Тријумф и трагедија
„Прича о туберкулози у протеклих 30 година јесте прича о тријумфу и трагедији — тријумфу научника који су обезбедили начин за контролисање и коначно искорењивање ове болести, и трагедији свеопштег пропуста да се њихова открића искористе“ (Џ. Р. Бигнал, 1982).
ТУБЕРКУЛОЗА (ТБЦ) убија већ доста дуго. Мучила је Инке из Перуа давно пре него што су Европљани допловили у Јужну Америку. Нападала је Египћане у време када су фараони владали у раскоши. Стари записи показују да је ТБЦ вребала и велике и мале у древном Вавилону, Грчкој и Кини.
Од 18. па све до почетка 20. века, ТБЦ је била водећи узрок смрти у западном свету. На крају, 1882, немачки доктор Роберт Кох званично је објавио своје откриће бацила који је одговоран за ову болест. Тринаест година касније, Вилхелм Рентген је открио X зраке, омогућивши снимање оштећења од туберкулозе на плућима живих особа. Затим, 1921, француски научници су направили вакцину против ТБЦ. Названа по научницима који су је открили, Бе-Се-Же (Бацил Калмета и Герена) вакцина је и даље једина доступна вакцина против ове болести. Па ипак, ТБЦ је наставила да изнуђује ужасан данак.
Најзад, лек!
Лекари су болеснике са ТБЦ слали у санаторијуме. Често су се ове болнице налазиле на планинама, где су пацијенти могли да се одмарају и удишу свеж ваздух. Затим, 1944, доктори из Сједињених Држава су открили стрептомицин, први антибиотик за који се утврдило да је ефикасан против ТБЦ. Развој других антитуберкулотика брзо је уследио. Најзад, пацијенти са ТБЦ могли су се излечити, чак и код своје куће.
Пошто су се стопе инфекција стропоштале, будућност је изгледала ружичасто. Санаторијуми су затворени, а извори финансија за истраживања о ТБЦ су пресушили. Програми превентиве били су обустављени, и научници и доктори су се окренули новим медицинским изазовима.
Иако је ТБЦ и даље односила велики данак у земљама у развоју, ствари ће се свакако поправити. ТБЦ је била историја. Ето шта су људи мислили, али нису били у праву.
Смртоносан повратак
Средином 1980-их, ТБЦ је отпочела језив и смртоносан повратак. А онда, у априлу 1993, Светска здравствена организација (СЗО) означила је ТБЦ као „глобалну опасност“, додајући да ће „болест у наредној деценији однети преко 30 милиона живота уколико се не предузме хитна акција да се обузда њено ширење“. Била је то прва изјава такве врсте у историји СЗО.
Од тада, ниједна „хитна акција“ није зауздала ширење ове болести. Ситуација се заправо погоршала. Недавно је СЗО известила да је више људи страдало од ТБЦ током 1995. него у било којој другој години у историји. СЗО је такође упозорила да би се у наредних 50 година од ТБЦ могло разболети и до пола милијарде људи. Све више и више, људи ће постајати жртве углавном неизлечивих ТБЦ, отпорних на лекове.
Откуд тај смртоносни повратак?
Један од разлога јесте то што су се током задњих 20 година програми за контролу ТБЦ погоршали или нестали у многим деловима света. То је довело до закашњења у успостављању дијагноза и лечењу оних с том болешћу. А то је имало за последицу више смртних случајева и ширење ове болести.
Још један разлог поновног појављивања ТБЦ јесте све већи број сиромашних, неухрањених људи који живе у пренатрпаним градовима, поготово у метрополама земаља у развоју. И премда ТБЦ није ограничена на сиромашно становништво — свако може добити ТБЦ — нехигијенски и скучени услови за живот олакшавају прелажење заразе с особе на особу. Они такође повећавају могућност да имунитет код људи буде преслаб да би се одупрли болести.
ХИВ и ТБЦ — дупла мука
Главни проблем јесте то што је ТБЦ склопила смртоносно партнерство са ХИВ-ом, вирусом сиде. Процењује се да је од милион људи који су 1995. умрли од узрока повезаних са сидом, можда једна трећина умрла од ТБЦ. То је због тога што ХИВ ослабљује способност организма да се одупре ТБЦ.
