Гледиште Библије

Чијем вођству можете веровати?

„ВРЕМЕ је да се крене!“, најављује отац свом петогодишњем сину. Отац пружа руку, а син без оклевања пружа и обавија своју ручицу око очевих прстију. Куд год да пут можда води, дете верује вођству свог родитеља и следи га с поверењем. Ма шта да се деси, дететов чврсти стисак остаје непопустљив.

Пошто живимо у овим данима економске, политичке и личне несигурности, зар не бисте примили руку-водиљу од извора коме бисте могли безусловно веровати? Ипак, живимо у времену у коме бескрупулозни људи искоришћавају неискусне. Стога, постоји добар разлог да будемо обазриви у вези с тим коме верујемо. Можда сте у прошлости били крајње разочарани кад вас је изневерио неко чијем сте вођству веровали.

Ипак, Библија нас подстиче да верујемо Богу. „Јер сам ја, Господ, Бог твој, који десницу твоју крепим, и кажем ти: Не бој се, ја ти у помоћ долазим“, забележио је пророк Исаија (Исаија 41:13). И апостол Петар је саветовао: „Понизите се дакле под силну руку Божју, да вас он повиси кад дође време. Све своје бриге метните на њега, јер се он брине за вас“ (1. Петрова 5:6, 7).

Али, можда с правом питате: ’Који разлог имам да верујем Божјем вођству?‘ Следећи чврсти разлози налазе се у извештају древних Израелаца.

Божја рука управља његовим народом

Серија догађаја која је кулминирала у ноћи 14. нисана 1513. пре н. е., сломила је одлучност деспотског надзорника фараона и Египћана, тако да су ослободили Божји народ, Израелце, из ропства (Излазак 1:11-13; 12:29-32). Дана 15. нисана, усхићен израелски народ кренуо је ка пустоши на свом путу ка Обећаној земљи. Најкраћи пут био је ка северу од Мемфиса, дуж обале Медитерана, близу земље коју су заузели застрашујући Филистеји и даље ка Обећаној земљи. Међутим, Бог је на уму имао један други пут (Излазак 13:17, 18; Бројеви 33:1-6).

Бог је древном израелском народу обезбедио видљиво вођство, које се појављивало као стуб од облака током дана и стуб од огња током ноћи (Излазак 13:21, 22). Заједно с тим натприродним феноменом, Јехова је користио и свог земаљског представника верног човека Мојсија (Излазак 4:28-31). Стога, постојао је неоспоран доказ да је Божја рука водила Израелце.

У њиховом другом логоришту, у Етаму, „накрај пустиње“, Јехова је усмерио Мојсија да се врате и улогоре на обалама Црвеног мора, у Пи-Аироту (Излазак 13:20). Тај на изглед необјашњив покрет подстакао је фараона да закључи да су Израелци „лутали у сметености у земљи“. Охрабрен, фараон се променио. Сада одлучан да поново пороби Израелце, сакупио је своју војску и кренуо у потеру (Излазак 14:1-9, NW).

Водећи народ у другачијем правцу, према ономе што је очигледно била долина која је водила до Црвеног мора, Мојсије је на изглед ставио Израелце у положај да их планине с једне или друге стране логора у Пи-Аироту, Црвено море и надолазеће фараонове војске ухвате у замку. Изгледало је да су Израелци постали лака мета за брзо подјармљивање или уништење.

Како је то утицало на њих? Да ли ће они показати поверење у Јеховино вођство? По свему судећи ситуација је била безнадежна. Стога, неки су почели да паниче. Други су пак почели да мрмљају против Мојсија. Неки су чак били спремни да се предају и врате у египатско ропство! (Излазак 14:10-12).

Чврсто се држите Божје руке!

У тој ситуацији било је потребно да Израелци покажу поверење у Јехову попут детета. Непознат народу као целини, Јехова је имао добар разлог што је упутио Мојсија да пређе Црвено море код Пи-Аирота. Тиме што је упутио Израелце да пређу у Обећану земљу јужно од земље Филистејаца, Јехова је показао увид пун љубави. Након 215 година у Египту, нема сумње да су Израелци били неспремни за рат с народом жестоких ратника. Стога, Јехова је одабрао пут којим ће се избећи тај сукобa (Излазак 13:17, 18).

Избављење народа и пораз фараона и његове војске у Црвеном мору носе изванредно сведочанство о спасоносној Божјој моћи. Осим тога, колико су само били захвални Израелци који се, иако нису схватили разлог због ког их је Бог водио на један посебан начин, нису одрекли Божје руке! Чврсто су се држали и видели чудесно раздвајање Црвеног мора као и уништење њихових непријатеља. Њихово поверење у Јеховино вођство било је награђено (Излазак 14:19-31).

Размотримо поново пример детета које држи родитељеву руку. Када се дете забрине, како оно реагује? Уместо да се ослободи стиска или да га олабави, дете ће чврсто стегнути своју ручицу око родитељевих прстију. Радећи тако, оно показује непољуљано поверење у то да ће родитељ пружити непогрешиво вођство и снагу током тешкоћа.

Слично томе, када у свом животу доживљавамо невољу, потребно нам је да појачамо свој стисак, још више верујући у Божје вођство! Његова Реч, Библија, може постати светло које нас води (Псалам 119:105). Такође, сетите се да с поверењем долази и стрпљење. Стога, ми морамо дати Јехови времена да реши ствари, чак и ако неко извесно време можда потпуно не разумемо зашто нас води у извесном правцу. Да, ми можемо веровати у Божје вођство (Излазак 15:2, 6; Поновљени закони 13:4; Исаија 41:13).

[Фуснота]