Лепота алпских националних паркова
ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ФРАНЦУСКЕ
КРИСТАЛНО ЧИСТА вода што тече у једном потоку, благо шуштање лишћа на ветру, над главом небо без облака, сунчева светлост која се пробија кроз дрвеће. То су дивни призори и звуци који нас поздрављају, и сигурни смо да су они само увод у један величанствени дан. Где се налазимо? У националном парку Екрен, у Дофинеским Алпима, у Француској.
На једном од улаза у парк у Елфроаду, на рубу шуме, табле са обавештењима указују на то да су у парку забрањене извесне активности, као што је камповање или ложење ватре. Позвани смо да било какво смеће понесемо са собом, и запазили смо да су пси забрањени, пошто често плаше или узнемиравају домаћу фауну.
Њихова сврха
Али шта је у ствари национални парк, и којој сврси служи? Први, Јелоустонски национални парк, у држави Вајоминг, основан је 1872. у Сједињеним Државама. Отада су отворени многи на свим континентима. У Француској има седам националних паркова, од којих су три у алпском полумесецу који се протеже од Француске до Аустрије. Први национални парк у Европи био је основан 1914. у Граубинденском кантону, у Швајцарској. Затим, године 1922. отворен је национални парк Гран Парадизо у Италији. Други национални паркови у алпском полумесецу обухватају Берхтесгаден у Немачкој; Хохе Тауерн у Аустрији; Стелвио у Италији; и Триглав у Словенији. Први национални парк у Француској био је Ваноаз, основан 1963.
Основни циљ националних паркова јесте да заштите природну флору и фауну. Такође се мора запазити да постоје многи други паркови без националног статуса који имају потпуно исти циљ. Међу њима је Регионални парк Веркор у Француској и Резерват Карвендел у Аустрији. Међутим, национални паркови имају посебан статус који додељује одређену власт њиховим чуварима. Они су овлашћени да казне оне који не поштују правила парка. На пример, довођење пса у парк у Швајцарској може за последицу имати новчану казну и до 500 швајцарских франака (око 2 000 динара).
Неки можда мисле да је то претерано. Али постоје разлози за извесне забране и казне. Размислите. Једном приликом док смо били у националном парку Меркантур, у Приморским Алпима на југоистоку Француске, набасали смо на сићушно младунче дивокозе. Изгледало је да је било само и потпуно беспомоћно. Међутим, нисмо га дирали, јер смо мислили да га због нашег мириса мајка можда не би прихватила назад. Али замислите да смо са собом имали пса! Сирота дивокоза била би престрављена, нарочито ако би пас почео да лаје.
Да ли то значи да чувари нису ништа више до парковски полицајци? Не, наравно да не значи. Један чувар кога смо упознали у парку Менкартур показао нам је куда је крдо дивокоза управо прошло, остављајући своје трагове у тек нападалом снегу. Истакао је начин на који копита остављају своје отиске. То нам је помогло да схватимо да осим очувања природне равнотеже у парку, улога чувара је да обавештавају и поучавају.
Богата природна менажерија
Даље дуж нашег пута, на једној удаљеној падини видимо дивокозу која се лудира на невеима, пољима зрнастог снега. Такође запажамо два мрмота која се веселе на падинама од ситног камења. Неки од ових мрмота су невероватно питоми, прилазе излетницима, у нади да ће добити нешто хране.
У неким алпским парковима живе крда козорога. Најбројнији су у парку Гран Парадизо, у Италији. Одушевили смо се када смо видели неке и у Меркантуру. Овај јужни алпски парк је богат животињским светом. Муфлони, једна врста дивљих оваца, слободно шврљају, а недавних година поново су се појавили вукови. Међутим, посетиоци не треба да брину, пошто вукови зазиру од људи и ретко се усуђују да се приближе пешачким стазама. Раније су и медведи луњали по швајцарским Алпима, али последњи који је тамо виђен био је убијен 1904. У западној Европи мрки медведи сада се могу наћи у Пиринејима, на граници Француске и Шпаније; на Кантабријским планинама, на северу Шпаније; и у националном парку Абруци, у централној Италији. С друге стране, понекад можете чути рику јелена у Швајцарском националном парку, где их има у великом броју.
Међутим, осим већих животиња, има и много мањих које одушевљавају посетиоце, као што су хермелини и арктички зечеви, који зими постају бели, као и лисице, мрмоти и веверице. Сем тога, мноштва инсеката, укључујући и величанствене лептире и вредне мраве, настањује ове области. Љубитељи птица сигурно неће бити разочарани. Можете запазити орла који једри високо изнад ваше главе или чак брадана то јест брадатог лешинара, у Швајцарском националном парку и у парковима Ваноаз и Меркантур. Такође је сасвим уобичајено да чујете карактеристичан звук детлићевог кљуна којим куцка по стаблу дрвета у потрази за инсектима. Многи се питају како ти планински становници преживљавају зиму на Алпима. Ове животиње су добро прилагођене овој околини, премда сурови услови заиста елиминишу болесне и старе.
Алпска флора
У парковима су чак и биљке заштићене. Сходно томе, забрањено је брати цвеће, укључујући и величанствене наранџасте љиљане, који оивичавају нашу стазу. Можда се питате зашто. Неке биљке — укључујући и чувени рунолист, алпску сасу, алпску ружу, планинску зечину и неке врсте горчице — ретке су, и преко је потребно да се заштите како би се засигурао њихов опстанак. Разноликост цвећа заиста је импресивна.
Лепота природе такође је очигледна у дрвећу које улепшава паркове. У јесен, златна боја ариша украшава шуму. С друге стране, бор, то јест швајцарски бор, изгледа да се опире суровости зиме, обезбеђујући стални извор хране за птицу обично познату као лешњикара. Ова птица у својој вољци преноси своју жетву боровог семена и затим га закопава за будућу потрошњу. Чинећи то, она доприноси ширењу боровог дрвета на места на која иначе не би стигло. Без поговора, могли бисмо провести цео дан посматрајући лепоту која нас окружује. Али ако желимо да стигнемо до планинске брвнаре, морамо да продужимо даље.
Настављамо нашу шетњу и ускоро долазимо до теже стазе. Изгледа да у шуми дивокоза чека на нас, и да можемо направити неколико снимака. Међутим, док се приближавамо ово дивно створење бежи, очигледно уплашено нашим приласком. Размишљамо о величанственом Божјем обећању записаном у Исаији 11:6-9: „Вук ће с јагњетом заједно боравити и пантер ће с јаретом лежати; теле, лавић и гојна стока заједно ће бити, и мало ће дете њих водити. Заједно ће крава и медведица пасти, и заједно млади лежаће њихови... Нити ће квара нити штете бити на свој светој гори мојој.“ Радујемо се изгледу да ће ускоро цела земља постати огроман рај сличан парку, у коме ће људи и животиње заједно живети без страха.
[Слика на 13. страни]
Дивокоза у свом завичају на француским Алпима
[Слика на 14. страни]
Опрезни мрмот у националном парку Ваноаз, у Француској
[Слика на 14. страни]
Орао у националном парку Меркантур, у Француској
[Слика на 15. страни]
Дивокоза се пење по француским Алпима
[Слика на 15. страни]
Младунче дивокозе
[Слика на 16. страни]
Алпска ружа
[Слика на 16. страни]
Дивља артичока
[Слика на 16. страни]
Кандилка
[Слика на 16. страни]
Козорог
[Слика на 17. страни]
Наранџасти љиљан
[Слика на 17. страни]
Вртоглав
[Слика на 17. страни]
Алпски ветроваљ
[Слика на 17. страни]
Мрмот