Куд су отпливали сви ти бакалари? — ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА Watchtower

Куд су отпливали сви ти бакалари?

У ВОДИ је било толико бакалара да се „чамац једва могао провеслати кроз њих“. Тако је 1497. године коментарисао истраживач Џон Кебот кад је описивао једно од најбогатијих риболовних подручја света — Велике спрудове Њуфаундленда. До касних 1600-их, годишњи улов бакалара код Њуфаундленда достизао је скоро 100 000 тона. Током наредног века, принос се удвостручио.

Данас се, међутим, ситуација драматично променила. Број бакалара се толико смањио да је 1992. канадска влада издала своју забрану ловљења атлантског бакалара, што је довело до тога да 35 000 људи тражи посао у другим секторима. У 1997, забрана је још увек на снази. Али куд су отпливали сви ти бакалари?

Током 1960-их, међународне рибарске флоте су се стекле на приобалне спрудове Њуфаундленда, да покупе велике количине бакалара. До 1968, кочари из више од десет земаља ловили су 800 000 тона рибе годишње на њуфаундлендским спрудовима. То је трипут више од годишњег просечног улова у претходном веку.

Док су хладније воде, множење фока, а можда и селидба бакалара имали такође удела у смањењу популације бакалара, велики део кривице за њихову катастрофу мора се приписати људској похлепи. „Разлог је — кратко и јасно — претерано рибарење“, каже један поморски биолог.

Каква је будућност атлантског бакалара? Неки сумњају да има довољно младих риба које би достигле зрелост, мрестиле се и надопуниле врсту. Новине из Сент Џона The Evening Telegram коментаришу: „Најстарија индустрија Канаде, рибарење атлантског бакалара, цветаће једино у историјским књигама“. Ипак, постоји нада!

Библија нас уверава да ускоро, у Божјем новом свету праведности, неће бити места похлепи (2 Петрова 3:13). Јехова ће ’уништити оне који земљу уништују‘ и проузроковаће да земља и вода изобилују животом, на благослов оних који желе да му угоде и служе (Откривење 11:18).

[Извори слика на 31. страни]