Драгуљи с речне обале

Од дописника Пробудите се! из Шпаније

КАД год се шетам крај неке реке или неког језерцета, стално трагам за једним од својих омиљених драгуља — који може бити црвен, плав или зелен. Понекад угледам једног како непомично лежи на листу; могу видети још једног како лебди над водом или чак како испред мене пролеће као стрела. Драгуљ који тражим јесте вилин коњиц — блештави „хеликоптер“ из света инсеката.

Ови летећи драгуљи први пут су ми привукли пажњу пре много година, кад сам набасао на један лењи поточић који тече кроз шуму. Неколико вилиних коњица је на сунчевој светлости лепршало тамо амо — неки светле металноплаве боје, а други сјајне зеленкастожуте. Провео сам сат времена посматрајући њихове плесове у ваздуху, који су шумски пропланак претворили у минијатурну балску дворану. Од тада су ме заинтригирали.

Што сам више учио о вилиним коњицима, то сам више ценио њихову лепоту и њихову вредност. Моје прво откриће било је то да је постојала разлика између вилиних коњица из подреда Anisoptera и подреда Zygoptera. Вилини коњици из подреда Anisoptera јесу снажни летачи и обично су већи, док су вилини коњици из подреда Zygoptera нежнији, с много бојажљивијим летом. Главна разлика је у начину на који држе своја крилца. Вилин коњиц из подреда Anisoptera, кад се одмара обично хоризонтално држи оба пара крилаца, док их вилин коњиц из подреда Zygoptera заједно склапа изнад свог тела.a

Почео сам да се питам како вилини коњици могу да скупљају комарце из ваздуха таквом очигледном лакоћом. Мени лично, скоро је немогуће да спљескам велику муву која ужива на кухињском зиду. ’Шта је то‘, питао сам се, ’што вилин коњиц има а ја немам?‘ Две ствари: тоталну власт над ваздухом и очи због којих би стражар позеленео од зависти.

Лет вилиног коњица

То што се вилин коњиц назива хеликоптером — што му је уобичајен надимак у Шпанији — заиста је понижавајуће поређење. Њихове ваздушне акробације су тако брзе да је понекад немогуће пратити их оком. У кратким залетима, неке врсте могу развити највећу брзину од око 96 километара на сат. Такође могу да лебде или да истог тренутка лете напред, назад или постранце. Осим тога, кад вилин коњиц направи оштар окрет у ваздуху, научници процењују да он мора да издржи силу и до 2,5 G.

Вилин коњиц има два пара гипких, чипкастих крилаца. Иако та крилца изгледају нежно, она могу да направе и до 40 замаха у секунди и да поднесу ударце уз минималну штету. Биолог Робин Џ. Вутон описује их као „мала ремек-дела генијалног дизајна“.

„Што боље разумемо како функционишу крилца инсеката“, додаје он, „то суптилније и лепше изгледају њихови дизајни... Имају неколико технолошких паралела, ако их уопште и имају.“ Не изненађује то што сада ваздухопловни инжењери проучавају технике лета вилиног коњица.

Глава пуна очију

Ако је лет вилиног коњица изванредан, ништа се мање не може рећи ни за његов вид. Два велика сложена ока скоро прекривају главу вилиног коњица. Свако око има и до 30 000 шестоугаоних јединица, које су попут сићушних очију унутар ока, пошто свака јединица преноси до мозга одвојену слику. Међутим, то не значи да вилин коњиц види хиљаде различитих слика, све истовремено. Уместо да види комплетну слику, као што је ми видимо, он осећа покрете, дезене, контрасте и облике.

Потребно је све те слике анализирати. Стога је 80 одсто мозга вилиног коњица посвећено процењивању визуелних информација. Мало је оптичких система тако осетљиво — вилин коњиц може да примети комарца на неких 20 метара. Чак и у сумрак, кад је светло тако слабо да људски посматрач може једва да примети сићушне мушице, тропски вилини коњици лако их хватају.

Брз, нагао лет вилиног коњица кроз растиње на речној обали, захтева стотине веома брзих одлука. Он може да реши тај тежак задатак јер може да види и до сто засебних слика у секунди, што је преко пет пута више него што ми можемо. Тако, један филм који пројектује 24 слике у секунди, за вилиног коњица би изгледао као албум с фотографијама.

Промена начина живота

Кад вилин коњиц започне свој живот, не постоји никакво указивање на то да ће на крају постати привлачни високолетач. Након што се излегне, водена ларва остаје више или мање непомична у неком језерцету или поточићу, чекајући да зграби било коју храну која јој дође на дохват. Након што се кожа много пута промени — неколико месеци или чак година у случају неких врста — ларва се успиње на трску. Тамо се дешава изванредна метаморфоза.

Кожа пуца дуж грудног коша, и потпуно оформљен вилин коњиц изгмили из ње. Попут лептира, новоразвијен одрасли вилин коњиц мора да чека неколико сати пре него што му крилца очврсну, и пре него што почне нови живот. За само неколико дана, његова инстинктивна мудрост му омогућава да успешно лови и да савлада компликованости лета.

Убрзо, млади вилин коњиц постаје стручњак у хватању мушица и комараца у лету. Пошто сваки дан прождре онолико инсеката колико је сам тежак, он врши једну непроцењиву услугу. Да би засигурали поуздану залиху хране, многи мужјаци вилиног коњица објављују право на мала подручја, којим љубоморно патролирају.

Неке врсте вилиних коњица лове лисне ваши или бубе, други хватају сићушне жабе, а један тропски вилин коњиц из подреда Zygoptera, храни се чак и пауцима. Он лебди над мрежом великог паука из породице Argiopidae, и граби мање паукове који посећују мрежу да би скупили комадиће хране које власник те мреже оставља за собом.

Доказ против еволуције

Многи еволуциони научници вилине коњице сматрају најранијим летећим инсектима. Један фосил који је откривен у Француској, отисак је крилаца једног вилиног коњица који је имао распон крила од 75 центиметара! То је највећи инсект за који се зна, који је више од три пута већи од било ког живог вилиног коњица.

’Како би то било могуће‘, питао сам се, ’да се један од најсложенијих летећих механизама за који човек зна, једноставно појави, савршено развијен?‘ „Не постоје фосили инсеката који су између стања с крилцима и без њих“, признаје књига Alien Empire—An Exploration of the Lives of Insects. Очигледно је да су вилини коњици рукотворина интелигентног Врхунског Дизајнера.

Вилини коњици су успешно колонизовали скоро сваки кутак Земље. Осећаће се као код куће и поред алпског језера, екваторске мочваре или чак поред неког базена у предграђу.

Посматрао сам ројеве вилиних коњица на тропској обали у Африци, као и осамљене краљевске вилине коњице како немилосрдно патролирају својим омиљеним европским језерцетом. А кад сам путовао кануом кроз лиснати кањон на Филипинима, сјајни вилини коњици из подреда Zygoptera служили су као пратња, чак су силазили и на моје голе руке.

Иако вилини коњици могу бити међу најпрефињенијим летећим машинама на земљи, одувек сам био више импресиониран њиховом грациозношћу и лепотом него њиховим способностима летења. Њихова присутност додаје посебан сјај нашим језерцима и речним обалама. Они су идеални драгуљи — увек ту како би се у њима уживало.

[Фусноте]

[Слике на 16. и 17. страни]

Вилини коњици из подреда Anisoptera, који хоризонтално ослањају своја крилца, обично су већи од вилиних коњица из подреда Zygoptera, који своја крилца склапају изнад тела