Код већине људи инфекција туберкулозом никада не напредује до тачке да проузрокује болест. Зашто? Зато што су бацили туберкулозе заробљени унутар ћелија по имену макрофази. Имунитет особе њих тамо држи закључане, нарочито Т лимфоцити, то јест Т ћелије.
Бацили туберкулозе су попут кобри које се чувају у корпама с поклопцем који добро приања. Корпе су макрофази, а поклопци су Т ћелије. Међутим, кад вирус сиде ступи на сцену, он шутне поклопце с корпи. Кад се то догоди, бацили беже и слободни су да оробе било који део тела.
Стога је далеко вероватније да ће активну ТБЦ развити пацијенти са сидом него људи који имају здрав имунитет. „Људи који имају ХИВ невероватно су подложни“, рекао је један специјалиста за ТБЦ из Шкотске. „Два пацијента на клиници у Лондону која имају ХИВ добили су ову болест након што су седели у ходнику када су пацијенти са ТБЦ прошли покрај њих на носилима.“
Тако је сида потпомогла порасту епидемије ТБЦ. Према једној процени, до 2 000. године, епидемија сиде ће имати за последицу 1,4 милиона случајева ТБЦ до којих иначе не би дошло. Важан фактор у порасту ТБЦ није само то што су жртве сиде високо подложне болестима већ и то што оне могу и пренети ТБЦ на друге људе, укључујући и оне који немају сиду.
ТБЦ отпорна на лекове
Коначан фактор који отежава борбу против ТБЦ јесте појављивање врста ТБЦ које су отпорне на лекове. Те суперврсте прете да ову болест опет учине неизлечивом, као што је то било у доба пре антибиотика.
Иронично је, али слабо руковођено давање лекова против ТБЦ првенствени је узрок ТБЦ отпорних на лекове. Ефикасно лечење ТБЦ траје најмање шест месеци и захтева да пацијенти узимају четири лека непогрешиво редовно. Пацијент можда мора попити и десетак пилула дневно. Ако пацијент не узима редовно лекове или не доврши лечење, развијају се врсте ТБЦ које је тешко или немогуће убити. Неке врсте су отпорне чак на седам стандардних лекова за ТБЦ.
Лечење пацијената са ТБЦ која је отпорна на лекове није само тешко већ је и скупо. Цена може бити скоро 100 пута већа од цене лечења других пацијената са ТБЦ. На пример, у Сједињеним Државама би медицински рачун за лечење једног јединог случаја могао премашити 250 000 долара!
СЗО процењује да се око 100 милиона људи широм света може заразити врстама ТБЦ које су отпорне на лекове, од којих се неке не могу излечити никаквим познатим антитуберкулотицима. Те смртоносне врсте заразне су колико и уобичајеније врсте.
Превентива и лечење
Шта се предузима против ове глобалне опасности? Најбољи начин за контролисање ове болести јесте откривање и лечење заразних случајева у раној фази. То не само што помаже онима који су већ болесни већ и зауставља преношење болести на друге.
Када се ТБЦ не лечи, она убија више од половине својих жртава. Међутим, када се одговарајуће лечи, ТБЦ је излечива у скоро сваком случају уколико је није проузроковала врста која је отпорна на низ лекова.
Као што смо видели, ефикасно лечење захтева да пацијенти доврше цео комплет лекова. Често, они га не доврше. А зашто? Па, кашаљ, грозница и други симптоми обично нестану после неколико седмица од почетка лечења. Тако многи пацијенти закључе да су се излечили и престају да узимају лекове.
Да би решила овај проблем, СЗО промовише програм назван DOTS, што у ствари значи „директно посматрано лечење, краткотрајна кура“. Као што и само име каже, здравствени радници гледају да засигурају да њихови пацијенти попију сваку дозу лекова, најмање прва два месеца лечења. Па ипак, то није увек лако учинити због тога што многи од оних који су болесни од ТБЦ живе на ивици сиромаштва. Пошто је њихов живот често испуњен превирањима и проблемима — неки су чак и бескућници — изазов да се засигура да узимају своје лекове може бити поражавајућ.
