Румунски конгреси одржани упркос противљењу

МЕЂУНАРОДНИ конгрес Јеховиних сведока „Гласници божанског мира“ био је планиран да се одржи у Букурешту, од 19. до 21. јула 1996. Око 40 000 делегата, укључујући и хиљаде из страних земаља, планирало је да посете ову прелепу европску престоницу у којој живи два милиона људи. За ту прилику изнајмљен је Национални стадион, с капацитетом од 60 000 седишта. Али онда су, 24. јуна, погрешно информисани румунски службеници одбили да дају дозволу да се конгрес одржи.

Јеховини сведоци су својски настојали да налог о отказивању њиховог конгреса буде повучен, али узалуд. Тако су се морали променити аранжмани како би неколико хиљада страних делегата позваних из бројних европских земаља, Северне Америке и Јапана могло присуствовати конгресу у Будимпешти, у Мађарској, од 12. до 14. јула. Ове промене у задњем минуту имале су као последицу знатне трошкове, неудобност и разочарање за многе.

Али шта би се могло уредити за локалне румунске делегате? Ступило се у контакт са службеницима у Клуж-Напоки и Брашову, и на крају је било могуће одржати конгресе тамо, од 19. до 21. јула. Међутим, многи Румуни нису били у могућности да дођу до Клуж-Напоке или до Брашова. Зато су се од 13. до 15. септембра одржала још два конгреса, један у Баја Мару, а други у Букурешту.

Зашто је првобитни конгрес у Букурешту отказан? И шта је неке службенике касније подстакло да промене своје гледиште, тако да су се конгреси одржали у Румунији, укључујући и један у Букурешту?

Ко је стајао иза противљења?

За време међународног конгреса у Будимпешти, мађарске новине Színes Vasárnap су приметиле с обзиром на Јеховине сведоке: „Прво су планирали да свој годишњи међународни састанак одрже у Букурешту, али због противљења православних хришћана, румунски службеници нису Јеховиним сведоцима дали дозволу за то.“ Постало је опште познато да иза тог противљења стоји црква. На пример, Times Union, новине из Олбенија, у Њујорку, у САД, известиле су: „Православни патријарх Теоктист упозорио је православне вернике да се чувају, како их је он назвао, ’јеретичких‘ веровања Јеховиних сведока.“

Да ли су извештаји о противљењу свештеника конгресу били истинити? Па, у јуну, по целом граду — на црквеном имању, по зидовима зграда и у подземним пролазима — становници Букурешта су почели да виђају плакате, који су клеветали Јеховине сведоке. Један с насловом „СВИМ РУМУНИМА!“ питао је: „Да ли Румунији сада треба један међународни Јеховски конгрес... од 19. до 21. јула? Хришћани — супротставимо се овом сотонском конгресу!“

Један други, који је носио наслов „Упозорење на ЈЕХОВСКУ ОПАСНОСТ!“ тврдио је: „Јеховини сведоци се боре против хришћанства... Они настоје да разделе наш народ и изазову религиозну свађу... СВИ РУМУНИ, борите се против овог конгреса!“

„ПОЗИВ НА АКЦИЈУ“ био је наслов још једног плаката. „Румунско православно братство... позива све православне вернике на протестни митинг, који ће се одржати у недељу, 30. јуна.“ Плакат се завршавао речима: „Тражићемо од власти да откажу овај конгрес. ДОЂИТЕ ДА БИСМО МОГЛИ ДА ОДБРАНИМО ВЕРУ НАШИХ ОТАЦА. Нека нам Бог помогне!“

Свештенство је чак издало и растурало трактат који је тврдио да су Јеховини сведоци „политичка организација комунистичке фракције“. Али и то је отворена лаж, и вероватно је већина Румуна добро тога свесна. Они знају да су у недавним годинама комунисти прогањали Јеховине сведоке и често их затварали.

Како се утицало на ставове

Убрзо су се и унутар Румуније и изван ње подигли гласови, против напада које је црква инспирисала, и владини службеници су могли видети да је једино исправно доделити Сведоцима оне предности које су и другима пружене. Букурештанске новине, Flagrant, предвиђале су: „Струја недаћа, непријатељства и огорчења против овог првог међународног конгреса имаће парадоксалан ефекат. Уместо да људе одврати од Сведока, ова акција ће подстаћи њихов интерес, радозналост, толеранцију и симпатије.“

Како се ово предвиђање само показало истинитим! Многи чланови Православне цркве писали су канцеларији подружнице Јеховиних сведока у Букурешту или су звали телефоном, и изразили негодовање због поступака свог свештенства. Обавештени људи знају да Јеховини сведоци уопште нису онакви каквим их је Православна црква у Румунији приказала.

Маријус Мила, пишући у румунским новинама Timishoara од 6. јула 1996, приметио је: „Убеђен сам да 99 посто оних који су тако жестоко оптуживали Јеховисте нису били довољно радознали да разговарају с њима или да буду присутни на једном њиховом састанку.“ Додао је: „Било би далеко више изграђујуће ако бисмо ми, православни верници, више били забринути за брвно у нашем оку, а да трун у оку нашег ближњег препустимо Божјем бољем просуђивању“ (Матеј 7:3-5).

