Гласници мира у Источној Европи

ГЛУВИ су чули! Затвореници су стицали слободу! Полиција није имала скоро ништа да ради! О чему говоримо? Говоримо о ономе што се десило на недавним међународним конгресима Јеховиних сведока одржаним током јула и августа прошле године у Источној Европи.

„Гласници божанског мира“ била је тема програма, и многи људи су видели да упркос невољи коју је подстицало свештенство у Румунији,a Јеховини сведоци заиста имају мир који долази из спознања Бога и Христа Исуса (Исаија 26:2, 3; Филипљанима 4:7).

Конгреси су били одржани у Прагу, у Чешкој Републици; у Будимпешти, у Мађарској; у Варшави и Лођу, у Пољској; у Талину, у Естонији, и у Брашову и КлужНапоки, у Румунији.

Делегације из многих страних земаља присуствовале су тим конгресима и тим догађајима дале су праву међународну драж. У Прагу је било великих група из Јапана, Немачке, Пољске и Сједињених Држава. Један извештај из чешке канцеларије подружнице Watch Tower Societyja навео је: „Били смо веома охрабрени толиким обожаваоцима Јехове Бога који чувају интегритет из других земаља. На пример, већи део јапанских делегата били су пионири, и њихова уредна одећа и ред видљиво су украшавали њихов део стадиона. Такође смо запазили срдачност пољске делегације, захвалност словачке браће, дарежљивост Немаца и широко отворена срца Американаца. Сви су нам они служили као поука.“

Како су ти конгреси утицали на новопридружене? Упркос томе што је боловао од дијабетеса и болести ноге, присуствовао је и један 85-годишњи изучавалац, писац и лингвиста. Он је отприлике шест месеци проучавао Библију помоћу књиге Спознање. Током програма, он се усредсредио не на лингвистичке и граматичке аспекте говора, већ на нешто друго. „Било је чудесно!“, узвикнуо је. „Љубав и обзирност што имате међу собом говори гласније од речи“ (Јован 13:34, 35; 1. Коринћанима 13:1-8).

Страни посетиоци у Прагу пријатно су се осећали док су посећивали историјска места и у свакој прилици давали неформално сведочанство. У једном дворцу јужно од Прага, једна америчка Сведокиња, жена једног адвоката, чекала је на врху куле тог дворца да би давала трактате на чешком свим онима који су се пели степеницама. Други су уручили трактате кад су срели једну групу ученица која је посећивала старо јеврејско гробље. И, наравно, сви професионални туристички водичи и возачи аутобуса добили су литературу (1. Петрова 3:15).

Један водич који је изразио цењење према Сведоцима и њиховом понашању, написао је: „Никада раније у свом животу нисам срео толико пуно пријатељски настројених и срдачних људи. Иако сам католик, био сам очаран вашим духовним ставом. Сви сте ми ви дали нешто наде да свет још увек није изгубљен. Дозволите ми да вам се захвалим за вашу љубазност. Бог вас благословио!“

Иако је у Прагу у петак лило ко из кабла, породице су седеле напољу на стадиону, узимајући духовну храну коју су износили домаћи и страни говорници. Да би се избегли несрећни случајеви у пролазима, пошто је било толико пуно беба, изван стадиона постављен је специјалан паркинг простор за колица, то јест носиљке за бебе.

Конгресу у Прагу присуствовало је преко 22 000, а крстила су се 432 новопредана Сведока, укључујући и две особе у инвалидским колицима као и још пет с неком телесном маном.

Глуви „чују“ у Будимпешти

Смештен с обе стране реке Дунав налази се прелепи град Будимпешта, који је у јулу постао град домаћин међународног конгреса. Присуствовао је највећи број од 23 893, укључујући, сем Мађарске, и 3 341 делегата из 11 земаља.

