Млади питају...

Зашто морам бити толико болестан?

КАДА је Џејсон имао 13 година, жарко је желео да једног дана служи као пуновремени слуга у Бетелу, у светској централи Јеховиних сведока у Бруклину, у Њујорку. За себе је направио једну дрвену кутију и назвао је бетелска кутија. Почео је да гомила ствари у њој за које је мислио да би му користиле кад започне своју бетелску каријеру.

Међутим, само три месеца након његовог 18. рођендана, било је дијагнозирано да Џејсон има Кроунову болест — немилосрдан, болан поремећај црева. „То ме је једноставно сломило“, присећа се он. „Све што сам могао да урадим било је да позовем тату на послу и да плачем. Знао сам да је то значило, ако ништа друго, да је мој сан о одласку у Бетел наишао на препреку.“

Болест је један основни разлог због чега „сва створења уздишу и туже до сад“ (Римљанима 8:22, ДС). Безбројни милиони младих налазе се међу болеснима. Многи млади се на крају опораве. Али други морају да се суочавају с болестима које су хроничне или које су, у неким случајевима, опасне по живот. Болести које спадају у јаде од којих млади често болују јесу астма, дијабетес, болест српастих еритроцита, заразне болести, епилепсија, ментална болест и рак. Неки млади живе с вишеструким обољењима.

’Зашто ми се ово дешава?‘

Болест често ствара ментални и емоционални стрес, а да се и не говори о физичкој тескоби. На пример, ако због болести месецима не идеш у школу, можда нећеш заостати само у школском градиву, већ ћеш се осећати да си одсечен и од друштва. Кад 12-годишњи Сани мора да изостаје из школе због тога што повремено остаје у болници, он брине: ’Шта раде моји школски другови? Шта пропуштам данас?‘

Слично томе, духовни раст може изгледати да трпи кад си превише болестан да присуствујеш хришћанским састанцима или чак да читаш Библију. У том тренутку, потребна ти је додатна емоционална и духовна подршка. Прво, можда одбијаш да верујеш у дијагнозу. Касније, можда се осећаш веома бесно, можда на себе, мислећи да си могао некако да избегнеш ту болест. Можда би повикао: ’Зашто је Бог дозволио да ми се ово деси?‘ (Упореди са Матејем 27:46.) У ствари, нормално је доживети бар малу депресију.

Поред тога, једна млада особа можда чак замишља да ће ако учини неки посебан напор, као што је настојање да буде екстра добра, Бог отклонити њену болест. Међутим, такво размишљање може водити до разочарања, будући да Бог у ово време не обећава чудотворно излечење (1. Коринћанима 12:30; 13:8, 13).

Можда си се надао да никада нећеш морати да умреш — да ћеш бити жив кад Бог изазове ’велику невољу‘ (Откривење 7:14, 15, NW; Јован 11:26). Ако је то случај, сазнање да имаш болест која угрожава живот може бити двоструко шокантно. Можда се питаш да ли си урадио нешто што вређа Јехову, или можда мислиш да те је Бог одвојио за неки посебан испит интегритета. Међутим, то нису исправни закључци. „Бог се не може злом искушати, и он никога не искушава“, каже Божја Реч, Библија (Јаков 1:13). Болест и смрт су несрећни делови садашњег људског стања, и сви смо подложни ’времену и непредвиђеном догађају‘ (Проповедник 9:11, NW).

Суочити се са страхом

Добијање неке озбиљне болести можда такође узрокује да први пут осетиш дубоки страх. Књига How It Feels to Fight for Your Life бележи запажања 14 младих са озбиљним болестима. На пример, Антон, десет година, плашио се да ће умрети током јаког напада астме. А Елизабета, 16 година, која се борила с раком костију, плашила се да заспи и да се не пробуди.

Међутим, неки млади имају страхове друге врсте — страх да никада нико неће желети да с њима ступи у брак или страх да касније у животу неће имати здраву децу. Други млади страхују да ће можда пренети своју болест на чланове породице, било да је њихова болест заразна или није.

Чак и ако се нека болест стабилизује или попусти, с било којим погоршањем, страхови могу поново избити на површину. Ако си осетио такве страхове, знаш да су они веома стварни. На срећу, почетни налет негативних емоција нагиње да с временом опадне. Онда можеш почети да рационалније процењујеш своје околности.

