Поглед на неке чувене вртове

ЧОВЕКОВО искуство с Рајем започело је у врту смештеном на простору званом Еден, могуће у близини језера Ван у данашњој Турској. Једна река, која се рачвала у четири реке, натапала је овај врт за Адама и Еву, и требало је да га они ’раде и да га чувају‘. Какво би задовољство то било, одржавати врт у којем је ’свакојаких дрвета лепих за гледање и добрих за јело‘ било у изобиљу! (Постање 2:8-15).

Еден је био савршени дом. Требало је да Адам и Ева и њихови потомци прошире његове границе, несумњиво користећи као узор Божје изврсно првобитно остварење. С временом, читава земља би постала рај комотно испуњен људима. Али намерна непослушност наших прародитеља имала је за последицу њихово протеривање из овог уточишта. Нажалост, сви други чланови људске породице рођени су ван овог дома у Едену.

Међутим, Створитељ је људе тако обликовао да живе у Рају. Зато је било нормално да ће будући нараштаји покушати да се окруже његовим имитацијама.

Рани вртови

Вавилонски Висећи вртови величају се као једно од чуда древнога света. Изградио их је краљ Навуходоносор пре више од 2 500 година за своју жену Мадијанку која је чезнула за шумама и брдима своје родне земље. Ова грађевина, висока 22 метра, с лучним, богато засађеним сводовима, имала је довољно земље да прехрањује велико дрвеће. Носталгична краљица је вероватно била утешена док се шетала овим терасастим, Едену сличним простором.

Стварање зелених површина било је запажено у египатској плодној долини Нила. „Египат је“, каже публикација The Oxford Companion to Gardens, „извор најстаријих слика на свету о вртовима и место изузетно дуге... традиције уређивања вртова.“ План уређења једног врта, који датира отприлике од 1400. пре н. е., припадао је једном египатском службенику у Теби, и приказује језерца, алеје и павиљоне. Храмски вртови су, одмах за краљевским вртовима, били најраскошнији са својим гајевима, цвећем, и биљкама које су наводњавали канали из рибњака̂ и језера̂ препуних водених птица, риба и локвањских кринова. (Упоредите с Изласком 7:19.)

Персијанци су такође у свету вртова оставили рани траг. Персијски и египатски вртови су били толико очаравајући да су освајачке војске Александра Великог по повратку у Грчку, у четвртом веку пре н. е., биле добро опремљене семењем, биљкама и идејама. У Атини, Аристотел и његов ученик Теофраст прикупили су тај растући инвентар флоре и основали једну ботаничку башту, како би проучавали и класификовали биљке. Многи богати Грци, попут Египћана и Персијанаца пре њих, имали су раскошне вртове.

Римски становници градова су у ограниченом градском простору смешали кућу и врт. Богати су око својих сеоских вила стварали спектакуларне паркове милина. Чак је и тиранин Нерон желео свој Еден, па је безобзирно истерао стотине породица, уништио њихове домове, и око своје палате направио приватни парк површине од преко 50 хектара. Касније, око 138. н. е., с вилом императора Хадријана у Тиволију, римско уређивање земљишта достигло је свој зенит. Ова вила је поседовала 243 хектара паркова, рибњака, језера и фонтана.

Древни Израелци су такође поседовали вртове и паркове. Јеврејски историчар Јосиф пише о предивним парковима с пуно поточића у месту званом Етам, удаљеном отприлике 13 до 16 километара од Јерусалима. Можда су етамски паркови били међу ’баштама и вртовима, језерима и шумама‘ за које Библија каже да је Соломон ’себи уредио‘ (Проповедник 2:5, 6). Одмах изван Јерусалима на Маслинској гори постојао је Гетсимански врт, који је постао чувен због Исуса Христа. Овде је Исус нашао склониште где је могао на миру поучавати своје ученике (Матеј 26:36; Јован 18:1, 2).

Од арапских до енглеских вртова

Кад су се у седмом веку н. е., арапске војске рашириле на исток и на запад попут Александра, наишле су на персијске вртове. (Упоредите с Јестиром 1:5.) „Арапи су“, пише Хауард Локстон, „установили да су персијски вртови веома слични рају у Курану обећаном вернима.“ Налик свом персијском узору, типичан арапски врт, почев од Маварске Шпаније па до Кашмира, делила су на четири дела четири потока сједињена у центру маленим језерцетом или фонтаном, што подсећа на четири реке Едена.

