Масакр у Порт Артуру — зашто се догодио?

Масакр у Порт Артуру — зашто се догодио?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

НЕДЕЉНОГ поподнева, 28. априла 1996, време је било дивно у Историјском месту Порт Артур, популарном туристичком центру у Тасманији, у Аустралији. Кафана Широка стрела била је препуна људи који су ручали. Отприлике у 13.30, плавокоси 28-годишњи младић који је завршио ручак напољу испред кафане, ушао је у зграду и почео да пуца.

Гости су падали мртви са својих столица, са храном још увек у устима. Полиција је рекла да је било „попут покоља на бојном пољу“. Када се наоружани младић уверио да су сви били мртви — усмртио је 20 особа — мирно је изашао напоље. За неколико секунди, починио је више убистава него што их се десило током претходне четири године у целој острвској држави Тасманији!

Ипак, наоружани младић је наставио масовно убијање, плански усмрћујући жртве. На пример, на путу ка излазу из историјског места, видео је Нанет Микач с њеним девојчицама. Убио је Нанет и њену трогодишњакињу. Затим, док је шестогодишњакиња покушавала да побегне, пришуњао јој се и упуцао је шћућурену иза дрвета.

Након тога, на наплатној рампи на излазу из тог историјског места, наоружани младић је убио троје људи у BMW-у и узео кола. Мало даље, наишао је на један пар у другим колима. Угурао је мушкарца у пртљажник BMW-а и убио његову сапутницу. Затим је возио једно кратко растојање до гостионице Колиба с погледом на море — где је дошао отприлике у 14.00 сати. Тамо је запалио BMW и као таоце држао киднапованог мушкарца и старији брачни пар чија је била гостионица. Убио је још 12 особа од када је изашао из кафане, при чему се повећавао данак у смрти на 32 особе. Многи други су били рањени.

Проповедање у недељу поподне

У међувремену, Џени Зиглер и њена породица, део скупштине Јеховиних сведока Порт Артур, састали су се у 13.30 да би се припремили да учествују у служби. Та породица је затим кренула ка Историјском месту Порт Артур. Џени је желела да посети Дејвида Мартина, пријатељски настројеног власника гостионице Колиба с погледом на море. Раније су она и једна друга хришћанска сестра уживале у библијском разговору с њим.

Нешто мало после 14.00 сати, док су се Џени, њен супруг и њихова деца приближавали гостионици, приметили су дим који је долазио од запаљених кола на травњаку. Полицајци су их зауставили и рекли им да се врате путем којим су дошли. „У ваздуху је почело да се осећа нешто злослутно“, запазила је Џени. „Изгледало је да су путеви чудно пусти.“

Међутим, још увек не схватајући да је нешто заиста лоше, породица је скренула са аутопута да би отишла на малу плажу у њихову планирану проповедничку активност. Тамо је све изгледало нормално: деца су пливала, људи су шетали до самог краја плаже, а један старији пар је седео у својим колима и читао. „Мој супруг им је пришао и уследио је пријатан разговор“, рекла је Џени. „Обавестио их је да изгледа да постоји неки проблем дуж аутопута и предложио им да када одлазе с плаже, иду неким другим путем. На кратко сам разговарала с једним младићем, и отишли смо убрзо након тога.“

Зиглерови су наставили да иду ка Историјском месту Порт Артур. „Тамо је неколико кола“, објаснила је Џени, „блокирало улаз на то место. Касније смо сазнали да су она блокирала поглед на тела људи који су били убијени. Један човек нас је обавестио: ’Један момак с пушком је помахнитао; можда има 15 мртвих!‘ Саветовано нам је да одмах одемо.“

Његов ужасан крај

Тој муци је далеко био крај, како је то Џени запазила: „Вожња до куће била је напета, јер нисмо знали где се налази тај наоружани младић. Сваки пут кад смо на путу наилазили на друга кола, питали смо се да ли је он у њима. Чак и кад смо безбедно стигли кући, осећали смо да нисмо сигурни, пошто живимо на изолованом подручју на коме се особа која познаје локални терен може лако сакрити. Будући да су наша хришћанска браћа и сестре знали где смо тог поподнева кренули, одмах су почели да нас зову да би проверили да ли смо безбедни.

