узрокују сличне проблеме. Као што је извештено у новинама The Toronto Star, Ерон је рекао да је опасност која је повезана с видео-играма та што су оне интерактивне. Играчи „покрећу ручицу или притискају дугме и они сами спроводе ту ужасну, насилну акцију — убијање некога“. Професор Ерон сматра да је потребно веће родитељско надгледање. Међутим, он јадикује да „многе родитеље једноставно није брига“.

Недостатак свештенства се убрзава у Француској

Постоји све већи недостатак католичких свештеника у Француској. Париске новине Le Monde извештавају да је 1995. у читавој Француској било заређено само 96 свештеника а 1994. само 121. Године 1995. језуити су имали само 7 новајлија а доминиканци 25. Ситуација је слична у придобијању католичких калуђерица. Le Monde каже да „од 1970-их, број калуђерица се и даље смањује, са 92 326 године 1977. на само 51 164 прошле године“. С обзиром на поодмакло доба већине свештенства и неуспех цркве да привуче нове чланове, прогнозе су да ће до 2005. године бити само отприлике 9 000 парохијских свештеника у Француској. Le Monde наводи да су „пад друштвеног статуса свештенства, страх људи од дуготрајних обавеза, непривлачан имиџ свештенства и губитак поуздања у црквене вође“, разлози за пад.

Најпрецизнији сат на свету

Научници у Перту, у западној Аустралији, да би одредили прихватљив међународни временски стандард развили су сат који је хиљаду пута прецизнији од атомских сатова који се користе у Енглеској. Познат као сафирски сат, његова цена је отприлике 200 000 долара и неколико њих је већ направљено. Он може мерити једну пролазну фемтосекунду, која је један милионити део милијардитог дела секунде! Од какве је то користи? Према Ајнштајновој теорији релативности, што је особа више изнад земље то време брже тече. „Наш циљ је да меримо разлику у брзини изнад висине од отприлике једног метра — другим речима између ваших стопала и ваше главе“, рекао је физичар Дејвид Блер, који је радио на развијању сата. Међутим, његова стабилност одједном траје само пет минута.

Обичан сендвич?

Године 1762, британски лорд Сендвич, окорели коцкар, остао је 24 сата за коцкарским столом. Да би утолио глад, тражио је две кришке хлеба с парчетом меса између. Та нова ужина — сендвич — брзо је названа по њему. Британци сада свакодневно троше 7,9 милиона долара на сендвиче, што је пораст од 75 процената за протеклих пет година. „Сендвичи чине више од једне трећине укупног промета брзе хране“, извештава лондонски The Times, и они се деле из 8 000 сендвич барова. У Британији се сваке године поједе неких 1,3 милијарде готових сендвича. Међутим, ти сендвичи су често далеко другачији од једноставних породичних паковања хране када се иде на пикник у природу или на обалу мора. Неке продавнице нуде егзотичне врсте, укључујући сендвиче направљене од кенгурског или алигаторског меса или чоколадни хлеб премазан јагодама и кремом.

Сексуална трговина децом у Азији

Владе и социјални радници процењују да је у Азији више од милион дечака и девојчица, од 17 година и млађих, увучено у проституцију, наводи The New York Times. Иако су тачни подаци непознати, деца која нису чак ни ушла у пубертет могу се наћи у јавним кућама таквих земаља као што су Индија, Камбоџа, Кина, Тајван, Тајланд и Филипини. Зашто се траже деца која су тако млада? Један разлог је страх од сиде. „Мушкарци широм Азије окрећу се све млађој деци, делимично због тога што се сматра да је мања вероватноћа да су она заражена ХИВ-ом, вирусом који узрокује сиду“, каже Times. Ипак, вирус сиде се брзо шири међу проституткама у тим земљама, делимично због трговине проституткама преко граница и делимично због тога што муштерије, неки у секс-турама, путују из места у место. Док су нека деца отета, другу децу родитељи продају ради материјалног добитка.

Ривалство или јединство?

„Прослава 2 000-годишњице Христовог рођења брзо постаје осетљива тема међу црквама“, извештава ENI (Ecumenical News International) Bulletin. Конрад Рајзер, генерални секретар Светског савета цркава, позвао је цркве да на догађај гледају „као на прилику за сарадњу и јединство— уместо као на такмичење да се буде примећен“. Ипак, рекао је да изгледа да су цркве више намеравале да искористе ту годину као „прилику за јеванђелизирање... да превазиђу свој маргинални положај у јавности“. Док је хвалио папу због његовог позива да 2000. година „постане прилика за јаче учвршћивање хришћанског јединства“, Рајзер је додао: „Колико се од ових снова може остварити до 2000. године остаје да се види — прошло искуство потхрањује скептицизам.“