Бролга, казуар, ему и јабиру — неке од необичних аустралијских птица

Од дописника Пробудите се! из Аустралије

НАОРУЖАНА страшним канџама, птица тркачица казуар, описана као најопаснија птица на свету, може да скаче, удара и кида, и то с изузетном снагом. Сличан по профилу и исто тако добро наоружан, његов рођак ему не треба крила — он трчи попут ветра. У плесу, бролга узвисује генијалност свог Створитеља и Кореографа. А јабиру, који онако висок и мршав гаца около, јесте модел птичјег достојанства и равнотеже. Орао клинастог репа, било да је у лету или да чува лешину, поносно показује контуре савршеног ваздушног ловца. Да, свака од ових величанствених птица заиста је чудо стварања. Онда, са задовољством вам представљамо...

Живописни казуар — пријатељ кишне шуме

С тежином између 30 и 60 килограма, јужни, или дуплоресасти, казуар из бујних кишних шума североисточне Аустралије и Нове Гвинеје, лепа је мада усамљена птица. Висока око два метра, женка је већа од мужјака и — необично за птицу — мало је разнобојнија од мужјака, који јој се осим у сезони парења мудро склања с пута. После парења, женка полаже насад светлозелених јаја, а затим једноставно одлута, остављајући мужјака да лежи на њима и да се брине за младе. Она се затим пари с другим мужјацима и свакоме оставља по један насад да брине о њему!

Међутим, огољавање шума узима свој данак код казуара. У настојању да се повећа њихов број, Резерват Билабонг близу Таунсвила, у Квинсленду, увео је један програм за узгајање у заробљеништву, с циљем да се птице врате у дивљину кад буду довољно одрасле. Иако једу све, казуари првенствено једу воће, које гутају цело. Тако семе преко стотину врста биљака путује несварено кроз птичја црева и навелико се расипа по целој шуми у облику грумена заштитног и храњивог ћубрива. То, кажу стручњаци тог резервата, може казуара учинити стубом врста, на тај начин што би после његовог ишчезавања уследило знатно секундарно изумирање. Али, да ли је ова птица опасна за људе?

Само за неразумне особе које се превише приближе. У ствари, људи су далеко већа претња за казуара него што је он икада био за њих. У мрачној сенци кишне шуме, та птица ће се огласити дубоким грлатим кречањем да вас упозори да је близу. Прихватите тај знак; немојте ићи ближе. Врло вероватно, она ће се одгегати кроз жбуње, користећи свој чврсти шлем, или кацигу, да заштити своју главу. Али кад је сатерана у ћошак, кад је рањена или кад штити своје младе, она вас може напасти ако приђете преблизу.

Ему — номад и национални симбол

Веома сродан казуару и мало виши од њега, ему се налази у већини делова аустралијског залеђа. Од птица, само је ној већи. Плашљиви ему има дуге, снажне ноге способне да појуре брзином од око 50 километара на сат, и попут казуара, свака његова нога има три смртоносне канџе. Међутим, за разлику од свог територијалног рођака, ему је номадски луталица и ретко је агресиван. Он ће појести практично све — гусенице, купус, чак и старе чизме! Кад женка емуа положи своја тамнозелена јаја — обично између 7 и 10, али понекад и до 20 — она, попут казуара, мужјаку препушта да лежи на јајима и подиже младе.

Сусрет с Европљанима је за емуа био тежак. Насељеници су га брзо истребили из Тасманије. А на копну је, зато што воли пшеницу, добио титулу штеточине и због тога је постао жртва ловаца на награде. Ипак, упркос непопустљивом уништавању, показало се да је број емуа изванредно еластичан, у толикој мери да је 1932. у Западној Аустралији тој птици био отворено објављен рат. Влада је дословно позвала војску и наручила два митраљеза луис! Иако није славан по својој интелигенцији, ему је добио ту битку. Тај „рат“ је био јавна срамота и политичка незгода; испалили су десет хиљада метака, а убили су највише неколико стотина птица. Али, у следећем рату исцрпљивања — ему против двоцевног напада ловаца на птице и фармера који су од владе добијали бесплатну муницију — емуи више нису били у стању да се одупру.

Међутим, данас је ему национални симбол. Он поносно стоји насупрот кенгуру на грбу Аустралије и у сигурности лута грмовитим пределима. Данас је његов најгори непријатељ суша. Емуи се чак легу и експериментално узгајају због широког спектра производа: месо без имало масти; снажна, издржљива кожа; перје; и уље које се добија из једне масне жлезде на птичјим грудима. Та локализована залиха масти јесте разлог због чега је месо потпуно без масти.

Да ли волите да плешете?

