Поглед у свет

Угрожене врсте

У Немачкој, Федерални министар за околину, Ангела Меркел, јавно је изразила своју забринутост због високог постотка угрожених врста у тој земљи. Објављујући излажење једне књиге о околини, коју је издало ово министарство, Меркелова је открила неке узнемиравајуће статистичке податке. Стручњаци процењују да од кичмењака чија је постојбина Немачка, „40 посто свих сисара, 75 посто гмизаваца, 58 посто водоземаца, 64 посто слатководних риба и 39 посто птица спада у угрожене врсте“, извештава лист Süddeutsche Zeitung. Ни биљке не пролазе боље — угрожено је 26 посто свих врста. Напори да се за природну околину смањи опасност у прошлости нису били одговарајући. Меркелова је захтевала „нову стратегију за заштиту природе“.

Заштитити децу од киднапера

Родитељи у Немачкој све су забринутији за безбедност своје деце, нарочито због недавне помаме киднаповања девојчица у тој земљи. Према новинама Nassauische Neue Presse, Јулиус Нибергал, терапеут из Немачког удружења за заштиту деце, предложио је извесне мере предострожности. На пример, родитељи би могли прецизно указати својој деци на одређена места — неку продавницу или неку кућу — на путу од школе до куће и обратно, где би могли затражити помоћ у случају невоље. Малишани такође морају бити поучени да не разговарају с непознатима и да им не дозвољавају да их додирују. Нибергал је нагласио да „деца морају научити да им је дозвољено да кажу не“, чак и одраслима. Поготово кад им прети потенцијални киднапер, деца треба да се обрате другим одраслим особама. „Молим вас, помозите ми. Страх ме је од овог човека“, јесте оно чему би могли бити поучени да кажу.

Насилни путници

Комерцијалне авио-компаније извештавају о великом порасту насилног понашања од стране срдитих путника. Узнемирени стварима као што су одложени летови и изгубљени пртљаг, путници „пљују по стјуартима и стјуардесама, бацају послужавнике за храну и понекад ударају запослене. Каткад чак нападају и пилоте“, извештава The New York Times. Службеници су особито забринути због таквих напада који се одигравају у авионима док лете, јер то може имати за последицу крах. Једна авио-компанија извештава о приближно 100 случајева вербалног или физичког напада сваког месеца. Times каже да су „узнемиравајући путници припадници оба пола, да су различитих раса, многих узраста и једнако одвратни у економској, пословној и првој класи. Скоро сваки трећи је гуцнуо.“

Сакаћење жена се наставља

Сакаћење женских гениталија (СЖГ) и даље је проблем у многим земљама, а поготово у Африци, према The Progress of Nations 1996, годишњем извештају који објављују Уједињене нације. Иако је неколико земаља увело законе против ове бруталне праксе, приближно два милиона девојчица сакати се сваке године. Жртве су обично узраста између 4 и 12 година. „Поред непосредног страха и бола, последице могу укључивати продужено крварење, инфекцију, неплодност и смрт“, каже овај извештај. (За више информација о СЖГ, видите издање Пробудите се! од 8. априла 1993. стране 20-3, енгл.)

Псећа помоћ епилептичарима

У Енглеској, псе обучавају да оболеле од епилепсије упозоравају на предстојећи епилептични напад. То би болеснику омогућило довољно времена да се за тај напад припреми, извештава лондонски The Times. „Као последица награђивања пса за лајање током напада“, објашњава менаџер добротворне организације специјализоване за дресуру паса за инвалиде, „он се навикава на знаке и симптоме које оболели показује непосредно пре напада. Знајући да ће таква реакција резултовати неком наградом, пас постаје изузетно осетљив на такве знаке.“

Нови ставови у Јапану

Институт Јапанска омладина недавно је спровео анкету међу 1 000 средњошколских ученика у Јапану, извештава The Daily Yomiuri. Анкета је открила да 65,2 посто ученика не види ништа лоше у бежању с часова. Безмало 80 посто исто тако мисли о непослушности наставницима, а око 85 посто ученика одобрава непослушност родитељима. Према The Daily Yomiuri, ова иста анкета је показала да 25,3 посто девојака сматра да упуштање у проституцију, док још увек похађају школу, треба да буде ствар личног избора.