„Док смо размишљали о томе шта се десило, схватили смо да смо могли бити међу убијенима да смо само неколико минута раније стигли да посетимо власника гостионице. Ужасавала нас је помисао да нас је убица могао имати на нишану, док смо тамо разговарали с полицијом!“

На крају је у недељу увече више од 200 полицајаца опколило гостионицу, скривајући се да би избегли повремену бујицу метака наоружаног младића. Он је наводно захтевао хеликоптер да би побегао, али током ноћи дошло је до прекида преговора. У понедељак, око 8.00 сати, видело се како се из куће диже дим. Наоружани младић је изашао жив, мада је задобио опекотине. Три таоца, укључујући и власника гостионице кога су Зиглерови намеравали да посете, касније су пронађени мртви у спаљеним остацима куће, при чему се данак у смрти повећао на 35 особа.

Зашто се догодио?

Отприлике седам недеља раније, 13. марта, један наоружани човек у Данблејну, у Шкотској, ушао је у школску гимнастичку салу и убио 16 мале деце и њиховог учитеља. У складу са старом телевизијском новинском максимом „ако има пуно крви, онда је први“, тај инцидент је постао међународни новински догађај. Неки стручњаци за бихејвиоризам су наводили да је аустралијски наоружани младић можда покушавао да надмаши број смртних случајева Данблејнских убистава. Значајно је да је у Сједињеним Државама, такозвани Зодијак убица, који је годинама терорисао Њујорк, рекао да је покушавао да надмаши друге убице о којима је читао.

Још један фактор за који многи кажу да доприноси епидемији убистава јесу секс и насиље који се приказују у филмовима и на видео-касетама. Аустралијски Herald Sun је известио: „Укупно је 2 000 насилних и порнографских видео-касета конфисковано из куће наводног масовног убице из Порт Артура, Мартина Брајанта... До открића сакривеног складишта видео-касета дошло је када се пажња усмерила на улогу насилних филмова у масакру у Порт Артуру.“ Слично је и њујоршки Daily News известио да су „две кутије порнографских видео-касета лежале на кревету“ Зодијак убице који је све признао.

Када је масакр из Порт Артура постао познат, неке телевизијске станице су одмах промениле свој распоред програма. Након тога, колумниста Пенелопа Лејланд написала је чланак „Лицемерство ТВ-а у вези с насиљем и жалошћу“, и забележила: „На неки начин, неприказивање тих насилних програма било је попут површне минуте ћутања. Сутра, следеће недеље, следећег месеца, биће то свакодневна ствар.“

Међутим, да бисмо стекли већи увид у то зашто насиље толико преовладава, треба да се обратимо Библији. Она је давно прорекла да ће „у последње дане настати тешка времена, јер ће људи постати... неуздржници, свирепи, непријатељи добрих људи“ (2. Тимотеју 3:1-5). Стога, данашњи пораст насиља само додаје доказу да смо у последњим данима и да је близу крај овом систему ствари (Матеј 24:3-14).

Као што многи могу претпоставити, демони — зле невидљиве духовне силе — умешане су у епидемију дивљег, нељудског понашања (Ефесцима 6:12). Након што описује истеривање Сотоне Ђавола и његових демона с неба, Библија каже: „Тешко земљи и мору! Јер ђаво сиђе к вама пун срдње велике, знајући да је кратко време његово“ (Откривење 12:7-9, 12). Ми смо баш сада у том тешком времену, и Сотона и његови демони користе сва могућа средства да би навели људе на све бројније насилне поступке.

Штавише, Сотона, његови демони и њихов зао свет ускоро ће нестати, а владавина Божјег Краљевства увешће нови свет праведности (Данило 2:44; Матеј 6:9, 10; 2. Петрова 3:13; 1. Јованова 2:17; Откривење 21:3, 4). Џени је приметила: „Сада, ’ми плачемо с онима који плачу‘, али је наша жеља да делимо нашу наду у Краљевство са онима у заједници који су дубоко шокирани овом трагедијом“ (Римљанима 12:15).

[Слика на 17. страни]

Кафана Широка стрела, тамо где је масакр започео

[Извор мапе на 16. страни]