ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА Watchtower
ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА
Watchtower
српски (ћирилица)
  • БИБЛИЈА
  • ПУБЛИКАЦИЈЕ
  • САСТАНЦИ
  • g97 22. 1. стр. 10-12
  • Да ли треба да признам свој грех?

Видео-садржај није доступан.

Нажалост, дошло је до грешке приликом учитавања видеа.

  • Да ли треба да признам свој грех?
  • Пробудите се! – 1997
  • Поднаслови
  • Сличан материјал
  • „Ништа сакривено“
  • Прекидање тишине
  • Рећи својим родитељима
  • Звати старешине
  • ’Плашим се да ћу бити искључен‘
  • Увек прихватај Јеховин укор и опомене
    Стражарска кула – гласник Јеховиног Краљевства – 2006
  • Да ли Бог очекује од нас да исповедамо грехе?
    Стражарска кула – гласник Јеховиног Краљевства – 2010
  • Шта ако починиш озбиљан грех?
    Буди срећан заувек! (интерактивни библијски курс)
  • Како могу да се отргнем од двоструког живота?
    Пробудите се! – 1994
Више
Пробудите се! – 1997
g97 22. 1. стр. 10-12

Млади питају...

Да ли треба да признам свој грех?

„Тако ме је срамота, не знам шта да радим. Желим да се обратим својим родитељима али ме је и сувише срамота“ (Лиса).a

ТАКО је написала једна забринута девојка. Она је неколико година била у романтичној вези са особом која није у вери када је једног дана, под утицајем алкохола, имала сексуалне односе с њим.

Жалосно је рећи да се такве ствари с времена на време дешавају чак и међу хришћанским младима. Што смо млађи и неискуснији, то ћемо вероватно више грешака правити. Али док је једна ствар правити мању грешку, сасвим је друга ствар бити уплетен у озбиљно неисправно поступање, као што је сексуални неморал (1. Коринћанима 6:9, 10). Када се то деси, младој особи је потребно да добије помоћ. Проблем је у томе што није лако признати своје грешке.

Једна хришћанска девојка се упустила у предбрачни секс. Одлучила је да призна то својим скупштинским старешинама, чак одређујући и датум када ће то урадити. Али, одложила је тај датум. Касније је поново одложила датум. Убрзо је прошла читава година!

„Ништа сакривено“

Ако си запао у озбиљан грех, потребно је да схватиш да је ћутање веома лоша идеја. Једно је сигурно, истина се ионако обично открије. Као дете, Марк је разбио керамички зидни украс. „Покушао сам да га пажљиво залепим“, присећа се он, „али није пуно прошло пре него што су моји родитељи уочили пукотине.“ Истина, ти више ниси дете. Али већина родитеља може обично осетити када нешто није у реду с њиховом децом.

„Покушавала сам да прикријем свој проблем лажима“, признаје 15-годишња Ен, „али сам на крају само погоршала ствари.“ Веома често се лажи разоткрију. И када родитељи установе да си лагао, они ће вероватно бити узнемирени — узнемиренији него што би можда били да си одмах био начисто с њима.

Што је још важније Библија каже: „Нема ништа сакривено што неће бити откривено, ни тајно што се неће дознати и на светлост изићи“ (Лука 8:17). Јехова зна шта смо урадили и шта радимо. Од њега не можеш сакрити ништа више него што је то могао Адам (Постање 3:8-11). С временом, твоји греси могу такође бити откривени и другима (1. Тимотеју 5:24).

Ћутање ти може штетити и на друге начине. Псалмиста Давид је написао: „Док ја ћутах сасахнуше кости моје од мог уздисања по вас дан. Јер ме рука твоја дан и ноћ тишташе“ (Псалам 32:3, 4). Да, напрезање да се очува тајност може изнудити тежак емоционални данак. Брига и осећај кривице, као и страх од раскринкавања, могу те разболети у срцу. Можеш почети да се удаљаваш од пријатеља и породице. Можеш чак осећати да си одсечен и од самог Бога! „Суочавао сам се с грижом савести јер сам ожалостио Јехову“, писао је младић по имену Ендру. „То ме је јело.“

Прекидање тишине

Постоји ли неки начин да се олакша овај емоционални немир? Да, постоји! Псалмиста је рекао: „Грех свој казах теби, не затајих ти кривице своје... и ти греха мога опрости кривицу“ (Псалам 32:5; упореди с 1. Јовановом 1:9). Ендру је такође пронашао право олакшање у признању свог греха. Он се присећа: „Приступио сам Јехови и усрдно се молио за његов опроштај.“

Ти можеш исто то урадити. Моли се Јехови. Он зна шта си урадио, али му то понизно признај у молитви. Моли за опроштај, не устручавајући се због тога што сматраш да си и сувише зао да би ти се помогло. Исус је умро да бисмо могли да уживамо добар положај пред Богом упркос нашем несавршенству (1. Јованова 2:1, 2). Такође можеш молити за снагу да би учинио потребне промене. Читање 51. псалма може ти нарочито користити у оваквом приступању Богу.

