Млади питају...
Да ли су рејвови безазлена забава?
„Када играм, подигнутих руку, а музика ми струји кроз тело, осећам да ми остали који играју дају снагу. То је попут усхићења“ (Џина).
ЏИНА овако описује узбуђење док присуствује рејву. Ове игранке, које обично трају целу ноћ, најпре су постале популарне у Британији током 1980-их. Сада се појављују у свим деловима света, укључујући и Белгију, Индију, Јужну Африку, Канаду, Немачку, Нови Зеланд и Сједињене Државе.
Рејвови се одржавају у ноћним клубовима, напуштеним складиштима, на празним површинама — где год да се људи могу сакупити како би провели ноћ у помамном, непрестаном игрању. „Као избор разоноде младих, рејвови полако замењују одласке у ноћне клубове“, написао је Адам Левин, у публикацији Sunday Times Magazine из Јоханесбурга, у Јужној Африци. „Ако их ваши тинејџери још увек нису споменули“, он додаје, „онда имате проблем с комуникацијом“.
Поглед на рејв сцену
Рејвови су понекад прекривени велом тајновитости, њихова локација се не објављује све до дана збивања. Упркос томе, када започне сложен лајт шоу и пулсирајућа техно музика, на било ком месту може да буде присутно од неколико десетина па до хиљада младих у бизарној одећи. „То је попут једне велике уједињене масе људи која игра и уз ритам даје одушка агресији“, каже Кети, студенткиња друге године колеџа.
Међутим, рејв је више од самог играња. То је такође и једна култура, или „сцена“ како је рејвери воле назвати. Основна начела рејв сцене су наводно мир, љубав, јединство и поштовање — без обзира на расу, националност, или сексуално опредељење. „Покушавали смо на тим игранкама да измешамо културе“, каже власник складишта који се специјализовао за плесну музику. „Идеја је заједништво“, додаје он, „а када се заједно игра то је изврстан начин да се то и постигне“.
С обзиром на такве на изглед племените идеале, можда се питаш: ’Шта то може да буде лоше у рејвовима?‘ Али постоји и друга страна рејв сцене коју би требало да размотриш.
Ружна страна рејвова
Неки тврде да се алкохол ретко кад користи на рејвовима. Међутим, с дрогама је другачије. „Човек се запита да ли би јавност лакше прихватила рејв сцену када употреба дрога не би била толико раширена“, признаје рејвер по имену Брајан. „Наравно“, додаје он, „многи други се питају како би рејвови уопште могли да настану без њих“.
Иако су марихуана и LSD начинили себи пут до неких рејвова, изгледа да је међу рејверима цењенија дрога MDMA, која је опште позната као екстаза. Корисници тврде да је екстаза релативно безопасна. Они упорно тврде да им она једноставно даје снагу да играју целе ноћи и да им појачава осећања еуфорије. Ипак, под насловом „Популарна дрога може да оштети мозак“, The New York Times примећује да екстаза „може имати дуготрајне, штетне утицаје на апетит, сан, расположење, импулсивност и друге менталне функције“. И то још није све. „Било је и неких смртних случајева од екстазе“, тврди др Хауард Макини, „а у неколико других случајева радило се о људима који су узели нормалну дозу и доживели срчану кап, инфаркт јетре или кому“. С добрим разлогом др Силвен де Миранда каже: „Посетиоци рејвова који узимају екстазу плешу са смрћу.“
Чак и органске дроге — као што су биљна киселина, екселерејшн, биљна екстаза или раш — могу да буду штетне. На пример, тврди се да под одређеним условима, органска дрога екселерејшн може да проузрокује срчани напад, па чак и смрт.
За оне који још увек инсистирају на томе да су дроге које се користе на рејвовима безазлене, постоји један други фактор за осматрање. Јан Бригз, канадски полицијски детектив, тврди да 90 посто дроге која је продата под називом екстаза у ствари уопште није екстаза. „Већи део тога је PCP (фенциклидин) или нека друга опасна дрога“, каже он. „Људи који продају те дроге су бескрупулозни. Они се не налазе у близини када дроге почну да делују.“a
Као што је опште признато, неки рејвови могу да буду и без дрога. Међутим, чак ће и рејвери признати да је често немогуће предсказати да ли ће ико, многи, или већина од оних који су присутни на рејву бити под утицајем неке незаконите супстанце.
Да ли су рејвови заиста за тебе?
Нема ничег самог по себи лошег у музици и игрању, нити је неисправно ако неко жели да се добро проведе. На крају крајева, Библија каже да постоји „време смеха“ и „време кад се игра“ (Проповедник 3:4). Она такође подсећа: „Уживај... за младости своје“ (Проповедник 12:1). Дакле, Створитељ жели да будеш срећан! Ипак, мораш имати на уму „да је сав свет под влашћу лукавога“, Сотоне Ђавола (1. Јованова 5:19). Према томе, сигурно не изненађује то што су облици забаве које велича овај свет често упрљани нездравим елементима.
