Москва

Град који је доживео своју 850-годишњицу

„БРАТЕ, дођи код мене у Москву.“ Овај позив Јурија Долгоруког једном другом кнезу 1147, изгледа да је прво спомињање Москве у историјским аналима. Тај датум — пре 850 година — прихваћен је као датум оснивања Москве, главног града Русије, иако археолошки докази указују да је на том месту постојало једно насеље доста раније.

У ишчекивању Москвине 850-годишњице, обновљено је и рестаурирано стотине градских објеката — стадиона, позоришта, цркава, железничких станица, паркова и јавних здања. Какав чудесан преображај! „Читаве четврти“, приметила је једна Московљанка, „толико су се промениле да их просто не можете познати.“

Током посете Москви овог јуна, видели смо екипе које раде на пројектима рестаурације свуда у центру града, близу Црвеног трга. Радови су били у току, 24 часа дневно. И, на све стране, било је подсетника на 850-годишњицу — у излозима, у метроу, на бандерама, на роби за продају — чак је и представа московског циркуса на коју смо ишли указивала на њу.

До септембра, када хиљаде посетилаца из целог света буду биле на специјалним свечаностима за 850-годишњицу, побољшања у изгледу Москве биће спектакуларна. Да, упркос ужасним периодима несрећа у читавој својој историји, Москва је преживљавала и напредовала.

Један изучавалац Библије очигледно је имао на уму један такав период из историје Москве када је, у првој половини прошлог века, прокоментарисао о ’боју‘ који је повезан с ’Армагедоном‘ из Библије (Откривење 16:14, 16). Он је приметио како су неки потврдили да је место Армагедона Москва, иако се он лично није слагао с тим гледиштем.a

Зашто су неки то тврдили? Па, осмотрите фасцинантну и често трагичну историју Москве.

Преживљава у раним годинама

Москва је смештена на стратешком раскршћу близу главних река (Оке, Волге, Дона и Дњепра), као и важних копнених путева. Принц Долгоруки „положио је темељ Москве“, извештава хроника из 1156, очигледно мислећи да је изградио прве утврде од земљаних бедема с дрвеним зидом на врху. Тај Кремљ, то јест цитадела, налазио се на троугластом парчету земље између реке Москве и Његлинаје, мале притоке.

Трагично је, али само 21 годину касније, принц из оближњег Рјазања „дође на Москву те спали цели град“. Москва је поново изграђена, али у децембру 1237, Монголи под Бату каном, унуком чувеног Џингис кана, освојили су и поново до темеља спалили Москву. Монголи су и 1293. опљачкали град.

Је л’ да да вам је необично што је Москва преживела након сваког осакаћујућег ударца? Град се 1326. појавио и као руски религиозни центар, када је принц од Москве, Иван Калита, наговорио поглавара Руске православне цркве да живи у Москви.

На крају, до времена владавине Ивана Великог (од 1462. до 1505), Москва је стекла независност од Монгола. Године 1453, Константинопољ (данашњи Истанбул) пао је у руке отоманских Турака, тако да су руски владари остали као једини преостали православни монарси у свету. Као резултат тога, Москва је означена као „трећи Рим“, а руски владари су називани царевима, то јест цезарима.

Пред крај владавине Ивана Великог — када је Кристифор Колумбо путовао у Америке — Кремљ је био повећан, и изграђени су зидови и куле од цигала који су до данас преживели скоро непромењени. Зидови су доста дужи од два километра, дебели су до 6 метара и високи 18 метара, и окружују подручје Кремља, скоро 30 хектара.

Може вас изненадити то да се до средине 1500-их, за Москву говорило да је већа од Лондона. Тада је, 21. јуна 1547, наишла једна катастрофа, када је град претрпео разоран пожар, који је практично целокупно становништво оставио без крова над главом. Опет су способни људи из Москве поново градили. У то време се појавила и црква Василија Блаженог, изграђена у знак прославе војних победа над Татарима, то јест Монголима, из Казана. Чак и данас, ово архитектонско ремек-дело на Црвеном тргу (довршено до 1561) свугде је признат симбол Москве.

Једно десет година касније, 1571, кримски Монголи су продрли и освојили Москву, невероватно је опустошивши. Спалили су практично све осим Кремља. Записи откривају да је од 200 000 становника града, само 30 000 преживело. Издавачи књига куће Time-Life извештавају у књизи Rise of Russia: „Река Москва је била тако крцата телима да је њен ток био скренут, а вода гримизна километрима низводно.“

Још једанпут, Москву је требало обновити. И обновљена је! С временом, град се опет проширио од Кремља, са узастопним зидовима који су окруживали делове по имену Китај Город, Бели град и Дрвени град. Сличан кружни облик Москве постоји и данас, с прстенастим путевима наместо зидова који опасују Кремљ.

