Млади питају...

Кињење — каква је штета?

’Хеј! Само сам се мало забављао. Шта је то тако страшно? Осим тога, Рон је то заслужио.‘

ТИ СИ можда већи и снажнији од већине својих вршњака. Или си можда довитљив, оштрог језика и агресиван. У сваком случају, изгледа да ти иде од руке да некога застрашујеш, задиркујеш или да се смејеш на туђ рачун.

Иако мрцварење других може насмејати твоје пријатеље, то није лака ствар. У ствари, неки истраживачи откривају да је кињење штетније за његове жртве него што су они икада мислили. Једна анкета младих школског узраста у САД открила је да је „90 посто оних који су кињени рекло да је трпело пропратне ефекте — слабе оцене, повећану забринутост, губитак пријатеља или друштвеног живота“. У Јапану се један 13-годишњак „обесио након што је оставио подужу поруку која је детаљно описала три године кињења“.a

Шта је то што особу чини силеџијом? А, ако се и сам понашаш као такав, како се можеш променити?

Ко је силеџија?

Библија говори о силеџијама који су живели пре Нојевог потопа. Звали су се Нефилими — реч која значи „они који узрокују да други падају“. Током њихове владавине терора, „земља беше пуна насиља“ (Постање 6:4, 11).

Међутим, да би био силеџија ти не мораш да удараш или малтретираш људе. Свако ко поступа с људима — нарочито са онима који су слаби или рањиви — на окрутан или увредљив начин јесте силеџија. (Упореди с Проповедником 4:1.) Силеџије покушавају да прете, застрашују и контролишу. Али већина користи своја уста, а не своје песнице. У ствари, емоционално кињење је најучесталији облик тог злостављања. Стога оно може укључивати увреде, сарказам, исмејавање и називање погрдним именима.

Међутим, понекад кињење може бити једва приметно. Узми, на пример, оно што се десило Лиси.b Одрасла је с једном групом девојака. Али кад је имала 15 година, ствари су почеле да се мењају. Лиса је постала веома лепа и почела је да привлачи много пажње. Она објашњава: „Моји пријатељи су почели да ме изостављају и да о мени говоре пакосне ствари иза мојих леђа — или чак у лице.“ Такође су ширили лажи о њој, покушавајући да јој наруше углед. Да, изазвани љубомором, кињили су је на безосећајан и окрутан начин.

Стварање силеџије

Агресивно понашање је често повезано с нечијим домаћим амбијентом. „Мој отац је био агресиван“, каже младић по имену Скот, „па сам и ја био агресиван.“ Арон је такође имао тежак живот код куће. Присећа се: „Схватио сам да људи знају за моју породичну ситуацију — да је другачија— и нисам волео да ме људи сажаљевају.“ Стога кад се Арон бавио спортом, морао је да победи. Али победа није била довољна. Он је морао да понижава своје противнике — набијајући им пораз на нос.

С друге стране, Брента су одгајали богобојазни родитељи. Али он признаје: „Засмејавао бих људе, али понекад нисам знао кад да се зауставим, и повредио бих нечија осећања.“ Брентова жеља да се забавља и скрене пажњу на себе, довела је до тога да се не обазире на осећања других људи (Пословице 12:18).

На друге младе изгледа да утиче телевизија. Криминалистичке драме глорификују ’снажне момке‘ и чине да изгледа да је немужевно бити љубазан. Популарне комедије су испуњене сарказмом. Новински извештаји често истичу борбу и рђав говор који се одигравају током спортских догађаја. Наши пријатељи такође могу утицати на то како поступамо с другима. Када су наши вршњаци силеџије, лако нам је да ускочимо у вагон како бисмо избегли да и сами будемо шиканирани.

Ма каква да је твоја ситуација, ако користиш тактике кињења, онда твоје жртве нису једине којима се наноси штета.

Доживотне последице

Часопис Psychology Today извештава: „Кињење може започети у детињству, али се наставља у зрело доба.“ Једна истраживачка студија објављена у новинама The Dallas Morning News, установила је да „65 посто дечака који су у другом разреду идентификовани као силеџије, до 24 године осуђивани су због тешких злочина“.

