Виа Егнација — друм који је помогао у ширењу

Виа Егнација — друм који је помогао у ширењу

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ГРЧКЕ

ГОДИНЕ 50. н. е., једна група хришћанских мисионара први пут је крочила на европско тло. Дошли су у одговору на позив који је апостол Павле добио у једној визији: „Пређи у Македонију, помози нам!“ (Дела апостолска 16:9). Порука о Исусу Христу коју су донели Павле и његови пратиоци имала је драматичан утицај на Европу.

Важна помоћ у ширењу хришћанства у Македонији био је Виа Егнација, калдрмисан римски друм. Након што су се искрцали у морској луци Неапољ (сада Кавала, у Грчкој) на северном крају Егејског мора, мисионари су очигледно тим друмом путовали до Филипа, водећег града области Македонија. Пут је водио до Амфипоља, Аполоније и Солуна, следећих станица за Павла и његове пратиоце (Дела апостолска 16:11–17:1).

Делови овог древног друма преживели су до данас и још увек се свакодневно користе. Сада постоје планови за изградњу савременог друма који ће пратити путању древног пута и носити исто име.

Ко је изградио првобитни друм? Када је био направљен, и за коју сврху?

Зашто потребан?

Док је Рим настављао своје освајање на исток, Македонија је 146. пре н. е. постала римска провинција. Међутим, то ширење је створило нову потребу за царство — могућност да се војне трупе брзо распореде на нове територије. Виа Апија, то јест Апијев пут, на италијанском полуострву, већ је повезивао Рим с југоисточном јадранском обалом. Али сада је царству требао сличан друм на Балканском полуострву, тако да је био осмишљен Виа Егнација. Назван је по главном градитељу пројекта, римском проконзулу Гнају Егнацију.

Почев од морске луке Дирак у провинцији Илирик (Драч, у Албанији) Виа Егнација се протезао све до древног Византа (Истанбул, у Турској), имајући дужину од преко 800 километара. Изградња је почела 145. пре н. е., и било је потребно око 44 године да би се довршила. Као што је било планирано, Виа Егнација је ускоро постао врло корисно средство за римску политику ширења на Исток.

Тежак терен за пут

Међутим, због терена, изградња друма је представљала изазов. На пример, на свом почетном делу пут наилази на језеро Охрид, где иде дуж његове северне обале. Затим, након што вијуга кроз планинске пролазе и иде источно преко негостољубивог терена пуног јама, голетних планина, и басена долина делимично испуњених језерима, пут на крају стиже у централну македонску равницу.

Док се друм приближава Солуну, он прати раван и отворен крајолик. Али терен на источној страни града је брдовит. Савијајући кроз ова брда, Виа Егнација се спушта у долину испуњену језерима с једва дефинисаним, мочварним обалама. Настављајући даље, он тера кроз долине и мочваре све док не дође до древног града Неапоља.

Одатле, пут прати егејску обалу на исток и прелази у Тракијску регију. У завршном делу, друм је прилично прав и раван до свог одредишта, Византа.

Служећи својој сврси

Виа Егнација је постао најдиректнији и најзгоднији пут између Рима и римских освојених територија источно од Јадранског мора. Олакшао је формирање римских колонија у македонским градовима и снажно је утицао на економски, демографски и културни развој те области. Друм је омогућавао лак превоз бакра, асфалта, сребра, рибе, уља, вина, сира и других ствари.

Просперитет који је произашао из такве трговине учинио је извесне градове дуж пута, као што су Солун и Амфипољ, једнима од највећих урбаних центара на Балкану. Нарочито се Солун развио у важан трговачки центар, богат уметничким и културним активностима. Додуше, трошак одржавања овог пута делимично је падао на заједнице кроз које је пролазио. Али, за узврат, ове заједнице су доживеле богате користи међународне трговине.

Улога у ширењу хришћанства

Међутим, Ваи Егнација је људима који су живели у тој области донео корист која је далеко већа од материјалног просперитета. На пример, погледајте успешну пословну жену Лидију. Живела је у Филипима — првом граду у Европи који је чуо Павлово проповедање добре вести. Након што су се 50. н. е. искрцали у Неапољу, апостол Павле и његови пратиоци путовали су Виа Егнацијом 16 километара северозападно до Филипа.

„У дан суботни“, написао је Лука, „изиђосмо из града к реци, где се надасмо да ћемо наћи једну богомољу. Седосмо и разговарасмо са женама које се бејаху ту сабрале.“ Међу женама које су слушале Павла била је и Лидија. Још истог дана, она и њен дом постали су верници (Дела апостолска 16:13, 14).

Из Филипа, Павле и његови другови ишли су Виа Егнацијом кроз Амфипољ и Аполонију до Солуна, све скупа око 120 километара (Дела апостолска 17:1). Да би проповедао добру вест у Солуну, Павле је искористио окупљања Јевреја на сабатни дан у локалној синагоги. Тако су неки Јевреји и мноштво Грка постали верници (Дела апостолска 17:2-4).

Слично томе и данас, Јеховини сведоци у Албанији и Грчкој користе делове тог истог друма да би дошли до људи који живе на тим подручјима. Њихов је циљ да прошире добру вест о Божјем Краљевству, баш као што су чинили и апостол Павле и његови мисионарски пратиоци (Матеј 28:19, 20; Дела апостолска 1:8). Заиста, Виа Егнација је римски друм који је помогао духовном ширењу, и у првом веку и у овом двадесетом!

[Мапе на странама 16, 17]

(За комплетан текст, види публикацију)

БРИТАНИЈА

ЕВРОПА

АФРИКА

БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО

МАКЕДОНИЈА

ГРЧКА

Дирак, Илирик (Драч, Албанија)

Солун

Аполонија

Амфипољ

Филипи

Неапољ (Кавала)

Визант (Истанбул)

ЦРНО МОРЕ

МРАМОРНО МОРЕ

ТРАКИЈА

ЕГЕЈСКО МОРЕ

Троја

ТУРСКА

[Извор на 16. страни]

[Слика на 16. страни]

На путу за Неапољ

[Слика на 17. страни]

На путу за Филипе