Гледиште Библије

Да ли је погрешно јести месо?

„ЕВО ДАЈЕМ ВАМ СВЕ БИЉЕ ШТО НОСИ СЕМЕ ПО СВОЈ ЗЕМЉИ И СВА ДРВЕТА РОДНА КОЈА СЕМЕ НОСЕ. ТО ДА ВАМ ЈЕ ЗА ХРАНУ ВАШУ“ (Постање 1:29).

ОСАМНАЕСТОГОДИШЊА Сујата, из једне вегетаријанске хиндуистичке породице, лако се сложила с Божјим упутством за исхрану које је дато првом човеку, Адаму. Али одмах је приупитала: „Зашто онда људи убијају животиње за храну кад има толико других ствари за јело?“

Многи људи широм света питају се то исто. Стотине милиона на Истоку конзумирају храну без меса. Поред тога, број вегетаријанаца на Западу расте. Само у Сједињеним Државама, око 12,4 милиона људи тврди да су вегетаријанци, око 3 милиона више него пре једну деценију.

Зашто толико њих више воли храну без меса? Које је исправно гледиште о животињском животу? Да ли једење меса показује непоштовање према животу? С обзиром на оно што се наводи у Постању 1:29, да ли је погрешно јести месо? Најпре размотримо зашто неки не једу месо.

Зашто неки не једу месо?

Код Сујате, исхрана укључује њена религиозна веровања. „Одрасла сам као хиндус, верујући у доктрину о реинкарнацији“, објашњава она. „Пошто људска душа може да се врати као животиња, гледам на животиње као на мени једнаке. И зато ми изгледа неисправно убијати их ради хране.“ Друге религије такође заступају вегатаријанску храну.

На изборе људи шта ће јести утичу и други фактори осим религиозних веровања. На пример, др Нил Барнард изричито тврди: „Једини разлози за једење меса јесу навика или незнање.“ Његов чврст став базира се на његовим гледиштима у погледу здравствених ризика конзумирања меса, као што су срчано обољење и рак.a

У Сједињеним Државама, каже се да су тинејџери група вегетаријанаца која најбрже расте. И брига за животиње је један разлог. „Деца воле животиње“, каже Трејси Рајман из организације Људи за етички однос према животињама. „Кад почну да сазнавају шта бива са животињама пре него што се убију за храну, то само појачава самилост коју осећају.“

Многе особе које су заинтересоване за околину такође виде везу између своје исхране и огромног изискивања од природних извора ради гајења животиња за храну. На пример, потребно је око 3 300 литара воде да би се произвео само један килограм говедине и 3 100 литара по килограму пилетине. За неке, то онда постаје разлог због ког избегавају месо.

А како је с вама? Да ли ви треба да се уздржавате од једења меса? Пре него што одговорите на ово питање, осмотрите још једно гледиште. Као што се налази у Псалму 50:10, 11, Јехова Бог, Творац свих ствари, каже: „Моје [је] свеколико горско зверје и све животиње на хиљаде по планинама. Знам ја све птице небеске, и све што се по пољима миче преда мном је.“ Пошто све животиње у ствари припадају Богу, важно је да разумемо шта Створитељ мисли о животу животиња и човековој употреби животиња за храну.

Да ли је неисправно убијати животиње?

Неки који, попут Сујате, гледају на животиње као на неког једнаког човеку, чврсто су уверени да је одузимање живота животињи у било коју сврху неисправно — а поготово убијати их за храну. Па ипак, Писмо показује да Бог прави разлику између животињског живота и људског живота и да дозвољава убијање животиња у разноразне сврхе. На пример, у Израелу се могла убити животиња онда кад је представљала претњу по живот човека или нечије стоке (Излазак 21:28, 29; 1. Самуилова 17:34-36).

Бог је од најранијих времена одобравао приношење животиња као жртава у обожавању (Постање 4:2-5; 8:20, 21). Такође је упутио Израелце да славе успомену на Излазак из Египта тако што би једном годишње славили Пасху, која је укључивала жртвовање јагњета или јарета и једење његовог меса (Излазак 12:3-9). И под Мојсијевим законом, било је других прилика за животињске приносе.

Када је први пут читала Библију, једној 70-годишњој хиндускињи је мисао о животињским жртвама била неугодна. Али док је напредовала у спознању Писма, могла је видети да су жртве које је Бог заповедио имале сврху. Оне су указивале на жртву Исуса Христа, која је требала да испуни правни захтев за опраштање греха (Јеврејима 8:3-5; 10:1-10; 1. Јованова 2:1, 2). У многим случајевима, приноси су такође служили као храна за свештенике и понекад за обожаваоце (Левитска 7:11-21; 19:5-8). Бог, коме припада свако живо створење, с правом је могао да уведе такву припрему с неком намером. Наравно, једном када је Исус умро, животињске жртве се више нису захтевале у обожавању (Колошанима 2:13-17; Јеврејима 10:1-12).

