Пчеларство — „медена“ прича

Од дописника Пробудите се! из Грчке

ОСВИТ зоре неодлучно разлива небом своју пастелну светлост. Усред ране јутарње студени и измаглице, један камионет тихо се зауставља на једној страни пута у подножју планинског обронка. Појављују се две сенке — у рукавицама, с чизмама, памучним огртачима и шеширима широког обода с мрежом. Пажљивим али хитрим покретима, товаре у камионет мноштво дрвених кутија. Да ли то пар лопова бежи с лаким пленом? Не, то се пар пчелара добро стара о својој армији драгоцених пчела — спремни да крену на пут, у потрази за још једним одредиштем на коме има биљака које стварају нектар.

Пчелари су посебан сој људи који се хвали узајамним односом са посебном врстом инсеката. С једне стране, постоје пчеле радилице, у економском смислу можда највредније од свих инсеката, које производе мед и восак и опрашују велики број усева. С друге стране, има људи који допуњују своја средства за живот чувањем пчела и који у исто време воле ова мала створења и „разумеју шта их покреће“, како се један од њих изразио.

Чувар „свакодневних чуда“

Постати пчелар можда звучи лако: набавити неколико кошница пуних колонија пчела, ставити их на неко место где има нектара и вратити се после неколико месеци да би се сакупили производи. Али то није баш тако. Да бисмо открили о чему се заправо ради, разговарали смо с Џоном и Маријом, професионалним пчеларима, који су нам радо причали о свом омиљеном занимању.

„Пчеларство је учествовање у свакодневним чудима“, примећује Џон док се нагиње над отвореном кошницом. „Па ипак, нико јасно не разуме изванредно изграђен живот у заједници, напредне вештине комуникације, и бриљантне радне навике пчела радилица.“

Пратећи историју професионалног пчеларства, Џон спомиње да су пчелари у прошлости сакупљали мед тако што су уништавали колоније које су насељавале шупља дрвета и друге дупље. Међутим, године 1851, Лоренцо Лорејн Ланстрот, један амерички пчелар, открио је да пчеле остављају просторе од око шест милиметара између воштаног саћа. Дакле, могле би се користити ручно прављене дрвене кошнице у којима се оставља сличан простор између рамова за саће. Сада је било могуће извадити сваки појединачни рам из кошнице и сакупити мед и восак, а да се не уништи колонија.

„За успешно пчеларство“, наставља Џон, „морате имати снажну љубав према вашим колонијама пчела. Вашим пчелама сте попут оца, и ја верујем да оне то схватају и да сходно томе реагују. Ви постајете и њихов лекар, старатељ, хранилац током тешког зимског раздобља.“

Марија додаје: „Добар пчелар може рећи штошта кад само баци летимичан поглед на кошницу, која обично има од 8 хиљада до 80 хиљада пчела. Ако сте искусни, кад отворите кошницу, са̂мо зујање рећи ће вам да ли колонија напредује, да ли је продуктивна и ’срећна‘; да ли је гладна; да ли је ’сироче‘ зато што је матица умрла; да ли је узнемирена нечим непријатним; и много, много више.“

Важни чиниоци за успешно пчеларство

„Пажљив избор места на коме ће пчелар оставити своје кошнице од пресудне је важности“, објашњава Џон. „Трудимо се да нађемо цветне пашњаке на којима пчеле могу пронаћи храну.

„Пчелар мора тражити цветове наранџе и липе да би његове колоније биле запослене. За време лета и јесени, подручје пуно борова и јела допринеће да се произведе мед доброг квалитета који има јасну црвенкасту боју, а који се одлично продаје на тржишту. Поља с цветовима мајчине душице допринеће најбољој врсти меда — краљу меда, како га пчелари зову. Пчеле такође трагају за храном на белој детелини, жутој слаткој детелини и луцерки.“

Најважнији је здрав разум. Марија објашњава: „Када кошнице остављамо у планинској области, корисно је ставити их близу подножја планине. Пчеле онда могу да лете узбрдо, да посете дрвеће богато цвећем, и онда — натоварене — да лакше лете, спуштајући се назад у своје кошнице. Ако би се кошнице налазиле високо на обронку изнад дрвећа, то би исцрпило пчеле и неповољно утицало на продуктивност колоније.“