Према томе, постоје ли икакви изгледи за коначну победу над овом људском кугом?
[Оквир на 5. страни]
Лична карта ТБЦ
Опис. ТБЦ је болест која обично напада и оставља пустош на плућима, али се може раширити и на друге делове тела, нарочито на мозак, бубреге и кости.
Симптоми. ТБЦ плућа може проузроковати кашаљ, губитак тежине и апетита, озбиљно знојење ноћу, малаксалост, кратак дах и бол у грудима.
Како се поставља дијагноза. Тест коже туберкулином може показати да ли је особа била у контакту с бацилом. Рендгенско снимање плућа може открити оштећење на њима, што може указати на активну инфекцију ТБЦ. Лабораторијско испитивање пацијентовог испљувка је најпоузданији начин за откривање бацила̂ туберкулозе.
Ко треба да буде тестиран. Било они који имају симптоме ТБЦ или су блиско, више пута у контакту с оболелим од ТБЦ — нарочито у слабо проветреним собама.
Вакцинација. Постоји само једна вакцина — позната као Бе-Се-Же. Она спречава озбиљну ТБЦ код деце, али мало постиже код адолесцената и одраслих. У најбољем случају, вакцинација пружа заштиту на око 15 година. Бе-Се-Же штити само оне који нису заражени; не користи људима који су већ заражени.
[Оквир на 6. страни]
ТБЦ и мода
Ма колико чудно изгледало, ТБЦ је током 19. века била романтизована, пошто су људи веровали да симптоми ове болести повећавају истанчана, уметничка расположења.
Француски писац позоришних комада и романа Александар Дима, написао је негде почетком 1820-их у својим Мемоарима: „Било је у моди боловати од плућних обољења; свако је био јектичав, нарочито песници; било је помодно умрети пре него што се достигну тридесете.“
Енглески песник, лорд Бајрон, наводно је рекао: „Волео бих да умрем од сушице [ТБЦ]... зато што би даме редом говориле: ’Погледајте сиротог Бајрона, како занимљиво изгледа на самрти!‘“
Амерички писац Хенри Дејвид Торо, који је изгледа умро од ТБЦ, написао је: „Распадање и болест су често лепи, попут... грозничавог пламтења сушице.“
Коментаришући о овој очараности ТБЦ, један чланак у публикацији The Journal of the American Medical Association навео је: „Ова парадоксална наклоност према тој болести прожимала је укусе у моди; жене су тежиле за бледим, крхким изгледом, користиле су шминку која је особу чинила бледуњавом и омиљену, танку одећу од муслина — увелико попут ефекта који траже данашњи аноректични модели.“
[Оквир на 7. страни]
Да ли је лако добити ТБЦ?
„Нигде се не можете сакрити од бактерија туберкулозе“, упозорава др Арата Кочи, директор глобалног програма СЗО против ТБЦ. „Свако може добити ТБЦ једноставно тако што удахне клицу туберкулозе која је искашљана или искијана у ваздух. Те клице могу остати да лебде у ваздуху сатима; чак годинама. Сви смо у опасности.“
Међутим, пре него што се особа разболи од ТБЦ, морају се десити две ствари. Као прво, она се мора заразити бактеријама туберкулозе. Као друго, инфекција мора напредовати до болести.
Иако је могуће заразити се путем кратког контакта с веома заразном особом, вероватније је да се ТБЦ преноси путем понављаног контакта, као што је контакт до ког долази међу члановима породице који живе у скученим условима.
Бацили које удахне особа која постаје заражена умножавају се у плућима. Међутим, од 10 људи, код 9 њих имунитет зауставља ширење инфекције, те се заражена особа не разболи. Међутим, понекад се успавани бацили могу активирати уколико имунитет озбиљно ослаби услед ХИВ-а, дијабетеса, лечења рака хемотерапијом или других узрока.
[Извор слике на 4. страни]
Медицинска школа Њу Џерси — Национални центар за туберкулозу
[Слика на 7. страни]
Бацили туберкулозе ослобођени вирусима сиде јесу попут кобри ослобођених из корпи