Шта обликује ваш став?

ОТПРИЛИКЕ пре 2 700 година, један надахнути писац записао је пословицу која наводи на размишљање: „Понашати се распуштено за глупог је попут спорта“ (Пословице 10:23, NW). Истинитост овога постала је нарочито очигледна од сексуалне револуције. Пре баука сиде, преовладавајући став био је да је секс ’спорт са учесницима‘ и да се сексуални порив мора изразити ’какве год биле последице‘. Да ли се овај став променио? Не баш.

Данашња опседнутост сексом још увек производи „џанкије привлачности“, ’серијске полигамисте‘ и „сексуалне грабљивце“, који образлажу да је морал приватна ствар и да је слободна љубав с више партнера нормална. (Видите оквир „Начини сексуалног живљења“, на 6. страни.) Они тврде да успутни секс ’никоме не штети‘, све док се практикује у оквирима сагласних одраслих особа. Године 1964, социолог Ајра Рис с Државног универзитета у Ајови, означила га је као „попустљивост заједно с наклоношћу“.

Англикански бискуп из Единбурга, у Шкотској, изгледа да размишља на исти начин, јер је рекао да су људи рођени да имају више партнера. У говору о сексу и хришћанству он је изјавио: „Бог је знао да нам је, кад нас је начинио, подарио уграђени сексуални порив да мало шврљамо. Дао нам је промискуитетне гене. Мислим да би било погрешно да црква осуђује људе који следе своје инстинкте.“

Да ли је такво гледиште здраво? Каква је цена слободне љубави? Да ли краткотрајне везе са серијама сексуалних партнера доносе осећај испуњености и срећу?

Глобална епидемија сексуално преносивих болести и реалност милиона ванбрачних трудноћа, поготово међу тинејџерима, сведоче о неуспеху такве једне филозофије. Према часопису Newsweek, само у Сједињеним Државама сексуално преносиве болести, по проценама, закаче три милиона тинејџера сваке године. Осим тога, многи од тих „сагласних одраслих особа“ изгледа да немају „никакве природне наклоности“ или осећаја одговорности према нерођеном детету које обично уследи, и брзо прибегавају абортусу (2. Тимотеју 3:3, NW). Нерођено дете то кошта живота, кад бива сурово ишчупано из мајке. Цена по младу мајку може бити дубока депресија и кривица, која је може прогањати до краја живота.

Средином ’90-их, само у Британији, новчани трошкови због последица сексуалне револуције износили су запрепашћујућих 20 милијарди долара годишње, израчунао је др Патрик Диксон. У својој књизи The Rising Price of Love, др Диксон је до ове цифре дошао тако што је документовао трошкове лечења сексуално преносивих болести, укључујући и сиду; трошкове сломова у дуготрајним везама; трошкове за друштво у погледу самохраног родитељства; и трошкова породичних и дечјих терапија. Др Диксон закључује, како извештавају канадске дневне новине The Globe and Mail: „Револуција у сексуалним везама, која нам је обећавала слободу, оставила је многе у ланцима, у свету уништеном сексуалним хаосом, трагедијом, усамљеношћу, емоционалним болом, насиљем и злостављањем.“

Али откуд та даљња опседнутост сексом, већа склоност ка краткотрајним везама, и инсистирање на неодговорној слободној љубави? Кад су тако очигледно лоши плодови у ове протекле три деценије, шта стимулише ту деструктивну опседнутост?

Порнографија изобличује секс

Порнографија се наводи као једна од ствари које стимулишу опседнутост сексом. Један сексуални зависник, по сопственом признању, пише у новинама The Toronto Star: „Пре пет година оставио сам цигарете, пре две године алкохол, али ништа ми у животу није било теже да оставим од моје зависности од секса и порнографије.“

Он је такође уверен да тинејџери који су изложени константним оброцима порнографије, развијају искривљено гледиште о сексуалном понашању. Сексуалне фантазије они спроводе у дело и налазе да су стварне везе и компликоване и тешке. То води до изолације и других проблема, међу којима немали јесте способност формирања трајних веза љубави.

Свет забаве искоришћава секс

Свет забаве нашироко практикује и јавно парадира промискуитетним начинима живљења, који укључују више сексуалних партнера, с правним додацима или без њих. Понижавајуће и без љубави приказивање сексуалних интимности на екрану, стимулише опседнутост сексом, пружајући овој генерацији изобличено гледиште о људској сексуалности. Забавни медији често неисправно изједначују секс ван брака са интимностима пуним љубави. Заговарачи који идолизују личности из света забаве изгледа нису у стању да направе разлику између похоте и љубави, између краткотрајних сексуалних препуштања и дуготрајне преданости, или између фантазије и стварности.