У шатору близу позорнице, читав програм је био превођен за глуве људе, од око 100 присутних. У речима добродошлице свим делегатима који су користили друге језике сем мађарског, глувима је нарочито изражена добродошлица, речима: „Један језик који не желимо да заборавимо да споменемо на који ће читав програм бити преведен, јесте знаковни језик. Захвални смо што су глуви с нама.“

Дељење истине с другима

На тим конгресима објављена је нова библијска литература, укључујући и књигу Тајна породичне среће. Након што је добила ову публикацију, једна француска делегација се укрцала у аутобус да би се вратила у свој хотел. На путу видели су младу и младожењу са својим сватовима. Браћа су замолила возача да заустави аутобус. Један Сведок је изашао и том пару уручио примерак нове књиге на мађарском. Захвално су је прихватили и одмах су почели да прегледавају књигу. То је вероватно био један од првих примерака који је уручен након њеног објављивања!

Од католика до комунисте и до Сведока

Број од 510 крштених на том конгресу представљао је више од 2 процента присутних. Три од тих нових Сведока још увек су у затвору, служећи казну за злочине које су починили пре него што су упознали библијску истину. Локална браћа их редовно посећују и воде библијске студије са другима. У једном затвору у Будимпешти, са затвореницима се води отприлике 50 библијских студија.

Један човек који је васпитаван у Бенедиктинској католичкој школи изгубио је веру у католичку цркву, и у 20. години, постао је члан Комунистичке партије. Касније, прикључио се војсци и напредовао до чина поручника. Као члан Радничке народне војске, на универзитету је предавао марксизам-лењинизам. Био је заинтригиран комунистичком паролом „слобода, братство, јединство“. Међутим, злоупотреба пароле „владавина народа“ од стране оних на власти, натерала га је да поново размисли о комунизму. Осећао је да нешто недостаје. На крају се повукао. Када су Сведоци покуцали на његова врата, био је спреман да слуша. Он извештава: „Током своје прве посете Дворани Краљевства, уверио сам се да је коначно ту постојало право братство. Био сам окружен љубављу правих Христових следбеника. Моја метаморфоза од комунисте до Сведока трајала је четири године. Али сам изабрао истину.“ Крстио се на овом конгресу.

За полицију, рад на конгресу обично је промена темпа рада. Један полицајац који је додељен да ради испред стадиона рекао је да је рад на конгресима Сведока веома тежак. Зашто? Зато што све иде тако глатко да је полицији тешко да остане будна!

Повољни новински извештаји у Пољској

У Пољској су била одржана два међународна конгреса, с преко 20 000 присутних у Варшави, главном граду, и скоро 12 000 у Лођу, другом граду по величини у Пољској.

Варшавске водеће новине, Życie Warszawy, пренеле су следећу ствар: „’Постоји добра вест коју треба објавити! То је вест мира, стварног мира. Наша љубав према Јехови и нашем ближњем покреће нас да и даље без прекида проповедамо све док Бог не каже да је посао урађен‘, изјавио је Кери Барбер, члан Водећег тела Јеховиних сведока.“

Један писац за новине Sztandar Młodych, рекао је: „Отприлике 12 000 Јеховиних сведока два дана се окупљало на религиозном скупу на стадиону Легија, у Варшави. Преовладавао је узоран ред, и мада сам пажљиво гледао, нисам приметио никаква полицијска кола нити патроле.

„Пољска је, уверавају нас, скоро сасвим католичка земља. Али када се наша католичка омладина окупи на том истом стадиону, огромна полицијска снага је увек присутна, спремна за акцију.

„Заиста је алармантно да се отпадници од католицизма, секташи или како год их звали [Јеховини сведоци] могу окупљати у огромним мноштвима и не узроковати никакву опасност по јавни ред и сигурност, док наша католичка омладина кад се нађе у мноштву постаје опасна, и потребна је полицијска заштита против њених малолетничких ексцеса. Има пуно тога о чему треба размишљати.“

Овде су се такође одиграла крштења нових верника, са 462 крштене особе у Варшави и 278 у Лођу. Једна од њих била је 19-годишња Силвија, која је имала предрасуде против Сведока. Једног кишног дана пришла јој је једна Сведокиња на улици. „Успела сам да је се отарасим и отишла сам. Али узела сам једну девојку под кишобран која је киснула. Испоставило се да је и она Сведокиња! Понудила је да ми донесе књигу Млади питају — практични одговори на њихова питања. Из учтивости сам јој дала своју адресу, и... данас сам се крстила!“

Мала Естонија добија велико сведочанство

Естонија, Летонија и Литванија сачињавају Балтичке државе. Естонија има само отприлике 1,5 милиона становника, а главни град има отприлике 450 000 становника. Тамо су августа 1996. била одржана два конгреса.

