Кад се земљиште претвори у пустињу

КАЖЕ се да се земљиште у скоро 100 земаља полако претвара у пустињу, и тако утиче на живот више од 900 милиона људи и узрокује процењени годишњи губитак у глобалном дохотку од 42 милијарде долара. Премда су сиромашна подручја најтеже погођена (81 земља је земља у развоју), стварање пустиња угрожава земље на сваком континенту.

Програм Уједињених нација за човекову околину (UNEP) назива стварање пустиња „једним од најозбиљнијих глобалних еколошких проблема“. Истовремено, истраживачи такође кажу да „пустиња не напредује“. Како је то могуће?

Пустиње се крећу, а дефиниције се мењају

Након дуге суше у афричком региону Сахел (1968-73), ментална слика о пустињама које напредују преко пољопривредног земљишта била је урезана у мисли људи. Међутим, „суморни и судбоносни сценарији“ које су научници тада насликали, каже Доналд А. Вилхајт, директор Међународног информативног центра о сушама на Универзитету Небраске (САД), били су „засновани на оскудним подацима током релативно кратког раздобља који су дали нетачну слику“.

Побољшане сателитске слике које откривају биомасу (количину живих материја) показују да вегетација варира током сушних и кишних сезона. Те варијације, кажу стручњаци, „дају утисак да се пустиња шири или сужава“. Стога се пустиње „крећу“, али увек не „напредују“. Па ипак, наглашава др Вилхајт, „долази до стварања пустиња“. Али шта то тачно значи?

Стварање пустиња

„Стварање пустиња“ се често брка са ширењем и сужавањем пустиња. Међутим, стварање пустиња, објашњава једна група истраживача, односи се на један другачији феномен. Док се ширење и сужавање одиграва на маргинама постојећих пустиња, до стварања пустиња долази у изузетно сушним регионима, од којих се неки можда налазе далеко од било које пустиње. Пространа подручја таквог пољопривредног сушног земљишта, која чине 35 процената земљине површине, полако се претварају у пустиње. Тај феномен се сада сматра стварањем пустиња.

Ипак, упркос том ширем гледишту о томе где се одиграва стварање пустиња, и даље се бркају та два феномена. Зашто? Панос, информативна организација са седиштем у Лондону, специјализована за откривање спорних питања, истиче један разлог. Понекад, они који одређују политику одржавају живом јасну слику све већих пустиња јер је то „слика помоћу које је лакше задобити политичку подршку него помоћу сложеног процеса ’стварања пустиња‘“.

„Променљиво спознање“, истиче Панос „изазвало је знатну дебату о томе шта је у ствари ’стварање пустиња‘“. Спорна ствар? Људи или клима. Прво, УН је предложио да се стварање пустиња дефинише као „деградација земљишта на сувим, полусувим и полувлажним подручјима до које углавном долази због штетног људског утицаја“ (курзив наш). Ова дефиниција није се допала многим земљама, каже Камила Тулмин, директорка Пројекта за сушна земљишта на Међународном институту за човекову околину и развој, зато што она одговорност за стварање пустиња ставља на човека. Стога је недавно последњи део дефиниције био измењен на „до које долази због варијација у клими и због људских активности“ (курзив наш). Ова нова дефиниција за стварање пустиња окривљује и људе и климу, али то није окончало дебату. Зашто?

„Неки стручњаци верују“, каже Панос „да су умножавање дефиниција и каснија контроверзија заиста покушај да се обезбеде додатна финансијска средства за већи број земаља за које се сматра да су у опасности.“ Последица те продужене контроверзије јесте та да је „сам израз створен скоро без икаквог смисла“. Постоје и они који чак сматрају да би требало потпуно одустати од израза „стварање пустиња“. Ипак, замена речи наравно неће решити тај проблем нити ће избрисати његове узроке. Који су узроци стварања пустиња?

Корени и последице

Књига Desertification од Алана Грејнџера, каже да су коренски узроци претерано обрађивање, претерана испаша, крчење шума и слаба иригација. Када се од тих узрока два или више појаве заједно, обично долази до стварања пустиња. Штавише, фактори који доприносе томе— као што су промене у становништву, клими и друштвено-економским условима — чине проблем критичнијим.

