Откривање корена̂ погрдног говора
„Уста говоре оно што у срцу изобилује“ (МАТЕЈ 12:34).
ПРЕ отприлике два миленијума, Исус Христ је рекао горње речи. Да, нечије речи често одражавају његове најдубље емоције и мотиве. Оне могу бити похвалне (Пословице 16:23). С друге стране, могу бити подмукле (Матеј 15:19).
Једна жена је о свом брачном другу рекла: „Он се изгледа наљути ни због чега, и живети с њим често је као да ходате минским пољем — никада не знате шта ће изазвати експлозију.“ Ричард описује сличну ситуацију са својом женом. „Лидија је увек спремна за борбу“, каже он. „Она не само што прича; она жестоко напада на тако ратоборан начин, упирући прстом у мене као да сам неко дете.“
Наравно, свађе могу избити чак и у најбољим браковима, и сви мужеви и жене кажу нешто због чега касније жале (Јаков 3:2). Али, погрдан говор у браку је више од тога; он укључује понижавајућ и критичан говор који има за циљ да доминира брачним другом или да га контролише. Понекад је штетан говор прерушен у површан слој благости. На пример, псалмиста Давид је описао људе који су били љубазни, а у себи су ипак били злокобни: „Уста су им мекша од масла, али им је рат у срцу. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви“ (Псалам 55:22; Пословице 26:24, 25). Било да је споља отворено злобан или је камуфлиран, груб говор може разорити брак.
Како почиње
Шта особу наводи да користи погрдан говор? Уопште узев, корен за употребу таквог говора може се наћи у ономе што особа гледа и слуша. У многим земљама сарказам, увреде и спуштања сматрају се прихватљивим и чак смешним.a На мужеве могу посебно да утичу медији, који често приказују „праве“ мушкарце као заповедничке и агресивне.
Слично томе, многи који користе клеветнички говор подизани су у домовима где су родитељи редовно бљували гнев, озлојеђеност и презир. Тако су они од раног узраста схватали да је такво понашање нормално.
Дете подизано у таквој средини може научити више од обрасца говора; оно такође може усвојити искривљено гледиште о себи и о другима. На пример, ако је дете изложено грубом говору, оно може одрасти с осећањем безвредности, чак да буде изазвано да буде гневљиво. Али, шта ако дете само случајно чује да отац вербално бије мајку? Чак и ако је дете веома мало, оно може усвојити презир који његов отац има према женама. Дечак из очевог понашања може научити да човек треба да контролише жене, и да је начин да се стекне контрола тај да се оне застрашују или повређују.
Љутит родитељ може подићи љутито дете, које опет може кад одрасте постати „господар гнева“ који „често греши“ (Пословице 29:22; фуснота у NW). Тако се наследство штетног говора може преносити с једне генерације на следећу. Павле је с добрим разлогом саветовао очеве: „Не раздражујте своју децу“ (Колошанима 3:21, Ча). Значајно је да грчка реч преведена ’раздраживати‘, према делу Theological Lexicon of the New Testament, може имати смисао „припремати и подстицати за борбу“.
Наравно, родитељски утицај није изговор да се други нападају вербално или на други начин; али то помаже да се објасни како тенденција ка грубом говору може постати дубоко укорењена. Млад човек можда не злоставља физички своју жену, али да ли је он злоставља својим речима и расположењима? Самоиспитивањем особа може открити да је она усвојила презир који њен отац има према женама.
Очигледно је да се горња начела могу применити и на жене. Ако мајка вербално злоставља свог мужа, кћерка може са својим мужем поступати на исти начин кад се она уда. Библијска пословица каже: „Боље је сам у пустињи живети, но са женом свадљивом и гневном“ (Пословице 21:19). Међутим, мушкарац треба да буде посебно опрезан у тој ствари. Зашто?
Моћ тлачитеља̂
Муж обично има већу моћ у браку од жене. Он је скоро увек физички јачи, што било које претње физичким повређивањем чини још ужаснијим.b Поред тога, мушкарац често има боље радне вештине, способнији је да сам зарађује за живот и има веће финансијске предности. Због тога, жена која је вербално бијена вероватно ће се осећати као у замци и усамљено. Она се може сложити с изјавом мудрог краља Соломона: „Разматрао сам затим и све неправде које се под сунцем чине, и гле, потиштени сузе лију, и никог нема да их утеши! У рукама су оних који их муче, и нико их не теши!“ (Проповедник 4:1).
Жена може бити збуњена ако се њен муж колеба између крајности — учтив једног часа, критичан следећег. (Упоредите с Јаковом 3:10.) Надаље, ако се њен муж адекватно брине за материјалне ствари, жена која је мета грубог говора може осећати кривицу што мисли да у њиховом браку нешто није у реду. Чак може кривити себе због понашања свог мужа. „Баш као што је то код физички бијене жене“, признаје једна жена, „увек сам размишљала да нешто није у реду код мене.“ Једна друга жена каже: „Била сам наведена да верујем да бих пронашла мир само ако бих се више потрудила да га разумем и да будем ’стрпљива‘ с њим.“ Нажалост, малтретирање се често наставља.
Заиста је трагично што многи мужеви злоупотребљавају своју моћ тако што доминирају над женом за коју су се можда заветовали да ће је волети и пазити (Постање 3:16). Али, шта се може урадити у таквој ситуацији? „Не желим да одем“, каже једна жена, „само желим да престане да ме злоставља.“ Након девет година брака, један муж признаје: „Свестан сам да сам у једном односу пуном вербалног злостављања и да сам ја злостављач. Свакако желим да то променим, а не да је оставим.“
Постоји помоћ за оне чији брак мори увредљив говор, као што ће показати следећи чланак.
[Фусноте]
a Очигледно, исто је било и у првом веку. The New International Dictionary of New Testament Theology запажа да је „за Грка једна од животних вештина била да зна како вређати друге или поднети увреде“.
b Вербална агресија може бити степеница ка кућном насиљу. (Упоредите с Изласком 21:18.) Једна саветница за жене које подносе батине каже: „Свака жена која долази да тражи заштиту од батинања, убода или дављења што угрожава њен живот имала је, поред тога, дугу и болну прошлост нефизичког злостављања.“
[Истакнути текст на 6. страни]
Трагично је што многи мужеви злоупотребљавају своју моћ тако што доминирају над женом за коју су се можда заветовали да ће је волети и пазити
[Слика на 7. страни]
На дете утиче начин на који његови родитељи поступају једно с другим