Можда не волите, али бролге свакако воле. У њиховој „дворани за балове“ поред воде, „било који број [ових сивих ждралова], од пара птица па до туцета или тако нешто њих“, каже књига The Waterbirds of Australia, „поређаће се некако једни наспрам других и започеће плес. Оне се пропињу напред на својим ногама налик штулама с полураширеним крилима која се тресу. Сагињући главу и клатећи њом, они иду напред и повлаче се, клокоћући и испуштајући нежан звук попут флауте. Ту и тамо, птица ће застати и, забацујући главу, дивље трубити. Птице такође могу скакати неколико стопа у ваздух и спуштати се на земљу на широким црним и сивим крилима. Комади гранчице или траве лете около и бролге настоје да ухвате те комадиће или да их набоду својим кљуном док они падају“. Подбуђујуће извођење, посебно кад се узме у обзир величина птица, које су високе преко један метар и имају распон крила од око два метра!

Док многе врсте птица изводе опширне игре удварања током сезоне размножавања, бролга, један од највећих ждралова, непоправљив је плесач који плеше преко целе године. У ствари, њено име долази од абориџинске легенде о чувеној женској плесачици названој Буралга. Она је одбила пажњу од стране једног злог чаробњака. Он ју је због тога претворио у грациозног ждрала.

Јабиру — једина аустралијска рода

Мочварна птица, јабиру, или црноврата рода, насељава влажне северне и источне обале Аустралије. (Јужноамерички јабиру је једна друга врста роде.) Витак, висок 130 центиметара и живих боја, јабиру је препознатљив међу миријадама других мочварних птица. Док претражује плићак, он ће свој дуги, снажни кљун тако нагло и снажно сјурити у воду да мора делимично раширити своја крила да би направио противтежу тој сили.

А како су само моћна та крила! Ширећи своја крила око два метра од краја до краја, с основним перјем које се шири попут прста, јабиру се диже у лаганим круговима док не изгледа попут малог крстића на небу. Заиста, јабиру у ваздуху, са својим дугим крилима, вратом и ногама што се оцртавају на огромној црвеној лопти екваторијалног сунца на заласку, омиљени је симбол мочвара аустралијског севера.

Орао клинастог репа — краљ неба

На добачај каменом од стеновитог врха једне планине у Викторији, и лицем у лице са снажном олујом која све друге птице тера с неба, играо се орао клинастог репа. Писац Дејвид Холандс био је сведок акробатске представе какву није видео у свом животу: „Орао је висио тамо“, пише он, „практично непокретан и потпуно на своме у тој дивљој средини... Док сам посматрао, он се спустио, затворивши своја крила да се стрмоглави вертикално. Падао је стотину метара а онда су се крила веома лагано раширила, шаљући га попут ракете на горе да поврати највећи део висине коју је изгубио у паду... Исправио се једним полуокретом, затим се винуо навише [и] понављао обрушавање увек изнова, бацајући се драматично у подножје долине и онда опет горе у непрестаном и узбудљивом разметању.“

С распоном крила од 2,5 метра и карактеристичним клинасто обликованим репом, овог грациозног и снажног монарха немогуће је помешати с било којом другом птицом на аустралијском небу. Његове канџе могу стиснути снагом од три тоне! Међутим, једно време једини „прави“ начин да се види орао клинастог репа био је преко пушчане цеви. Попут свог рођака америчког белоглавог орла, који је био немилосрдно убијан да се заштити индустрија лососа и крзна, овај аустралијски орао је био прогоњен зато што је повремено убио понеко јагње. „Мало је других грабежљиваца [птица грабљивица] на свету“, каже књига Birds of Prey, „тако окрутно прогањано као орао клинастог репа... Скоро 100 година он је био сматран штеточином... и за доказ убијања исплаћивале су се новчане награде.“

Међутим, током година се престало с оптужбама. Показало се да су његова главна храна дивљи зечеви и повремено домаће животиње, укључујући једну врсту малог кенгура који је и до два пута тежи од њега. То откриће је, коначно, донело том орлу пријатељство с човеком као и законску заштиту.

Да, како су птице само задивљујуће сложен, предиван и битан део земљиног сложеног сплета живота! То с временом можемо научити, али често мудрост дође прекасно — након што похлепа и незнање узму свој данак. Али, како је утешно знати да ако пазимо, већ сада наше уши могу с одушевљењем слушати клокотање, цвркутање, звиждање, гакање, флаутирање, квакање и крештање на небу, у шумама и мочварама ове предивне планете!

[Слике на 16. страни]

Казуар

Бролга

[Извор]

Лево и доле: Australian Tourist Commission (ATC); горе у средини и десно: Billabong Sanctuary, Townsville, Australia

[Слике на 17. страни]

Орао

Ему

Јабиру

[Извор]

Орлићи и глава емуа: Graham Robertson/NSW National Parks and Wildlife Service, Australia; орао у лету: NSW National Parks and Wildlife Service, Australia; ему с младима и јабиру: Australian Tourist Commission (ATC)

[Извори слика на 15. страни]

Лево: Graham Robertson/NSW National Parks and Wildlife Service, Australia; десно: Australian Tourist Commission (ATC); горе: Billabong Sanctuary, Townsville, Australia