Коришћење животиња за храну

Ипак, шта је с убијањем животиња за храну? Тачно је да је првобитна човекова исхрана била вегетаријанска. Али, касније ју је Јехова проширио и на животињско месо. Пре око 4 000 година — у данима праведног Ноја — Јехова је проузроковао глобалан потоп и окончао тада постојећу злоћу на земљи. Ноје, његова породица и жива створења која је узео у арку, преживели су Потоп. Након што су изашли из арке, Јехова је први пут рекао: „Све што се миче и живи служиће вам за храну; све ја то вама дајем, као и зелену траву“ (Постање 9:3). Међутим, у исто време, Бог је дао закон: „Ко пролије крв човечју, његову ће крв пролити човек, јер је Бог по своме обличју створио човека“ (Постање 9:6). Јасно је, Бог није ставио животиње на исти ниво као и људе.

У ствари, Сујатино уверење о животињама базирало се на њеном веровању у доктрину о реинкарнацији. У том погледу, Библија објашњава да иако су људи и животиње душе, душа није бесмртна (Постање 2:7, фуснота.; Језекиљ 18:4, 20; Дела апостолска 3:23, ДК; Откривење 16:3, ДК). Као душе, и људи и животиње умиру и престају да постоје (Проповедник 3:19, 20). Ипак, људи имају дивну наду ускрсења у Божјем новом светуb (Лука 23:43; Дела апостолска 24:15). И то показује да животиње нису једнаке људима.

„Па ипак, чему та промена у исхрани?“ желела је Сујата да зна. Због Потопа, земљина клима је очигледно претрпела драстичне промене. Да ли је Јехова увео додатак меса човековој исхрани зато што је предвидео потребе будућих генерација које ће живети у областима где ће вегетација бити оскудна, Библија не говори. Али Сујата је могла да прихвати да је Власник свих живих бића имао право да уведе промену.

Показивати поштовање према животињском животу

Па ипак, Сујата се питала: ’Не треба ли да покажемо бар неко поштовање према животињском животу?‘ Да, треба. И Створитељ свих ствари нам је рекао како то можемо чинити. „Али не једите меса са животом његовим, то јест с крвљу његовом“, гласи његова одредба у Постању 9:4. Због чега ограничење о једењу крви? „Јер је живот тела у крви“, каже Библија (Левитска 17:10, 11). Јехова је законом одредио: ’Пролиј крв убијене животиње на земљу као воду‘ (Поновљени закони 12:16, 24).

Овим се не жели рећи како је припрема да се једе месо дозвола да се одамо непотребном проливању животињске крви из чистог узбуђења лова или да бисмо показали лично јунаштво. Неврод је очигледно радио то. Библија га идентификује као ’моћног ловца у противљењу Јехови‘ (Постање 10:9, NW). Чак и данас, узбуђење ловљења и убијања животиња лако се може развити у некоме. Али такав дух иде руку под руку с окрутним непоштовањем према животињском животу, а Бог то не одобрава.c

Бити самилостан према животињама

Неки данашњи вегетаријанци такође су искрено забринути због тога како се савремена месна индустрија односи према животињама. „Агробизнис се мало занима за природне инстинкте животиња“, коментарише The Vegetarian Handbook.“ „Одгојене у ужасно затвореним просторијама и неприродним срединама“, примећује књига, „данашње животиње се експлоатишу потпуније него што су се животиње икада раније експлоатисале.“

Премда употреба животиња за храну није против Божје воље, окрутно опхођење према њима јесте. „Праведник се и за стоку своју брине“, каже Библија у Пословицама 12:10. И Мојсијев закон је заповедао исправну бригу око домаћих животиња (Излазак 23:4, 5; Поновљени закони 22:10; 25:4).

Да ли хришћанин треба да буде вегетаријанац?

Као што је показано из претходног, питање да ли да неко постане вегетаријанац — или да то остане — строго је ствар личне одлуке. Због здравља, економских разлога, екологије или самилости према животињама, особа може изабрати да следи вегетаријански режим. Али мора схватити да је то само један начин исхране. Не сме критиковати оне који изаберу да једу месо, баш као што онај ко једе месо не сме осуђивати вегетаријанца. Јести месо или се уздржавати од њега, не чини некога бољом особом (Римљанима 14:1-17). Нити нечија исхрана сме да постане првенствена брига у животу. „Не живи човек“, рекао је Исус, „само од хлеба, него од сваке речи која излази из уста Божјих“ (Матеј 4:4).

Што се тиче окрутности према животињама и злоупотребе земљиних извора, Јехова обећава да ће окончати овај покварени и похлепни систем и да ће га заменити новим светом који ће он створити (Псалам 37:10, 11; Матеј 6:9, 10; 2. Петрова 3:13). У том новом свету, човек и животиње ће заувек бити у међусобном миру, и Јехова ће ’наситити жељу свега што живот има‘ (Псалам 145:16; Исаија 65:25).

[Фусноте]

[Извор слике на 18. страни]

Пунч