Поглед у свет

Кардинал разјашњава опажања папе

Допуњујући изјаву папе Јована Павла да је теорија еволуције „више него само хипотеза“, њујоршки кардинал О’Конор је изнео претпоставку да су Адам и Ева могли бити ’неког другог облика‘, а не мушкарац и жена. Као што је извештено у њујоршким новинама Daily News, О’Конор је рекао: ’Католичка црква остаје отворена за научна испитивања, а то је тако и у случају биолошке еволуције.‘ У проповеди коју је изнео у катедрали св. Патрика, кардинал је изјавио: „Да ли је могуће да кад су две особе о којима говоримо као о Адаму и Еви биле створене, да је то било у неком другом облику, и да је Бог у њих удахнуо живот, удахнуо им душу — то је научно питање.“ Наслов у конзервативним италијанским новинама Il Giornale кратко је гласио: „Папа каже да можда потичемо од мајмуна.“

Савет за папу

Италијански католички новинар Виторио Месори верује да чланови хијерархије савремене Католичке цркве превише причају. Он предлаже да они ’поједноставе и усредсреде‘ своје поруке. У интервјуу који је известила католичка новинска агенција Адиста, рекао је: „Брзи прорачун открива да је у протеклих 20 година црква на свим нивоима произвела више речи него у претходних 20 векова. Што неко више говори, то га мање слушају. Предложио сам седмогодишњу промену током које црква треба да ћути, од помоћника парохијског свештеника до папе... Све ово множење говора и енцикличних писама... читам их, али колико их други читају? Треба да учинимо жртву да се вратимо обичају папа од пре неколико деценија. Обично су правили највише три енциклике.“

Узбуђења која убијају

Банџи скакање, слободно пењање, падобранство, бејс скакање — узбудљиви спортови — постали су мода у Француској. Париске новине Le Monde питале су неколико стручњака зашто су у Француској узбудљиви спортови постали тако популарни. Ален Лоре, директор студијског центра за спортске иновације, рекао је да је један разлог тај што традиционални спортови, са својим траженим правилима, дисциплином и обуком, више не одговарају вредностима данашње омладине, која већу важност придаје слободи и забави него потреби за дисциплином. Према речима француског социолога Давида ле Бретона, „све већа популарност веома ризичних спортова одраз је кризе моралних вредности. Заиста, ми стварно више не знамо за шта живимо. Наше друштво нам не каже да је живот вредан живљења. Стога се тражење узбуђења... може разумети као начин да се живот учини смисаоним“. Међутим, све више младих ризикује и губи свој живот.

Древна Александрија се поново посећује

Прво су археолози објавили откриће Фароса, светионика старог 2 200 година, једног од седам чуда древног света, у водама недалеко од Александрије, у Египту. Сада кажу да су пронашли „рушевине древног Александријског суда испод отприлике шест метара воде на источној страни александријске старе луке“, изјављује The Vancouver Sun. Према речима француског морског археолога Франка Годиоа, то место садржи рушевине куће Марка Антонија и храма, и рушевине Клеопатрине палате, укључујући и амфоре за вино, гранитне стубове, поплочане улице и друге остатке древног града. Истраживачи су пронашли „дивну луку заштићену дугачким пристаништем које је након 2 000 година још увек у добром стању, али је под водом“, рекао је Годио. Александрија је добила име по Александру Великом, који је након што је 332. пре н. е. видео ову величанствену луку, решио да ће то бити место за град. Она је постала културни и трговачки центар који је био ривал Атини и Риму. Тамо се налазила чувена Александријска библиотека. Али до средњег века, већи део древног града је нестао, тако што су га оштетили земљотреси и пожари и што га је прогутало море.

Када почиње миленијум?