Током овог времена, људе у Москви је увелико мучила тиранија Ивана Грозног, унука Ивана Великог. А онда, 1598, син и наследник престола Ивана Грозног, Фјодор, умро је без наследника. Тада је почело „време невоља, које Rise of Russia назива „најдивљијим и најхаотичнијим периодом у целој руској историји“. Оно је трајало око 15 година.

Подношење јединствене кризе

Кратко након што је Борис Годунов, шурак Фјодоровог брата, преузео престо, у Москви је завладала ужасна суша и глад. Током једног седмомесечног периода 1602, умрло је наводно 50 000 људи. Све скупа, између 1601. и 1603, у граду је умрло преко 120 000.

Само што је ова невоља прошла, човек који се издавао за кнеза Димитрија, сина Ивана Грозног, напао је Русију уз помоћ пољских војника. У ствари, докази говоре да је прави Димитрије убијен 1591. Када је 1605. Годунов изненада умро, такозвани Лажни Димитрије ушао је у Москву и био крунисан за цара. Након само 13 месеци владања, погубили су га противници.

Појављивали су се и други претенденти на престо, укључујући и другог лажног Димитрија, коме је такође помогла Пољска. Интрига, грађански рат и убиство постали су раширени. Пољски краљ Сигисмунд III Ваза, напао је 1609. Русију, и с временом, потписан је споразум којим се његов син Владислав IV Ваза признаје за руског цара. Када су Пољаци 1610. ушли у Москву, град је дошао под пољску контролу. Али ускоро су се Руси ујединили против Пољака и до краја 1612. избацили их из Москве.

То ужасно време невоље претворило је Москву у ’пустош зараслу у чичак и коров који се простиру километрима на месту некадашњих улица‘. Зид Дрвеног града био је спаљен, а зграде Кремља оронуле. Један шведски изасланик који је био у посети овако је закључио: „Био је то ужасан и катастрофалан крај чувене Москве.“ Међутим, погрешио је.

Године 1613, из породице Романов био је изабран руски цар, и та нова династија царева Романових трајала је преко 300 година. Иако млади нови цар, Михаил, наводно „није имао где да живи“ због опустошења, Москва је поново изграђена и опет је постала велики светски град.

Године 1712, цар Петар Велики, Михаилов унук, преселио је руску престоницу из Москве у Санкт Петербург, који је изградио на Балтичком мору. Али Москва је остала омиљено „срце“ Русије. У ствари, француски император Наполеон Бонапарта, тражећи победу, наводно је рекао: ’Ако освојим Петербург, ухватићу Русију за главу, а ако освојим Москву, уништићу њено срце.‘

Наполеон јесте узео Москву, али као што историја показује, његово срце је било сломљено, а не Москва. Оно што се дешавало у Москви било је тако страшно, да је очигледно то оно што је проузроковало да неки поистовете овај град с Армагедоном.

Москва се диже из пепела

У пролеће 1812, Наполеон је напао Русију с војном силом која је достизала бројност од око 600 000 људи. Прихватајући тактику „спаљене земље“, Руси су се повукли и ништа нису оставили непријатељу. На крају су одлучили да напуштену Москву оставе Французима!

Многи ауторитети кажу да су Московљани радије сами запалили свој град него да га оставе да то ураде Французи. „Олујни ветар је претворио пожар у прави пакао“, каже једна књига о руској историји. Французи су били остављени без хране или крмног биља, као што ова историја објашњава: „Руски народ није француској армији дао ни један једини џак брашна нити кола сена.“ Немајући избора, Французи су напустили Москву за мање од шест седмица од уласка и у повлачењу изгубили практично целу армију.

Храброст Московљана спасла је њихов чувени град, и они су га с великом одлучношћу подигли из пепела. Александар Пушкин, који се често сматра за највећег руског песника, имао је 13 година када је Наполеон напао Москву, Пушкинов вољени родни град. Он је о Москви писао: „Како реч та звони у руском срцу! Спомен жив! И какав рађа одазив!“

Опстанак и напредак

Многи који данас живе памте, било из сећања било из филмова, ужасно тешко време које је Москва доживела током руске револуције која је почела 1917. Па ипак, град не само што је преживео — он је и напредовао. Изграђен је метро, као и канал Москва-Волга за снабдевање града водом. Неписменост је била у суштини искорењена, и до краја 1930-их, Москва је имала преко хиљаду библиотека.

Године 1937, бивши градоначелник Манчестера, у Енглеској, написао је у књизи Moscow in the Making: „Ако не буде неког великог рата... верујем да ће на крају десетогодишњег плана Москва бити на добром путу, с обзиром на здравље, комфор и удобности живота за све грађане, да постане најбоље испланирани велики град за који је свет икада знао.“

Али, јуна 1941, Немачка је без повода извршила напад на Русију, савезника с којим је мање од две године раније потписала пакт о ненападању. До октобра, немачки војници су стигли на 40 километара од Кремља. Изгледало је да је пад Москве неизбежан. Скоро половина од 4,5 милиона становника Москве била је евакуисана. Око 500 фабрика спаковало је машине и послало их на нова места у источну Русију. Па ипак, Москва је одбила да падне. Град се дословно укопао, забарикадирао се, и одбио Немце.

