Загонетка лета инсеката разрешена

НАУЧНИЦИ су се дуго питали како инсекти, са својим тешким телима и слабашним крилима, могу остати у ваздуху. Изгледа као да ова мајушна створења пркосе конвенционалним принципима аеродинамике. Сада су истраживачи с Универзитета Кембриџ у Енглеској, открили како инсекти изводе овај на изглед неизводљив подухват.

Да би проучили лет инсеката, научници су око једног ноћног лептира обмотали памучну нит и окачили га у аеродинамичком тунелу. Кроз овај тунел су удувавали неотровни дим и установили којим путем се дим кретао кад је лептир махао крилима. Затим су конструисали десет пута већи механички модел, који је крила покретао 100 пута спорије и посматрали сада јасно приметне ефекте. Утврдили су да када лептирова крила започињу свој удар надоле, у корену крила настаје један вртлог, то јест ковитлац ваздуха. Резултантни ниски притисак изнад крила ствара силу узгона, подижући инсект нагоре. Кад би вртлог ишчезао, лептир би изгубио силу узгона и стропоштао би се на тло. Уместо тога, овај ковитлац ваздуха путује дуж предње ивице до врха крила, и сила узгона створена ударом надоле, једнака једној и по тежини лептира, омогућава овом инсекту да с лакоћом лети.

Аеронаутички инжењери већ знају да летелице с делта крилима (назване тако јер крила личе на грчко слово Δ) стварају вртлоге на врховима својих крила, који дају силу узгона. Али пошто сада знају како вртлози дају силу узгона инсектима који машу крилима, они желе испитати како ову појаву могу искористити у дизајнирању пропелера̂ и хеликоптера̂.