Сићушне светлоноше Новог Зеланда

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! С НОВОГ ЗЕЛАНДА

НОЋ је била изузетно тамна — без месеца и ведра. Када су се логорска светла погасила, изгледало је као да смо у свемиру сјајних звезда. Сишли смо низ стрму стазу до термалног језерцета на дну уске клисуре. Биљке су расле с обе стране воде која је испаравала. Спустили смо се у воду и опустили се након дугог дана путовања. Ово језерце, с врућом водом која је из земље природно кључала, био је наш ноћни смештај у ауто-кампу.

Посматрао сам једну звезду како се брзо креће преко неба. Окренуо сам се да бих то рекао својој жени, и кад сам то урадио, саплео сам се и пао уз велики пљусак. На моје запрепашћење, неколико звезда се изненада угасило — изгубило! И кад сам изненађено говорио, читаво јато је нестало. Изгледало је да сам узроковао рупу у свемиру!

Док сам покушавао да схватим шта се десило, звезде су се поново појављивале, једна по једна, и сада сам видео да ми је једно јато много ближе од главног тела звезда. У ствари, неке су биле довољно близу да сам их могао додирнути. Први пут смо срели новозеландске светлеће мушице. Биле су обешене о невидљиве зидове зеленила изнад нас и њихова блага светла сјединила су се са звезданом позадином.

Новозеландска светлећа мушица се разликује од светлећих мушица и свитаца у другим деловима света. Њено име Arachnocampa luminosa могло би вам дати идеју да је нека врста светлећег паука. Али то није тачно.

Не задуго након нашег првог сусрета, поново смо наишли на светлеће мушице, у пећинама Вајтомо на новозеландском Северном острву. Да вам опишем наше путовање у пећину светлећих мушица, куда нас је чамац одвео да видимо та мајушна створења.

Пећина Вајтомо

Пећина светлеће мушице је чудо, прелепо осветљена како би показала величанствену уметност творевина сталактита и сталагмита, које су настајале током многих хиљада година. Наш водич је палио светла док смо се приближавали сваком подручју, и дивили смо се фасцинантним творевинама и тунелима — неочекиваном и непознатом свету чуда испод земље. Наши кораци су сабласно одјекивали, кад смо се окупили на врху степеница које се спуштају у таму. Док су се наше очи привикавале на мрак, почели смо да виђамо мајушна светлуцања зеленкастог светла високо горе. Светлеће мушице!

Дошли смо до пристаништа и ушли у чамац. Одвајајући се од пристаништа, отпловили смо у таму. Затим, док смо ишли око угла, баш изнад нас појавило се оно што само могу описати као сабијену верзију читавог Млечног пута — строп пећине је био потпуно прекривен светлећим мушицама. Писац Џорџ Бернард Шо то место је назвао „осмо светско чудо“.

Фасцинантна светлећа мушица

Кад се обилазак завршио, наше чуђење у вези са светлећом мушицом подстакло нас је да више сазнамо о њој. И оно што смо сазнали било је онолико фасцинантно колико и оно што смо видели. Кад започне живот као мајушна ларва, с већ упаљеним светлом на репу, новозеландска светлећа мушица гради висаљку од слузи и свиле, из одвојених жлезди у устима и причвршћује је за таваницу пећине. Висаљка је у ствари тунел у коме се ларва може кретати напред и назад.

Светлећој мушици је потребна храна да би живела, стога се шест до девет месеци, бави пецањем. Али њен улов се налази у ваздуху, иако долази преко воде. Главна струја доноси залиху мушица, комараца, камених и мајских мушица, које су привучене светлом. Да би их ухватила, светлећа мушица спушта из своје висаљке низ свилених нити (понекад чак и 70). На свакој нити налази се равно распоређени низ лепљивих капљица слузи, тако да нити наликују мајушним бисерним огрлицама које висе право надоле.

Најфасцинантнији део светлеће мушице јесте светло којим она осветљава нити за пецање. Новозеландска светлећа мушица је једна из групе инсеката чије светло није повезано с нервним системом. Ипак, она може да искључи светло кад год жели. Орган за емитовање светла смештен је на крају њених канала̂ за излучивање, а део система за дисање код ларве ради као рефлектор, тако што шаље светло надоле. Она искључује светло тако што ограничи довод кисеоника или хемикалија које су потребне за стварање светла.

Међутим, светло на крају тунела код светлеће мушице није знак наде који неки инсект очекује. Он улеће у смртоносну завесу у којој га хемикалија, као што то неки сугеришу, може постепено анестезирати. Пошто осећа вибрације жртве која се опире, ларва се несигурно нагиње из висаљке и повлачи нит у своја уста, користећи контракције свог тела.

Након што је пецала и хранила се шест до девет месеци, ларва се учаури а затим ужива живот одрасле мушице. Доста је сумњиво то да ли одрасла мушица у ствари ужива у животу. Она ће трајати само два или три дана, јер одрасла мушица нема уста и стога не може да једе. Њено преостало време посвећено је расплођавању. Одрасле мушице мужјаци оплођују женке оног тренутка кад изађу из чауре. Женки ће можда бити потребан цео дан да положи јаја, једно по једно, након чега она умире. Након што је допринео светлуцавој галаксији која људима пружа огромно задовољство, завршава се животни круг мајушног новозеландског светлоноше који траје 10 до 11 месеци.

[Слика на 16. страни]

Супротна страна: улазак у пећину светлеће мушице

[Слика на 17. страни]

Горе: строп пећине са светлом које емитују светлеће мушице

[Слика на 17. страни]

Десно: нити за пецање код светлеће мушице

[Извор слике на 16. страни]

Слике на странама 16 и 17: Waitomo Cayes Museum Society Inc.