Изазов тога што си болестан

„Када си млад, осећаш се непобедиво“, примећује Џејсон, раније споменут. „Онда те изненада, то што си озбиљно болестан прене из тога. Осећаш да си остарео преко ноћи, пошто мораш да седиш и да успориш.“ Да, изазовно је суочити се с новим ограничењима.

Џејсон је установио да један други велики изазов долази кад други не успеју да разумеју твоје стање. Џејсон има оно што се може назвати „невидљива болест“. Његов спољашњи изглед је у супротности с унутрашњим проблемима. „Моје тело не вари храну како треба“, објашњава Џејсон, „стога морам често да једем и једем у већим количинама од многих. Ипак, и даље сам витак. Исто тако се понекад толико уморим да усред дана не могу да држим очи отворене. Али људи коментаришу, што показује да мисле да се преједам или да сам лењ. Говоре ствари као што су: ’Знаш да можеш боље. Ти чак и не покушаваш!‘“

Џејсон има млађу браћу и сестре који увек не разумеју зашто не може да ради оно што је раније радио, као што је да их води да се играју лоптом. „Али знам да ако бих се повредио“, примећује Џејсон, „биле би потребне недеље да се излечим. Они нагињу да моју бол упоређују са својим боловима и кажу: ’Он само кука да би привукао пажњу.‘ Њихов најгори бол је вероватно нешто попут уганутог стопала, зато они једноставно не могу замислити какав је мој бол.“

Ако изгледа да твоја болест оптерећује твоју породицу, можда се бориш с кривицом. И твоји родитељи можда осећају кривицу. „Оба моја родитеља верују да су ми можда они пренели проблем“, каже Џејсон. „Деца се обично прилагоде болести након што се ухвате у коштац с њом. Али родитељима је теже. Увек изнова ми се извињавају. Стално морам да радим најбоље што могу да бих покушао да их ослободим осећаја кривице.“

Посете лекару — нису забавне

Сталне посете лекару могу бити извор бриге. Могу те учинити да се осећаш сићушно и беспомоћно. Само седење у болничкој чекаоници док чекаш на ред може бити ужасавајуће. „Осећаш се... тако усамљено и било би лепо кад би ти неко правио друштво“, каже Џозеф, 14 година, који је срчани болесник. Жалосно је рећи да неки млади не добијају такву врсту подршке, чак ни од својих родитеља.

Лекарска испитивања могу исто тако изазвати бригу. Искрено, нека испитивања могу бити крајње непријатна. Затим, након тога, можда мораш да забринуто издржиш дане или седмице док чекаш на резултате. Али имај ово на уму: вршење лекарског испитивања није попут полагања испита у школи; то што имаш здравствени проблем не значи да си некако омануо.

У ствари, испитивање може пружити веома корисне информације. Може показати да имаш здравствени проблем који се може лако лечити. Или, ако се не лечи лако, испитивање може помоћи да ти покаже шта можеш радити да би живео с тим поремећајем. Оно може чак показати да на крају крајева и немаш неку болест на коју се сумњало. Стога покушај да не правиш пренагљене закључке у вези са својим стањем.

Превелика брига само ће те исцрпсти. Библија каже: „Брига у срцу обара човека“ (Пословице 12:25). Уместо тога, Бог нас позива да му причамо о нашим забринутостима. Потребно је да се уздамо у то да он брине за нас и да ће нам дати своје вођство и мудрост да се на најбољи могући начин суочимо с проблемом (Псалам 41:4, NW; Пословице 3:5, 6; Филипљанима 4:6, 7; Јаков 1:5).

Можемо бити срећни што је наш Створитељ, Јехова Бог, учинио припрему која ће увести нови свет праведности. Он ће чак ускрснути оне који су умрли, пружајући им прилику да уживају у том новом свету. Библија нам засигурава да у то време ’нико од житеља неће говорити: Болестан сам!‘ (Исаија 33:24).

Све до тада, можда мораш да се суочаваш са озбиљном болешћу. Међутим, постоје многе практичне ствари које можеш радити да би учинио најбоље од своје ситуације. Њих ћемо разматрати у једном будућем чланку.

[Слика на 18. страни]

Можда се питаш: ’Зашто је Бог дозволио да ми се ово деси?‘