Враћање на основне принципе у борби против Маларије

Док је светска пажња усмерена на грађанске ратове, криминал, незапосленост и друге кризе, смртни случајеви од маларије једва да су ствари за ударне вести дана. Ипак, скоро половина светског становништва, каже Светска здравствена организација (СЗО), данас живи под претњом од маларије, а сваке године се неких 300 до 500 милиона људи разболи од ње, што маларију тиме чини „најраспрострањенијом од свих тропских болести и једном од најсмртоноснијих болести“. Колико је смртоносна?

Сваких 20 секунди неко умре од маларије. Тај број сваке године резултује данком у смрти од преко 1,5 милиона жртава — број који је једнак броју укупног становништва афричке земље Боцване. На сваких десет смртних случајева проузрокованих маларијом, њих девет се догађају у тропској Африци, где су већина жртава мала деца. У Америкама, СЗО регистровао је највећи број случајева маларије на подручју Амазона. Крчење шума и друге еколошке промене имају све веће последице у облику жртава маларије у том делу света. У неким амазонским заједницама у Бразилу, тај проблем је сада постао тако озбиљан да на сваких 1 000 становника, више од 500 је заражено.

Било у Азији, Америкама, Африци или негде другде, маларија првенствено погађа најсиромашније групе становништва. Ти људи, запажа СЗО, „имају најмањи приступ здравственим службама, најмање могу приуштити личну заштиту и најудаљенији су од организованих активности за контролу маларије“. Па ипак, невоља тих сиромашних није безнадежна. У недавним годинама, каже TDR News, билтен о истраживању тропских болести, једна од метода̂ које највише обећавају за спречавање смртних случајева од маларије постаје све доступнија. Како се назива тај спаситељ? Креветска мрежа натопљена инсектицидом.

Предности мреже

Иако је коришћење креветских мрежа решење враћања на основне принципе, др Ебрахим Самба, директор афричке канцеларије СЗО, рекао је за билтен Panos Features, са Института Панос, да су покушаји да се испита ефикасност креветских мрежа у борби против маларије показали „веома узбудљиве резултате“. На пример, у Кенији, коришћење креветских мрежа натопљених инсектицидима који се распадају бактериолошким путем, смањило је за једну трећину не само број смртних случајева од маларије већ свеукупан број смртних случајева, код деце млађе од пет година. Поред тога што спасавају животе, „мреже би могле радикално смањити терет здравствених служби“, јер ће мање пацијената требати болничко лечење од маларије.

Међутим, један проблем треба још решити: ко плаћа те мреже? Кад су људи у једној афричкој земљи били замољени да дају прилог, већина је одбила. А и није ни чудо, за људе који живе у земљама које на здравствену негу годишње троше мање од 5 америчких долара по особи, чак и мрежа против комараца — са инсектицидима или без њих — јесте луксуз. Међутим, пошто ће ова превентивна метода владу коштати мање од лечења пацијената од маларије, стручњаци УН запажају да би „употреба оскудних државних новчаних средстава у расподели и финансирању натопљених креветских мрежа била веома ефикасна у финансијском погледу“. Заиста, за владе, обезбеђивање мрежа може бити начин да сачувају новчана средства. Међутим, за милионе њихових сиромашних грађана, то је много више — то је начин да спасу свој живот.

[Извор слике на 31. страни]

CDC, Atlanta, Ga.