Опасне возачке навике

● „Педесет процената свих смртних случајева у саобраћају у Бразилу изазвано је пијењем“, наводе новине Gazeta do Povo из Куритибе у Бразилу. Пијана вожња изазива „преко 26 000 смртних случајева сваке године“. Ове незгоде „дешавају се махом на кратким релацијама и по добром времену“. Иако се пијани возач можда осећа сигурно, његова способност да брзо реагује је смањена, и тиме угрожава своју сопствену безбедност, а и безбедност других на путу. Тестови показују да је под утицајем алкохола, тешко, и чак немогуће, изборити се с неочекиваним ситуацијама. Према овим новинама, одстрањивање алкохола путем метаболизма може захтевати од шест до осам часова, и нити јака кафа нити купање хладном водом неће помоћи пијаном возачу да безбедно вози.

● Према једном британском истраживању, просечан возач прави 50 озбиљних грешака недељно. Свеукупно, 300 анкетираних возача признало је да су били непажљиви, барем једанпут у 98 посто својих вожњи, извештава лондонски The Times. Једном у две вожње осећали су гнев. Ризик који већина возача преузима јесте прекорачење брзине, и више од половине њих рекло је да су имали неки удес. Истраживање у Торонту, у Канади, указује на то да су возачи који користе телефон у колима док возе, у четири пута већој опасности од удеса. Опасност је највећа у првих десет минута од почетка разговора, вероватно зато што је возачу одвраћена пажња и што је његово време реаговања одговарајуће томе дуже.

Кување — умирућа уметност?

Према 12-месечној студији о навикама исхране у аустралијској држави Квинсленд, кување може постати умирућа уметност. The Courier Mail извештава да већина људи испод 25 година немају вештине неопходне за справљање оброка за себе. Предавач здравствене заштите, Маргарета Вингет, аутор ове студије, рекла је да су у прошлости млади — већином девојке — учили да кувају било код куће од својих мајки, било у школи. Али данас изгледа да већина младих, укључујући и девојке, не знају да кувају, и не изгледају заинтересовано да науче. Многи више воле неки облик унапред спаковане или брзе хране. Неки верују да такве навике исхране могу водити до пораста хипертензије, дијабетеса и срчаног обољења.

Радиоактивне зграде

Према часопису Asiaweek, у северном Тајвану „105 зграда са укупно 1 249 станова је контаминирано“ радиоактивношћу. То је открио један службеник централе који је своме сину показивао како ради контролни уређај за радиоактивност. Кад је измерио вредност у својој кухињи, шокирало га је кад је видео да индикатор залази у опасну зону. Спроведено је даљње испитивање, које је потврдило да су зграде за становање и друге, контаминиране. Тестови су показали да радијација извире из челичних ребара за ојачање у зидовима зграда. Власти се не слажу око тога како је радиоактивност доспела у тај челик.

Високотехнолошка средства против крађе

Микротачка, некада омиљена код шпијуна за слање тајних порука, у Британији је почела да се употребљава за спречавање провалних крађа. Тачке, од којих ниједна није већа од тачке на крају реченице, садрже поштански број неког домаћинства 60 до 70 пута, и користе се да обележе власништво које би могло привући лопове. Лондонски The Times извештава да се тачке „налазе у лепку намењеном за тешке услове у бочици с четкицом, налик бочици од лака за нокте. Свака садржи и до 1 000 микротачака и купац их може дискретно канути или размазати по свом поседу како жели.“ Потенцијалног лопова упозорава видљива налепница, и никада не може бити сигуран да је уклонио све скривене тачке. Слично томе, један компјутерски чип, који је био направљен за идентификацију жртава борбених пилота у Вијетнамском рату, сада идентификује слике, скулптуре или намештај. Не већи од зрна пиринча, овај чип, када се уметне, не може се открити, а садржи детаље као што су прошлост, опис и власништво, који се могу прочитати скенером. Ова информација може помоћи да се установе прави власници ствари пронађених код криминалаца, примећује The Times.