Затим је г. Мила цитирао говор који је познати адвокат из првог века Гамалило одржао пред религиозним вођама који су се противили Исусовим следбеницима: „Прођите се ових људи, пустите их нек иду. Ако је овај потхват дело људи пропашће, али ако је од Бога, не можете га ви покварити. Немојте да испаднете као да бисте хтели да се с Богом борите“ (Дела апостолска 5:38, 39). Резимирајући, Мила је написао: „Наш став је антидемократски, небиблијски и антисоцијални.“

Убрзо, критике због отказивања конгреса почеле су да пристижу и из других делова Европе и Сједињених Држава. Румунски хелсиншки комитет је издао једну објаву за штампу која је осудила „јавни став који је заузео патријарх Теоктист, представник Румунске православне цркве против ’Јеховиних сведока‘“.

Десило се да је у то време Хилари Клинтон, супруга председника САД, била у посети Румунији. Амбасадор САД у Румунији, Алфред Мозиз, објаснио је због чега она није ушла у Крецулеску цркву из 18. века како је планирала: „Религиозна слобода је принцип који одобрава Устав Сједињених Америчких Држава, као и Устав Румуније. Присуство плаката̂ на црквеном имању, који откривају недостатак религиозне толеранције није било у складу с духом демократског плурализма и са сврхом посете госпође Клинтон Румунији.“

Доказ о Божјој подршци

Јеховини сведоци су и раније одржавали конгресе у Клуж-Напоки, и тамошњи службеници су им поново изразили добродошлицу кад им је била одречена могућност коришћења Националног стадиона у Букурешту. Али тек недељу дана пре него што је планирано да конгрес почне, био је потписан уговор за стадион у Клуж-Напоки. „Како је могуће организовати тако велики конгрес у тако кратком року?“ један репортер је желео да зна.

„Ми смо уједињена организација“, речено му је. „Навикли смо да одржавамо конгресе. Али изнад свега, наш Бог Јехова нас подупире.“

Заиста, било је то уз Јеховину помоћ и подршку што се толико пуно постигло у тако кратком року. Замислите да се на тако кратко обавештење више од 20 000 људи окупља на три дана! Највећи број присутних био је 22 004, а крштено је 799 особа. Новине Adevărul de Cluj известиле су након конгреса: „Утисак који су ови људи оставили је да се они увек смеше и да су целом душом у ономе што раде. Њихова солидарност била је импресивна... Показали су примерну дисциплину у свом понашању и били су изузетно чисти.“

Оно што се десило у Брашову било је нарочито импресивно, пошто је одобрење да се конгрес одржи било дато само пар дана пре него што је планирано да конгрес почне! Па ипак, прибављено је 7 500 смештаја у приватним домовима. Кад је један Сведок разговарао са својим комшијама, они су прихватили на смештај 30 делегата. А скупштина Сведока у Брашову примила је код себе 500 делегата. Неки делегати су били смештени под шаторима близу места одржавања конгреса; и када је падала киша, гостољубиви људи из оближњих стамбених зграда сишли су и позвали их да дођу у њихове станове. (Упоредите с Делима апостолским 28:2.)

Активност Јеховиних сведока је ограничена у претежно православној Бугарској, која се на југу граничи с Румунијом. Када су аутобуси пуни бугарских Сведока ишли ка Букурешту, неки цариници су очигледно већ знали о промени конгресне локације. У Брашову је укупно 1 056 Бугара уживало у читавом програму на њиховом језику. Свеукупно, 12 862 особе присуствовале су конгресу у Брашову, а крштене су 832 — од којих 66 Бугара.

У септембру је било могуће организовати мање конгресе у Баја Мару и Букурешту за оне који нису могли доћи до Клуж-Напоке и Брашова. Укупан број присутних на ова два додатна конгреса био је 5 340, а крштено је 48 особа. Тако је на конгресима „Гласници божанског мира“ у Румунији прошлог лета било присутно укупно 40 206 особа, и крштено 1 679. Засигурно, Јеховин благослов је на онима који настоје да му служе у Румунији!

Један представник Јеховиних сведока у Букурешту је приметио: „За три недеље, добили смо публицитет који је раван годинама сведочења широм ове земље. Оно што је Румунска православна црква сматрала да ће нас омести у ствари се показало да је послужило за напредак добре вести.“

[Слика на 24. страни]

Букурешт је леп, савремен град

[Слика на 25. страни]

Плакати који су клеветали Јеховине сведоке

[Слика на 26. страни]

Кандидати за крштење у Букурешту

[Слика на 26. страни]

У Брашову, где је одобрење за одржавање конгреса дато само пар дана унапред

[Слика на 26. страни]

Највећи број присутних од 22 004 особе на конгресу у Клуж-Напоки