На пример, размисли о онима који посећују рејвове. Да ли они следе опомену из Библије да ’очисте себе од сваке нечистоте пути и духа‘? (2. Коринћанима 7:1). Истина, рејвери могу да се залажу за мир, љубав и јединство. Али „мудрост одозго“ је више него само „мирна“; она је такође и „чиста“ (Јаков 3:15, 17). Запитај се: ’Да ли је морал оних који често рејвују у складу с мерилима која се налазе у Божјој Речи, Библији? Желим ли да проведем целу ноћ са онима који „више маре за сласти него за Бога“?‘ (2. Тимотеју 3:4; 1. Коринћанима 6:9, 10; упореди са Исаијом 5:11, 12).
Ово су важна питања за разматрање, јер је Павле записао да „зла друштва кваре добре обичаје“ (1. Коринћанима 15:33). Дружење са онима који се не обазиру на Божје законе коначно може довести до катастрофе, јер Библија изјављује: „Ко с мудрима иде, тај постаје мудар, али зло пролази ко се с безумнима дружи“ (Пословице 13:20).
Чињеница је да многи рејвови нису ништа више од обичних скупова где се дрогира а они који присуствују могу пожњети горке последице. На пример, на неким рејвовима је извршена рација и полиција их је затворила, или због тога што су се одржавали илегално или зато што је било дроге. Да ли би желео да будеш убројан међу оне који нису послушни закону? (Римљанима 13:1, 2). Чак и ако није било кршења закона, да ли би могао да посећујеш такве скупове а да и даље ’држиш себе неопогањена од свијета‘? (Јаков 1:27, ДК). Пошто се теревенке, или „разуздане забаве“ (Byington), осуђују у Библији, да ли би ти твоје присуство на рејву омогућило да сачуваш чисту савест пред Богом и људима? (Галатима 5:21; 2. Коринћанима 4:1, 2; 1. Тимотеју 1:18, 19).
Јасно је да хришћани треба да се чувају од опасности рејвова. Али не очајавај. Постоји много разонода у којима можеш уживати. На пример, многе породице међу Јеховиним сведоцима приређују здрава окупљања.b Уз пажљиво планирање и надгледање, она све присутне духовно и физички освежавају. Што је још важније, друштво које је изграђујуће угађа Јехови, „срећноме Богу“, који жели да се његов народ радује (1. Тимотеју 1:11, NW; Проповедник 8:15).
[Фусноте]
a PCP (фенциклидин) је анестетик који се понекад злоупотребљава да би изазвао снажне менталне слике.
b За више информација, види Кулу стражару од 15. августа 1992, стране 15-20, и Пробудите се! од 22. маја 1997, стране 8-10.
[Оквир на 26. страни]
Шта је техно?
Једноставно речено, техно се односи на електронску музику за плес. Укључује многе стилове. Већина људи би описала техно као ритмичан, јер му темпо обично варира између 115 и 160 откуцаја у минути.
„За неупућене“, каже The European, „техно звучи попут звукова које чујеш када седиш на зубарској столици, комбинованих са звуцима које замишљаш да су били оне ноћи када су Содом и Гомор били уништени“. Међутим, неки који га слушају привучени су његовим константним ритмом. „За мене“, каже 18-годишња Кристина, „ова музика пружа осећај неограничене слободе и независности“. Соња је сличног мишљења. „У почетку“, признаје она, „уопште нисам волела техно музику. Али што је више слушаш, то ти је прихватљивија. Ако је стварно гласно одврнеш, једва да можеш умаћи том бубњајућем ритму. Аутоматски играш. Уколико ниси опрезан, ритам контролише цело твоје тело.“ Ширли, са 19 година, види у техну нешто дубље. „Он је више него само музика“, каже она. „То је комплетан начин живота, изражен у облачењу и говору.“
Хришћани желе да ’истражују оно што је Богу угодно‘ (Ефесцима 5:10). Стога, требало би да су на опрезу с техном као што би били опрезни с било којим другим музичким стилом. Ако видиш да те техно привлачи, упитај се: ’Како овај музички стил утиче на мене? Да ли ме чини срећним, смиреним и мирољубивим? Или ме разљућује, можда чак подстичући раздражљиве или неморалне мисли? Хоће ли ме привученост овом музичком стилу приближити његовом начину живота? Хоћу ли бити искушан да посетим рејв како бих чуо овај музички стил или играо уз ту музику?‘
Заиста, најважније је ово: какав год да је твој укус за музику, никада не дозволи да се он испречи између тебе и твог небеског Оца.