Рећи својим родитељима

Међутим, потребно је и више од тога што си признао Богу. Ти си такође обавезан да кажеш својим родитељима. Њих је Јехова обавезао да те одгајају „у науци и у страху од Господа“ (Ефесцима 6:4). Они то могу радити само ако знају твоје проблеме. Наравно, рећи својим родитељима можда није лако нити пријатно. Али након њихове прве реакције, они ће вероватно контролисати своја осећања. Можда ће чак бити задовољни тиме што си имао довољно поверења у њих да им откријеш свој проблем. Исусова парабола о изгубљеном сину говори о младићу који је запао у сексуални неморал. Али када је на крају признао, његов отац га је оберучке дочекао! (Лука 15:11-24). Нема сумње да ће ти твоји родитељи исто тако притећи у помоћ. Најзад, они те још увек воле.

Истина, можда страхујеш да ћеш повредити своје родитеље. Али, није признање греха то што повређује твоје родитеље; чињење греха је то што их повређује! Признање је први корак ка ублажавању те боли. Ен, која је раније споменута, рекла је својим родитељима и након тога осећала огромно олакшање.b

Још једна препрека у признању јесу срам и непријатност. Верни писац Јездра није лично починио грехе, али када је признао грехе својих сународника, рекао је: „Боже мој! Збуњен сам [„Срамота ме је“, NW] и стидим се [„непријатно ми је“, NW] подигнути очи своје к теби“ (Јездра 9:6). Заиста, у реду је осећати срамоту када си урадио нешто лоше. То показује да ти савест још увек ради. И с временом, тај ће се осећај срамоте умањити. Ендру је овако рекао: „Признати је изузетно тешко и непријатно. Али олакшање је знати да ће Јехова много опростити.“

Звати старешине

Ако си хришћанин, ствар се не завршава тиме што кажеш својим родитељима. Ендру каже: „Знао сам да морам свој проблем изнети скупштинским старешинама. Какво је олакшање знати да су они ту да ми помогну!“ Да, млади међу Јеховиним сведоцима могу и треба да се обрате скупштинским старешинама ради помоћи и охрабрења. Али зашто се једноставно не можеш молити Јехови и остати на томе? Зато што је Јехова поверио старешинама одговорност да се „старају за душе ваше“ (Јеврејима 13:17). Они ти могу помоћи да избегнеш да поново западнеш у грех. (Упореди с Јаковом 5:14-16.)

Немој да се завараваш размишљањем да можеш сам себи помоћи. Ако си заиста био довољно јак да то урадиш, како си онда уопште запао у грех? Јасно је да ти је потребно да тражиш нечију помоћ. Ендру је храбро то урадио. Његов савет? „Охрабрујем свакога ко је умешан у озбиљан грех или ко је некада био, да отвори своје срце Јехови и једном од његових пастира.“

Али како да приступиш старешини? Изабери једног с којим се у разумној мери осећаш пријатно. Могао би почети речима: „Потребно ми је да разговарам о нечему“, или: „Имам један проблем“, или чак: „Имам један проблем и потребна ми је твоја помоћ.“ То што си искрен и отворен у великој мери ће показати твоје кајање и жељу да се мењаш.

’Плашим се да ћу бити искључен‘

Шта је с том могућношћу? Истина је да је особа која је починила озбиљан грех подложна искључењу, али не аутоматски. Искључење је за оне који одбијају да се покају — који тврдоглаво одбијају да се мењају. Пословице 28:13 кажу: „Ко преступе своје крије, тај не напредује, ко их призна и напушта, тај милост добија.“ Чињеница да си приступио старешинама ради помоћи доказ је твоје жеље да се мењаш. Старешине су првенствено исцелитељи, а не казниоци. Они су обавезни да према Божјем народу поступају с љубазношћу и достојанством. Они желе да ти помогну да ’правим стазама идеш ногама својим‘ (Јеврејима 12:13).

Додуше, тамо где су укључени превара или дугогодишње озбиљно неисправно поступање, можда ће убедљива ’достојна дела покајања‘ недостајати (Дела апостолска 26:20). Понекад долази и до искључења. А чак и кад се преступник каје, старешине су обавезне да примене неки облик дисциплине. Треба ли да будеш љут или огорчен због њихове одлуке? У Јеврејима 12:5, 6, Павле подстиче: „Сине мој, не презри карање Господње, и да те његове казне не ужасну. Јер ког воли Господ, онога кажњава и шиба свакога ког за сина призна.“ Ма како био дисциплинован, на то гледај као на доказ да те Бог воли. Сети се да ће те искрено кајање поново вратити у исправан однос с нашим милосрдним Оцем, Јеховом Богом.

Потребна је храброст признати своје грешке. Али ако тако радиш, ти можеш исправити ствари не само са својим родитељима већ и са самим Јеховом Богом. Немој дозволити да те страх, понос или непријатност спречавају да добијеш помоћ. Сети се: Јехова „много прашта“ (Исаија 55:7).

[Фусноте]

a Нека имена су промењена.

b Ради информација о томе како прићи својим родитељима, види 2. поглавље књиге Млади питају — практични одговори на њихова питања, коју је издао Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.

[Истакнути текст на 12. страни]

’Охрабрујем све који су згрешили да отворе своје срце Јехови‘ (Ендру).

[Слика на 11. страни]

Признање својим родитељима може водити ка духовном опоравку

    Публикације на српском (1979-2025)
    Одјава
    Пријава
    • српски (ћирилица)
    • Подели
    • Подешавања
    • Copyright © 2025 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania
    • Правила коришћења
    • Правила приватности
    • Подешавање приватности
    • JW.ORG
    • Пријава
    Подели