Гледиште Библије

Да ли се наука и Библија слажу?

ОД АВИОНА и атомских бомби до генетски манипулисаних ћелија и клонирања оваца, наш 20. век је био доба којим доминира наука. Научници су спустили људе на месец, искоренили велике богиње, револуционисали пољопривреду и милијардама људи широм света пружили брзу комуникацију. Стога, не изненађује то што кад научници говоре, људи слушају. Али шта је то што научници кажу о Библији, ако уопште и кажу нешто о њој? И шта, за узврат, Библија каже о науци?

Да ли су чуда ненаучна?

„Научно настројени људи верују у однос ’узрок-последица‘. Сматрају да постоји савршено природно објашњење за све“, наводи једна савремена енциклопедија. Студенти Библије такође прихватају утврђене научне принципе. Међутим, они схватају да Библија често разматра чудесне догађаје који се научно не могу објаснити у складу с данашњим спознањем. Примери тога су сунце које се зауставило у време Исуса Навина и Исусово ходање по води (Исус Навин 10:12, 13; Матеј 14:23-34). Међутим, ова чуда су представљена као резултат Божје силе која је деловала на један натприродан начин.

Ова ствар је пресудна. Ако би Библија тврдила да људи могу ходати по води без божанске помоћи, или да се сунчево наизгледно кретање на небу може прекинути без икаквог разлога, могло би изгледати да противречи научним чињеницама. Међутим, кад такве догађаје приписује Божјој сили, она тиме не противречи науци већ ту дискусију води у област у којој се наука још увек не може снаћи.

Да ли Библија противречи науци?

С друге стране, шта је са оним случајевима у којима Библија разматра нормалне догађаје из живота људи или у којима узгред говори о биљкама, животињама или природним феноменима. Интересантно је да не постоји доказан пример да Библија противречи познатим научним чињеницама у таквим случајевима, кад се узме у обзир контекст свих опажања.

На пример, Библија често користи поетски језик који одражава запажања људи који су живели хиљадама година раније. Када књига о Јову говори о Јехови како разапиње небеса „која стоје тврдо као саливено огледало“, она прикладно описује небеса као метално огледало које зрачи светлим одсјајем (Јов 37:18, ДК). Нема потребе да се та илустрација схвати дословно, ништа више него што бисте схватили и илустрацију о земљи која има „основе“ или „камен угаони“ (Јов 38:4-7).

Ово је важно јер су бројни коментатори такве илустрације схватили дословно. (Видите 2. Самуилову 22:8; Псалам 78:23, 24.) Закључили су да Библија научава нешто попут следећег, што је цитирано из публикације The Anchor Bible Dictionary.

„Земља на којој људи обитавају сматра се за округао, чврст предмет, можда неки диск, који плута по безграничном воденом пространству. Паралелно са овом нижом количином воде, изнад се налази друга количина воде, која је слично безгранична, из које вода пада у облику кише кроз рупе и канале који пробијају небески резервоар. Месец, сунце и друга светлећа тела намештени су на једној закривљеној структури која образује свод изнад земље. Ова структура је позната као ’небески свод‘ (ракија) из свештеничке приче.“

Јасно је да се ова слика не слаже са савременом науком. Али да ли је ово поштена процена библијског учења у вези с небесима? Нипошто. The International Standard Bible Encyclopaedia наводи да су такви описи хебрејског свемира „у стварности засновани више на идејама које су преовладавале у Европи током мрачног века уместо на некаквим стварним изјавама у [С]таром [З]авету“. Одакле су потекле те средњовековне идеје? Као што то Дејвид К. Линдберг објашњава у публикацији The Beginnings of Western Science, оне су великим делом биле засноване на космологији древног грчког филозофа Аристотела, чија су дела била основа великог дела средњовековног учења.

Било би бесмислено и сулудо за Бога да је Библију формулисао на језик који би био привлачан за једног научника 20. века. Уместо научних формула, Библија је пуна живописних илустрација које су узете из свакидашњег живота људи који су их први записали — ликова који чак и данас блистају вечном моћи (Јов 38:8-38; Исаија 40:12-23).

Спознање из вишег извора

Међутим, интересантно је да неке библијске референце изгледа да заиста одражавају научно спознање које није било доступно људима који су живели у то време. Јов описује Бога како је „разастро сјевер над празнином, и земљу је објесио ни на чем“ (Јов 26:7, ДК). Идеја да је земља обешена „ни на чем“, била је далеко различита од митова већине древних народа, који су је сместили на слонове или морске корњаче. Мојсијев закон садржи хигијенске захтеве далеко напредније од медицинског спознања тог времена. Одредбе за стављање људи за које се претпостављало да имају губу у карантин, и забрана дирања мртвих људи, без сумње су спасли многе израелске животе (Левитска 13; Бројеви 19:11-16). У оштрој супротности, медицинска пракса Асираца описује се као „мешавина религије, врачања и демонологије“ и обухватала је лечења псећим изметом и људском мокраћом.

Као што би човек и очекивао од књиге коју је надахнуо Створитељ, Библија садржи научно тачне информације далеко испред свог времена, мада се никада не упушта у научна објашњавања, која би за древни народ била безначајна или збуњујућа. Библија не садржи ништа што противречи познатим научним чињеницама. С друге стране, Библија садржи пуно тога што се не слаже с недоказаним теоријама, као што је теорија еволуције.

[Истакнути текст на 27. страни]

Јовов коментар да је земља ’обешена ни на чем‘ указује на спознање које није било доступно његовим савременицима

[Извор слике на 26. страни]

NASA