„Сваки пчелар схвата битну улогу коју игра матица у добробити и продуктивности колоније“, каже Џон док пажљиво држи један од рамова из кошнице с младом матицом која се угнездила у средини. „У кошницама које стварају оскудно легло и производе малу количину меда, матица се мора убити и заменити. Колоније с младим матицама производе највише меда. Такође, када желимо да створимо нове колоније, узимамо здраву удвостручену кошницу која врви пчелама и одвајамо горњу и доњу кутију. Једна половина има матицу, тако да у другу стављамо младу оплођену матицу. До времена кад цвеће процвета, нова матица ће положити јаја, и напуниће кошницу младим пчелама радилицама.“

Колико дуго живи пчела? Рекли су нам да је животни век пчеле радилице обрнуто сразмеран њеној марљивости. Лети, кад пчела трага за цвећем петнаестак сати дневно и лети брзином од двадесетак километара на сат, живи само шест недеља. Зимско доба је у физичком смислу мање захтевно за пчеле, пошто раде само два до три сата дневно, и тако могу живети неколико месеци.

Различити производи

Прва ствар која нам падне на памет кад говоримо о пчеларству, наравно, јесте мед. Ова слатка, лепљива течност је нектар који су прерадиле пчеле радилице. Једна комерцијална кошница годишње у просеку може да произведе 29 килограма. Пчелињи восак је још један драгоцени нуспроизвод пчелиње активности. Век трајања саћа је пет до шест година. До тада му је потамнела боја због различитих микроба и паразита који обитавају на њему и мора се заменити. Одбачена саћа прерађују се у пчелињи восак. Просечна комерцијална производња износи од 9 до 18 килограма пчелињег воска на сваку тону сакупљеног меда.

Полен — који је главни извор беланчевина, витамина, минерала и масти за развој матице, радилица и трутова — неки људи такође хвале као изврстан природни лек за многе физичке болести. Једна кошница сваке године може дати око пет килограма полена. Прополис је супстанција коју пчеле користе да изолују своју кошницу и да обложе сваког наметљивца који је превелик да би га избациле.

Директно или индиректно, производња око једне четвртине хране коју једемо зависи од способности пчеле радилице да опраши усеве. Опрашивање јабука, бадема, лубеница, шљива, крушака, краставаца и разних врста бобица све зависи од пчела. Исти је случај и с разним културама, укључујући и шаргарепу, црни лук па чак и сунцокрет. На месо и млечне производе такође утичу пчеле, које опрашују луцерку којом се храни стока.

’Инстинктивно мудре‘

„Мислим да већина пчелара верује у Бога“, каже Марија, подсећајући нас на нашу неспособност да објаснимо замршену друштвену структуру пчела, њихов фасцинантни развој сложеног живота у заједници, и њихове изванредне способности за оријентацију и комуникацију. Многи људи који проучавају пчеле и воде бригу о њима, спремно би све то приписали чињеници да су пчеле ’инстинктивно мудре‘, с таквим инстинктом којим их је великодушно обдарио наш Величанствени Створитељ, Јехова Бог. (Упоредите с Пословицама 30:24, NW.)

[Оквир⁄Слике на 26. страни]

Од цвета до вашег стола

1 Пољска пчела радилица долази на цвет и сакупља нектар

Док су на цвету, пчеле сакупљају нектар у своју кесицу за мед, која је проширење њиховог једњака. Да би напунила ову кесицу, пчела мора да посети од 1 000 до 1 500 појединачних цветића

2 Нектар се у кошници складишти у саће

Кад уђу у кошницу, пољске пчеле избацују из уста садржај своје кесице за мед у уста младе пчеле радилице. Затим пчела радилица слаже нектар у једну ћелију и обавља задатке неопходне за претварање нектара у мед

3 Пчелар сакупља мед

Загрејаном оштрицом струже восак који прекрива ћелије унутар сваког рама. Затим ставља рамове у машину за цеђење која ће центрифугалном силом одвојити мед

4 Мед се сипа у тегле или у појединачна паковања

Налепнице на теглама с медом говоре којим су се биљкама храниле пчеле. Ако је тегла провидна, можете проверити квалитет према боји меда

5 Мед је добар за ваше здравље!

Тело лако прерађује мед и брзо га претвара у енергију. Извештаји показују да се може користити за лечење опекотина и разних врста рана на телу