Утисак који су ти велики састанци оставили био је такав да су једне новине рекле: „Талин је дословно испуњен обожавањем Јеховиних сведока. Каже се да је њихов конгрес који је био одржан у Линахолу, окупио највећи број присутних од свих религија које су икада у Естонији одржавале своје конгресе.“ Сведоци су резервисали све хотеле.

Брат Кери Барбер касније је изнео извештај у ком је изјавио: „Није никакво чудо што финска браћа и други који су додељени за Естонију воле што су овде. Ову малу али лепу земљу освајали су и угњетавали већи народи и она је претрпела много мука. Сада Естонци... толико много ишчекују да имају будућност сталног мира и сигурности од Јехове.“ У Естонији има преко 3 100 активних Сведока, од којих половина говори руски.

Конгреси су користили Естонцима, Естонцима који говоре руски и Летонцима, Литванцима и гостујућим делегатима из 15 земаља, укључујући и 155 из Британије и 300 из Финске.

Глуви такође „чују“ у Естонији

Пре три године један глуви старешина из Финске отишао је у Талин, у Естонију, да би видео шта би у тој земљи могао да уради за глуве. Он тамо није знао ниједну једину глуву особу, па је отишао у Талин у дом где се састају глуви, с гомилом часописа Кула стражара и с другом литературом. Глуве особе из Естоније срдачно су га дочекале и биле су радознале да виде шта је то имао код себе. Током његове прве посете уручио је сву литературу и записао је имена и адресе заинтересованих особа, све укупно 70 имена.

Скоро сви су желели да имају библијски студиј, и тај брат је схватио да он не би могао да обавља све те студије. Стога је морао да бира људе који су били најзаинтересованији. Убрзо након његове прве посете Естонији, имао је 30 библијских студија и 40 кандидата на листи чекања! Сада за глуве у Талину има четири преводиоца знаковног језика.

’Нова епизода у драми Новог завета‘

Једна Сведокиња је радила на пристаништу трајекта поздрављајући конгресне делегате. Пришла је једној жени естонском туристичком водичу, и питала је шта мисли о том великом конгресном догађају. Та жена водич јој је рекла да је водила неколико група Сведока из разних европских земаља и да је запазила да су Сведоци увек пристојни, добри људи. Била је позвана да види канцеларију Watch Tower Societyja у улици Пухангу, и била је изненађена што види добар ред и љубазне и срећне младе људе. Није могла да схвати зашто се Сведоци суочавају с тако жестоким противљењем и лажним оптужбама кад чињенице доказују да су те оптужбе неистините. Рекла је: „У мојим мислима ваш рад, ваша служба, јесте попут нове епизоде у драми Новог завета.“

Наравно, као гласници божанског мира, Јеховини сведоци очекују да широм света изграде добар углед због свог понашања пуног поштовања и љубазности према странцима (1. Петрова 3:16). Ови конгреси у Источној Европи показују да упркос клеветама и лажима од стране религиозних непријатеља и отпадника, Јеховини сведоци имају Божји благослов док објављују поруку мира која тако очајно треба нашем свету који је разорен ратом и испуњен мржњом (Исаија 2:2-4; Марко 13:10).

[Фусноте]

[Слика на 23. страни]

Упркос киши, породице су помно поклањале пажњу програму

[Слика на 24. страни]

Срећни пољски Сведоци с њиховим новим издањима

[Слика на 25. страни]

Радосни естонски Сведоци у типичној народној ношњи