Москва је ужасно пропатила, као и многи други руски градови. „Москва је за један век прошла кроз толико тога“, написао је један амерички репортер који је тамо живео у 1930-им и 1940-им, „да се чудим да је уопште и преживела.“ Стварно, изузетно је то што је Москва успела да постане један од највећих и најважнијих градова савременог света.

Данас Москва има више од девет милиона становника и област од око 1 000 квадратних километара, што је чини већом и насељенијом од Њујорка. Низ прстенастих путева који окружују Кремљ, с преко 100 километара Московског прстенастог пута, грубо образује спољњу границу Москве. Широки булевари протежу се од градског центра ка периферији као жбице на точку.

Међутим, већина Московљана путује величанственим градским метроом, који се толико раширио да обухвата девет линија и око 150 станица, које опслужују све делове града. World Book Encyclopedia је станице московског метроа назвала ’најбогатије украшенима на свету‘. Поједине станице изгледају као палате, украшене лустерима, статуама, обојеним стаклом и обиљем мермера. У ствари, првих 14 станица које су изграђене имају преко 70 000 квадратних метара мермера, више него у свим палатама које су Романови изградили у периоду од преко 300 година!

Граду је дат нови изглед

Током наше посете овог лета, повезли смо се метроом да бисмо видели један од највећих пројеката обнове — огроман Лењинов стадион са 103 000 места, који је у 1950-им изграђен на југу Москве. Нова седишта су већ била постављена када смо стигли, и у себи смо представили покретни кров који ће омогућавати одржавање догађаја преко целе године.

Фасада чувене робне куће ГУМ, преко пута Црвеног трга од Кремља, имала је леп нови изглед. С друге стране Кремља, где је Његлинаја текла пре него што је током прошлог века била скренута испод земље, садашњи крајолик укључује један ток који опонаша некадашњу реку. Баш преко пута тог тока, градио се један џиновски подземни тржни центар на неколико нивоа, укључујући и ресторане и друге објекте. Једна Московљанка, писац, назвала га је ’највећим европским трговачким центром‘, али је додала, ’или бар тако верују у градоначелниковој канцеларији‘.

У једном другом подручју недалеко од Кремља, изгледа као да кранова има на све стране, и радови су били интензивни. На местима ископавања откривена су археолошка блага, укључујући, на једном месту, и једно скровиште с више од 95 000 руских и западноевропских новчића који датирају из времена од 15. до 17. века.

Цркве су биле обнављане а неке су се поново градиле. Црква Наша казанска госпа, на Црвеном тргу, која је била уништена 1936. и замењена јавним клозетом, већ је била довршена. Огромна црква Христа Спаситеља, изграђена у знак прославе победе над Наполеоном, била је 1931. дигнута у ваздух током комунистичке антирелигиозне акције. Током наше посете, била је скоро довршена на свом некадашњем месту, које је годинама било место огромног отвореног базена с топлом водом.

Обилазак градилишта̂ био је фасцинантан, нарочито док смо размишљали о освеженом изгледу који ће Москва имати до краја године. Међутим, оно због чега нам је Москва прирасла за срце јесу њени људи. „Посетиоца свлада све то пријатељство за које су Московљани урођено способни“, приметио је једном један дописник из Москве. Открили смо да је то тачно, нарочито кад смо били начичкани око малог кухињског стола, уживајући у љубазној срдачности и гостопримству једне руске породице.

Срећом, такође смо открили да су многи Московљани научили које је право значење Армагедона, битке у којој ће наш Створитељ очистити целу земљу. То ће увести време када ће сви који га стварно воле моћи заувек да живе, не с предрасудама и подозрењем, већ с разумевањем и поуздањем, као Божја деца, која се међусобно воле и уједињено служе Богу (Јован 13:34, 35; 1. Јованова 2:17; Откривење 21:3, 4) — Приложено.

[Фусноте]

[Слика на 13. страни]

Црква Василија Блаженог и зидови Кремља, свугде признати симболи Москве

[Слика на 15. страни]

На све стране, подсетници о 850-годишњици

[Слика на 16. страни]

Чувена робна кућа ГУМ, у новом руху

[Слика на странама 16, 17]

Многе станице метроа изгледају као палате

[Извор]

Тасс/Совфото

[Слика на странама 16, 17]

Лењинов стадион у обнови

[Слика на 17. страни]

Нови крајолик ван Кремља

[Слика на 18. страни]

Изгледало је да су кранови на сваком кораку, и радови су били интензивни