Гледиште Библије

Да ли сиромаштво оправдава крађу?

„Сиромаштво је велики непријатељ човековој срећи; оно свакако уништава слободу и чини неке вредности неизводљивима, а друге изузетно тешкима“ (Самјуел Џонсон, писац из 18. века).

РИМСКИ државник Магнус Аурелијус Касиодор је рекао: „Сиромаштво је мајка криминала.“ Ова гледишта као да наводе на помисао да су извесни злочини природна последица сиромаштва. Многи се данас очигледно слажу, нарочито када је тај злочин крађа.

Веровање да тлачење и сиромаштво оправдавају крађу доста је популарно. Узмите у обзир чувене енглеске баладе из 14. века о Робину Худу, које описују легендарног одметника који је крао од богатих и делио добитак сиромашнима. На њега се вековима гледа као на јунака.

Мора се признати, многи данас пролазе кроз екстремне економске тешкоће. Светска банка је недавно известила да постоји 1,3 милијарде људи који живе с мање од једног долара дневно. У једној анкети, 70 посто Филипинаца је рекло да себе сматра сиромашнима. У Бразилу, најбогатијих 20 посто људи зарађује 32 пута онолико колико 20 посто најсиромашнијих. Такви услови могу неке људе разочарати до те мере да користе било која средства, чак и крађу, само да би задовољили своје свакодневне потребе како би преживели.

Библија јасно осуђује крађу. Осма од Десет заповести гласи: „Не кради“ (Излазак 20:15). Па ипак, многи који верују у Библију склони су да оправдају крађу када лопова терају бедни економски услови.

То подстиче на озбиљна питања: да ли сиромаштво стварно оправдава крађу? Шта особа треба да ради ако живи у крајњој немаштини? Шта ако има болесну или гладну децу о којој брине? Да ли би Јехова Бог дозволио крађу у таквим случајевима, посебно ако узете ствари припадају онима којима можда чак и не фале?

Шта Бог каже?

Пошто је Исус одражавао личност свог Оца, његов пример нам може помоћи да разумемо Божје гледиште (Јован 12:49). Док је био на земљи, Исус је био јако сажаљив у свом опхођењу с потребитима. Библија каже да „гледајући мноштво народа сажали му се“ (Матеј 9:36). Међутим, он никада, ни под каквим околностима, није оправдавао крађу. Тако и Бог, иако је забринут за сиромашне, не сматра да је сиромаштво оправдање за крађу. У Исаији 61:8, Библија нам говори да Бог ’мрзи на грабеж [’крађу‘, NW] и на злобу‘. А и апостол Павле јасно наводи да лупежи неће наследити Божје Краљевство. Стога смо начисто што се тиче Божјег гледишта (1. Коринћанима 6:10).

Међутим, Приче Соломунове 6:30 (ДК) кажу да „не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан“. Да ли ова изјава оправдава крађу? Никако. Контекст показује да Бог и даље сматра да лопова треба казнити за његову грешку. Наредни стих каже: „Када га ухвате вратиће он седам пута, и даће све оно што у кући има“ (Пословице 6:31).

Иако лопов који краде зато што је гладан није можда прекорљив као онај који краде из похлепе или с намером да проузрокује штету својој жртви, они који желе Божје одобравање не треба да буду криви ни за какву врсту лоповлука. Чак и у условима крајњег сиромаштва, крађа срамоти Бога. Пословице 30:8, 9 кажу то овако: „Дај ми само хлебац који ми је потребан... у сиромаштву да не бих ја крао, и не бих напао име Бога свога.“ Да, лопов брука Божје име. Пошто је крађа чин без љубави, то је грех било да је почињен против богатих или сиромашних. За оне који воле Бога и ближњег, крађа никад није оправдана (Матеј 22:39; Римљанима 13:9, 10).

Аргумент да особа која је у неповољном положају има право да краде није логичан. Када бисмо то рекли, то би умногоме било као када бисмо рекли да атлетичар који је слабије грађе има право да узме забрањене дроге како би победио. Чак и ако победи, он је употребио непоштена средства. Други ће с правом сматрати да је он победио помоћу незаконитих метода. Тако је и с лоповом. Он оно што припада другима узима на непоштен начин. Његов неповољан положај не оправдава средства.

Било који лопов који жели Божје одобравање мора се покајати за свој начин понашања. Библија опомиње: „Који је крао више да не краде, него да ради... чинећи добро рукама својим“ (Ефесцима 4:28). Некадашњи лопови који се искрено кају могу остати уверени да ће им Јехова опростити (Језекиљ 33:14-16).

Шта сиромашни могу урадити?

Библија обећава: „Не да Господ да праведник гладује, ал’ грамзивог бездушника одбацује“ (Пословице 10:3). Бог неће помагати онима који свесно крше његов закон да би задовољили своје жеље. Али има самилости према онима који искрено настоје да га слушају, и благословиће њихове напоре да добију оно што им је потребно (Псалам 37:25).

Милиони су већ утврдили да када следе божанска начела, њихово стање у животу се побољшава. На пример, примена библијског савета да буду вредни и да избегавају пороке, као што су коцкање, пијанство, пушење и злоупотреба дроге, омогућила им је да имају више онога што им стварно треба (Галатима 5:19-21). То захтева да исказују веру, и они који тако раде научили су да је „Господ добар“ и да стварно помаже онима који се уздају у њега (Псалам 34:9).

[Извор слике на 18. страни]

Робин Худ: General Research Division/The New York Public Library/Astor, Lenox and Tilden Foundations