Једна очигледна последица стварања пустиња јесте уништавање капацитета за производњу хране на сушном земљишту. То се дешава широм света али нарочито у Африци, где је 66 процената континента пустиња или сушно земљиште. Међутим, стварање пустиња има додатне горке последице. То води до рата. „У сложеној мрежи узрока који воде до друштвене и политичке нестабилности, крвопролића и рата“, примећује књига Greenwar—Environment and Conflict, „деградација човекове околине игра све већу улогу.“

Чак и напори да се спрече ратови изискују данак у човековој околини, што погоршава сиромаштво. Како то? „Суочене с политичком нестабилношћу која је узрокована борбама због умањених ресурса до којих долази услед деградације земљишта“, објашњава Панос, „владе често одговарају војним методама да би угушиле насиље. На тај начин, владе усмеравају новац у војни буџет уместо на ублажавање сиромаштва.“ Међутим, уместо да се води борба против последица стварања пустиња, шта се може урадити у борби против његових узрока?

Нема брзе поправке

Након што су 13 месеци размишљали о том питању, представници више од 100 земаља усвојили су „Споразум УН за борбу против стварања пустиња“, план који је према УН „важан корак напред“ у задавању противударца стварању пустиња. Тај споразум захтева, између осталог, пренос технологије за спречавање стварања пустиња из развијених земаља у земље у развоју, успостављање програма за истраживање и обучавање, и нарочито, бољу употребу знања локалног становништва (UN Chronicle). Хоће ли тај нови споразум зауставити деградацију сушног земљишта?

Да би се направила разлика, каже Панос, потребне су речи као и опипљива подршка. Хама Арба Дјало, један од организатора тог споразума, известио је да се између 1977. и 1988. годишње трошило отприлике милијарду долара на мере против стварања пустиња. Међутим, да би се постигао прави напредак, према UNEP, потребно је да 81 земља у развоју троши отприлике од четири до осам пута већу суму од те.

Али ко ће платити тај рачун? „Из индустријализованих земаља биће мало новог новца за рад у спречавању стварања пустиња“, упозорава Панос, додајући да је „нереално да сиромашне земље које пате од стварања пустиња од споразума очекују лаку и брзу поправку“. Ипак, закључује Панос на позитиван начин, чињеница да се сада широм света разматра стварање пустиња истиче тај проблем „који је сам по себи успех“.

„Радоваће се пустиња“

Заиста, током протеклих деценија, многи мушкарци и жене су успели да учине човечанство свеснијим катастрофе коју би донело даљње стварање пустиња. Пароле као што је: „Пред човеком шума, а за њим пустиња“, изазивају људе да тај редослед преокрену.

Ипак, обавештени људи такође признају да је проблем стварања пустиња комплексан. Довољно су реални да увиде да човек, без обзира колико је добронамеран, има ограничења што се тиче суочавања са узроцима данашњих глобалних проблема.

Међутим, истовремено је охрабрујуће за људе који су забринути за будућност наше планете да знају да је Створитељ земље обећао да ће се ефикасно позабавити тим и другим еколошким проблемима. И будући да су се Божја обећања, забележена у Библији, увек доказала истинитима, реално је унапред се радовати испуњењу онога што је Јехова надахнуо пророка Исаију да напише у вези с будућношћу пустиња и деградисаног земљишта: „Радоваће се пустиња и земља суха, веселиће се пустош и цветаће ко ружа... јер ће проврети воде по пустињи и потоци по беспућу; светлосна варка постаће језеро, земља сасушена извор воде“ (Исаија 35:1-7; 42:8, 9; 46:8-10). Каква ће то бити радост, у блиској будућности, бити сведок процеса у коме ће се стварање пустиња зауставити и преокренути!

[Оквир на 16. страни]

Проценат земљишта које је пустиња или сушно земљиште

Азија.............46 %

Аустралија........75 %

Африка............66 %

Европа............32 %

Јужна Америка.....31 %

Свет..............41 %

Северна Америка...34 %

[Оквир на 17. страни]

Иригација претвара земљиште у пустињу?

Да ли може иригација — наводњавање земљишта — претворити земљиште у пустињу? Да, лоша иригација може. То се дешава када се иригационо земљиште није прикладно исушило. Прво, земља постаје испуњена водом; затим, постаје слана; а касније се на површини стварају коре од соли. „Лоша иригација“, примећује Панос „претвара земљиште у пустињу оном брзином којом се нови иригациони системи отварају.“

[Мапа на странама 16, 17]

(За комплетан текст, види публикацију)

ПУСТИЊА

У ОПАСНОСТИ

[Извор]

Mountain High Maps® Copyright © 1995. Digital Wisdom, Inc.

[Слике на 15. страни]

Пољопривредно земљиште полако се претвара у пустиње