У северној Индији, поред језера Дал у предивној долини Кашмир, монголски владари из 17. века засадили су преко 700 рајских вртова. Ти вртови су образовали запањујућу палету боја истачкану стотинама фонтана, тераса и каскада. Павиљон црног мермера који је на обали језера Дал изградио Шах Џахан (градитељ Таџ Махала) још увек носи натпис: „Ако на лицу земаљском постоји рај, то је овде, то је овде, то је овде.“

Неколико векова раније, Европа је из средњег века прешла у ренесансу 14. века. Римска традиција уређивања вртова, прегажена кад је у петом веку н. е. почео средњи век, почела је поново да буја — овог пута под управом цркве. Хришћански свет је на врт гледао као на ’привремени рај‘. Нацрт из деветог века једног манастира приказује два врта означена као „Рај“. Вртови хришћанског света убрзо су постали већи и грандиознији, али уместо да одражавају духовне идеале, многи су постали симболи моћи и богатства.

Кад је 1495. Шарл VIII из Француске освојио Напуљ у Италији, писао је кући: „Не бисте веровали какве прелепе вртове имам у овом граду... Изгледа да фале само Адам и Ева да га учине земаљским рајем.“ Али да је Шарл поживео до 17. века, видео би на француском тлу огромне вртове краља Луја XIV. Књига The Garden уверава да се за те вртове око Версајске палате „још увек може тврдити да су највећи и најграндиознији на свету“.

Ренесанса је, међутим, имала нову дефиницију раја: природа треба да буде подређена просветљеном човеку који треба да наметне ред у врту чистећи из њега све што је дивље. Дрвеће и цвеће било је уређивано по прецизним геометријским контурама. Тако је рана римска вештина гајења биљака — умеће обликовања дрвећа и жбунова поткресивањем и савијањем — доживела силни препород.

Затим, у 18. и 19. веку, поморско истраживање и трговина открили су западном свету нове биљке и концепте уређивања вртова. Енглеска је дошла на ред да се опроба у уређивању вртова. „У Енглеској из 18. века“, каже The New Encyclopædia Britannica, „човек је постајао све свеснији света природе којег је и сам део. Уместо да том свету природе намеће свој од човека смишљени геометријски ред, почео је да разматра могућност прилагођавања сопственог живота њему.“ Људи попут Виљема Кента и Ланселота Брауна надвисивали су остале у уређивању земљишта. Браун је уредио преко две стотине газдинстава у Енглеској. Два човека која су постали председници Сједињених Држава, Томас Џеферсон и Џон Адамс, пропутовали су Енглеску 1786. да би проучили енглеске вртове.

Предели Истока

Кинеска традиција уређивања вртова је за источну цивилизацију оно што су традиције Египта, Грчке и Рима за западну. Кинези су првобитно упражњавали анимистичку религију, у којој су се реке, стене и планине сматрале за материјализоване духове и које је као такве требало поштовати. Након тога, таоизам, конфучијанизам и будизам прелетели су овом земљом и створили своје сопствене форме вртова.

С друге стране Јапанског мора, јапански вртови су развијали сопствени стил, у којем облик има предност над бојом и у ком свака ствар има своје тачно одређено место. Вртлар, у покушају да на ограниченом простору ухвати естетику и разноврсност природе, пажљиво поставља стене и педантно сади и обликује свој врт. То је очито код бонсаија (што значи „саксијска биљка“), умећа обликовања минијатурног дрвета или можда жбунастог дрвећа у прецизну форму и пропорције.

Источни врт, иако му се стил можда разликује од његовог западњачког пандана, такође одражава жудњу за Рајем. На пример, током хеијан периода у Јапану (794-1185), пише Вибе Кутерт, историчар о јапанским вртовима, вртлари су покушавали да оживе атмосферу „раја на земљи“.

Универзална љубав

Укључујући чак и ловачка племена, која су живела у „природним“ вртовима — џунглама, шумама и пашњацима — љубав према вртовима је универзална. У вези са „Астецима из Мексика и Инкама из Перуа“, каже Britannica, „конкистадори су извештавали о сложеним вртовима с терасастим брдима, гајевима, фонтанама и украсним језерцима... не много другачијим од савремених вртова на Западу“.

Да, древни гајеви дуж обале Нила, предели Истока, савремени градски паркови и ботаничке баште — шта они откривају? Жудњу човечанства за Рајем. Приметивши ту истрајну „носталгију за Рајем“, писац Тери Комито је изјавио: „Вртови су места где се људи могу осетити да су на свом.“ И који се човек не би радовао да каже: ’Мој дом је као Еденски врт‘? Али, да ли је један глобалан Еден — и то не само за богате — пуки сан? Или је он сигурна ствар у будућности?

[Слика на 7. страни]

Уметникова замисао вавилонских Висећих вртова

[Слика на 7. страни]

Класични врт у Јапану

[Слика на 7. страни]

Версај, Француска

Кроз читаву историју, људи су чезнули за Рајем

[Извор]

French Government Tourist Office/Rosine Mazin