Истина, не постају све силеџије криминалци. Али стварање навике безобзирног поступања с другима могло би ти касније у животу стварати праве проблеме. Пренесена у брак, она би могла узроковати јак стрес код твог брачног друга и деце. Пошто послодавци имају наклоности према онима који умеју с другима, то би те могло лишити пословних прилика. Будуће предности у хришћанској скупштини могле би на сличан начин бити ускраћене. „Једног дана, волео бих да се квалификујем да служим као старешина“, каже Брент, „али тата ми је помогао да схватим да људи неће долазити к мени са својим проблемима ако мисле да ћу можда рећи нешто саркастично“ (Титу 1:7).

Како се променити

Ми не видимо увек јасно наше мане. Писмо нас упозорава да неко може чак да „лаже себе у очи, уместо да призна своје безакоње и омрзне на њ“ (Псалам 36:2, ДК). Стога би могао покушати тако што ћеш питати родитеља, поузданог пријатеља или зрелог хришћанина за запажања. Истина може болети, али би ти баш могла помоћи да видиш које промене треба да учиниш (Пословице 20:30). „Мислим да је слушање било оно најбоље што ми је помогло“, каже Арон. „Они који су били поштени рекли су ми где сам грешио. То није било увек оно што сам желео да чујем, али било је оно што ми је заиста било потребно.“

Да ли то значи да мораш проћи кроз неку драматичну промену у читавој својој личности? Не, вероватно ће то бити само ствар преиначења твог размишљања и нечег од твог понашања (2. Коринћанима 13:11, NW). На пример, можда си све до сада о себи мислио да си супериоран због твоје величине, снаге или довитљивости. Али Библија нас подстиче да поступамо ’с понизношћу и да друге сматрамо већим од себе‘ (Филипљанима 2:3). Схвати да други — без обзира на величину или снагу — имају дивне особине које ти немаш.

Такође ће можда бити потребно да се отарасиш склоности да будеш агресиван или доминантан. Ради на томе да ’уместо да гледаш само своју корист, узмеш у обзир и туђу корист‘ (Филипљанима 2:4). Ако треба да говориш, говори тако а да не будеш увредљив, саркастичан или погрдан (Ефесцима 4:31).

Ако си у искушењу да прибегнеш кињењу, сети се да је Бог уништио силеџијске Нефилиме (Постање 6:4-7; 7:11, 12, 22). Вековима касније, у данима пророка Језекиља, Бог је исказао велико незадовољство према онима који су били криви што су ’отиснули‘ и ’боли‘ беспомоћне (Језекиљ 34:21). Сазнање да Јехова мрзи кињење, за човека може бити снажан подстицај да учини потребне промене!

Такође помаже медитирање о библијским начелима уз молитву. Златно правило наводи: „Све што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима“ (Матеј 7:12). Када си у искушењу да некога застрашујеш, питај се: ’Да ли ја волим да будем малтретиран, застрашиван или понижаван? Онда зашто се тако понашам с другима?‘ Библија нам заповеда да ’будемо један другоме добри, милостиви‘ (Ефесцима 4:32). Исус је постави савршен пример у том погледу. Иако је био супериоран у односу на све друге људе, са свима се понашао с љубазношћу, саосећајношћу и с поштовањем (Матеј 11:28-30). Покушај да урадиш исто то ако си у сукобу с неким који је слабији од тебе — или ти чак иде на живце.

Ипак, шта ако твоје агресивно понашање извире из осећања гнева због начина на који се с тобом понаша код куће? У неким случајевима, такав се гнев може оправдати. (Упореди с Проповедником 7:7.) Али ипак, Библија нам каже да је праведан човек Јов био упозорен: „Да те узрујаност не нагони на поругу... Чувај се да се злу не подајеш“ (Јов 36:18, 21). Чак иако си малтретиран, ти немаш права да малтретираш друге. Бољи приступ би био да покушаш да расправиш то с родитељима. Ако си жртва јаког малтретирања, можда ће се захтевати помоћ са стране да би те заштитила од даљњег зла.

Промена можда неће бити лака, али је могућа. Брент каже: „За то се молим скоро сваког дана, и Јехова ми је помогао да направим нека добра пречишћавања.“ Док и ти на сличан начин правиш пречишћавања у начину на који се понашаш с људима, без сумње ћеш установити да ћеш се људима више свиђати. Сети се, људи се можда плаше силеџија, али их заиста нико не воли.

[Фусноте]

[Истакнути текст на 19. страни]

„Кињење може започети у детињству, али се наставља у зрело доба“

[Слика на 18. страни]

Вербално злостављање је један облик кињења