Исто тако, свет рекламе пречесто искоришћава секс као маркетиншко оруђе. Секс је постао „безлична роба, чија је сврха да скрене пажњу на неки производ“, рекао је један терапеут за секс. Рекламери искоришћавају секс и повезане сексуалне изразе с добрим животом, међутим, то је још једно „изобличавање сексуалне перспективе“ 20. века, како је приметио журнал Family Relations.

Промењене улоге тумбају ставове

Измењена друштвена средина и појава пилуле за контролу рађања на тржишту 1960, променила је сексуално понашање милиона жена. Та Пилула је женама пружила замишљену сексуалну једнакост с мушкарцима, сексуалну слободу или независност каква се никада раније није остварила. Попут мушкараца, сада су могле експериментисати с краткотрајним везама, неометене страхом од нежељених трудноћа. Док су теревенчили у свом сексуалном ослобођењу, подједнако и мушкарци и жене, гурнули су природну породицу и сексуалне улоге на саму ивицу истребљења.

О таквим људима, библијски писац из првог века је рекао: „Очи су им пуне прељубочинства и незасите греха... срце им је лакомству научено... Оставивши прави пут, зађоше“ (2. Петрова 2:14, 15).

Сексуално образовање у школама

Једно америчко испитивање приближно 10 000 девојака средњошколског узраста које се никада нису удавале, открило је да „знање, како су га одмерили курсеви за сексуално образовање и знање о контроли рађања, на основу личних изјава“, није имало никаквог утицаја на стопе ванбрачних тинејџерских трудноћа. Међутим, на ову епидемију, неке јавне школе реагују тиме што својим ученицима деле бесплатне кондоме, иако се о овој пракси жестоко дебатује.

Седамнаестогодишња средњошколка коју су интервјуисале новине Calgary Herald, изјавила је: „Чињеница је да већина тинејџера у средњим школама упражњавају секс... чак и неки 12-годишњаци.“

Шта је љубав и преданост?

Љубав, поверење и драгоцено заједништво нису аутоматски нуспроизводи било спонтане сексуалне привлачности било задовољавања сексуалних импулса. Сам полни однос не може створити праву љубав. Љубав и интимност стварају се у срцима две брижне особе које се предају изградњи трајне везе.

Краткотрајне везе на крају остављају човека несигурним, самим, и можда мученим неком сексуално преносивом болешћу каква је сида. Речи из 2. Петрове 2:19 добро описују заговорнике слободне љубави: ’[Они им] обећавају слободу, а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада, онај му и робује.‘

Одбор Енглеске цркве о друштвеној одговорности издао је у јуну 1995. свој извештај под насловом „Нешто што треба прославити“. У оштрој супротности библијском савету, овај одбор је подстакао цркву да „заборави фразу ’живот у греху‘, и отараси се свог осуђивачког става према онима који заједно живе невенчано“, према новинама The Toronto Star. Овај извештај је препоручио да „скупштине треба да изразе добродошлицу тим невенчанима, саслушају их, науче од њих... како би сви могли открити Божје присуство у свом животу“.

Како би Исус назвао такве религиозне вође? Без сумње, „слепе вође“. А шта је са онима који такве вође следе? Он је резоновао: „Кад слепац слепца води, оба ће у јаму пасти.“ У то можете бити сигурни, Исус је јасно рекао да су „прељубе“ и „блуд“ међу стварима које ’погане човека‘ (Матеј 15:14, 18-20).

Како се може човек, а поготово млади, уз све те различите чиниоце који изобличују и искоришћавају секс, ослободити тога да буде опседнут сексом? У чему је тајна радосних, дуготрајних веза? Следећи чланак ће се усредсредити на то шта родитељи могу учинити да би младима помогли да се припреме за будућност.

[Истакнути текст на 5. страни]

Сексуално преносиве болести само у Сједињеним Државама закаче према проценама три милиона тинејџера сваке године

[Оквир на 6. страни]

Начини сексуалног живљења

Џанкији привлачности. Они воле да се заљубљују, па тако иду из афере у аферу чим узбуђење заљубљености спласне. Термин је сковао др Мајкл Либовиц, с Психијатријског института државе Њујорк.

Серијски полигамисти. Социолози тако називају људе који пролазе кроз низ љубавних афера, што укључују правне процедуре склапања брака, развода и поновног венчавања.

Сексуални грабљивци. Они настоје да покажу своје сексуално јунаштво тиме што имају више партнера, примећује Лутер Бејкер, професор породичних студија и признати терапеут за секс. Термин се сада такође користи и за злостављаче деце.

[Слика на 7. страни]

Порнографија ствара зависност и води до изобличеног гледишта о сексуалном понашању