У поноћ, 31. децембра 1999, многи ће људи широм планете славити почетак новог миленијума, и већ су направљени планови за раскошне забаве. Али док је „природно да се година с тако округлим бројем“ слави, каже се у једној изјави Краљевске опсерваторије Гринич, у Кембриџу, у Енглеској, „ми ћемо, тачно говорећи, славити 2 000. годину, то јест последњу годину миленијума, а не почетак новог миленијума“. До конфузије долази због преласка из доба пре н. е. у доба н. е. што је одредио Бид, историчар и теолог из седмог века, који је настојао да догађаје датира према Исусовом рођењу. Нулта година није била укључена, па је време између првог дана 1. пре н. е. и првог дана 1. н. е. било само годину дана. Отуда је први миленијум почео првим даном 1. н. е. а завршио се последњим даном 1000. н. е. Други миленијум је онда почео 1. јануара 1001. „Стога је јасно да ће почетак новог миленијума бити 1. јануара 2001“, рекли су истраживачи. У сваком случају, прославе ће бити искључиво засноване на грегоријанском календару, а не на стварном рођењу Исуса, за којег се сад зна да се родио нешто раније.

Незавидан рекорд

„Сједињене Државе имају највећу стопу сексуално преносивих болести од било које друге развијене земље у свету и немају ефикасан државни систем за борбу против те епидемије [каже] један панел здравствених стручњака“, као што је извештено у новинама The New York Times. Према једном одбору Медицинског института, гране Државне академије наука, бројне сексуално преносиве болести које Американци носе спречиве су, али оне и даље сваке године узрокују озбиљне здравствене проблеме, као што је рак, и хиљаде смртних случајева. Након 18-месечног истраживања, одбор од 16 чланова је открио да је на свака 43 долара која су потрошена за лечење и друге трошкове, био потрошен само 1 долар за спречавање тих болести. Њихов извештај каже да четвртина процењених 12 милиона нових случајева сваке године укључује адолесценте. Остављене нелечене, болести — које обухватају херпес, хепатитис Б, хламидију, гонореју и сифилис — могу узроковати неплодност, урођене мане, побачаје, рак и смрт. Не рачунајући трошак сексуално преносивог ХИВ-а, вируса који узрокује сиду, ове болести годишње државу коштају најмање 10 милијарди долара.

Тражење чистог Антарктика

Упркос летњим температурама од само минус десет степени Целзијуса, број посетилаца на Антартику се удвостручио у протеклих десет година. Десет хиљада људи је резервисало одмор који кошта и до 9 000 долара да би видело овај најјужнији континент с његовим пингвинима, фокама и чудима од осам милиона квадратних метара смрзнутог пејзажа. Али ти неустрашиви путници брзо указују на крш који су људи који су тамо радили оставили за собом — напуштене колибе, бурад за гориво, смеће и чак старе компјутере, извештава лондонски The Independent. Др Бернард Стоунхаус, са Института Scott Polar, у Кембриџу, у Енглеској, који је издао први туристички приручник за то подручје, каже о тим загађивачима: „Они се у прошлости једноставно нису уопште бринули о томе да почисте, али сада су натерани да се брину. Туристи и посетиоци се жале да нису дали новац да виде стовариште смећа.“

Лутрије надмашиле цркве

Американци троше више на лутрије него што прилажу у своје цркве, каже служба Associated Baptist Press. Као што је извештено у часопису Christian Century, упоређивање бројева из извештаја Америчке управе за попис са онима из Годишњака америчких и канадских цркви показује да су 1994. Американци потрошили 26,6 милијарди долара на државне лутрије, а својим црквама приложили само 19,6 милијарди долара.

Нису за комарце

Истребљивачи инсеката, оне електричне справе обешене напољу које ноћу привлаче инсекте и бучно их убијају електричном струјом, нису успешни код комараца. „Ове справе су у суштини безвредне“, каже Џорџ Б. Крејг, Мл., професор ентомологије. Већину комараца не привлачи светло и кад навале на оброк, женке — које уједају — траже амонијак, угљен-диоксид, топлоту и друга излучења коже која истребљивачи инсеката не дају. Након што то не нађу, одлазе. Осим тога, покушај да се комарци убију истребљивачем налик је „покушају да се море очисти кашичицом“, каже др Крејг. Женка комарца за само половину лета може да произведе преко 60 000 женских потомака. Тромесечно истраживање је показало да су просечно у једној ноћи, само 3 одсто инсеката које је истребљивач убио биле женке комараца. Истребљиваче, каже Крејг, „треба продавати у делу за кућну забаву, а не у делу за баштованство“.