Посета планинским горилама

Од дописника Пробудите се! из Танзаније

САМО око 320 њих живи у вулканском подручју на граници Руанде и Демократске Републике Конго. Још их 300 борави у неприступачним шумама Уганде. Реч је о планинским горилама — сисарима који спадају у најкритичније угрожене на свету!

Амерички зоолог Дајана Фоси допринела је много томе да се подстакне забринутост јавности над судбином тих створења. Фоси је дошла у Африку крајем 1960-их да би проучавала планинске гориле. У то време, оне су брзо нестајале услед ловокрађе. Храбра научница се настанила попут пустињака у планинама Вирунга, и брзо се спријатељила с горилама које су тамо живеле. Фоси је објавила своја запажања у новинским чланцима и у књизи Gorillas in the Mist (Гориле у измаглици). Како је време пролазило, постајала је све одлучнија да заштити своје крзнене пријатеље, водећи прави рат против ловокрадица. Међутим, она је постала жртва свог сопственог похода, и 1985. убио ју је непознати нападач.

Покренути надом да ћемо и сами видети та мирољубива створења, године 1993. моја жена и ја одлучили смо да кренемо у једну пустоловину у станиште горила. Молимо вас, дозволите нам да поново оживимо нашу авантуру.

Почела је када су нас наши водичи повели на једночасовни успон с подножја вулкана Високе, високог 3 700 метара, на руб Вулканског националног парка, у Руанди. Док правимо драгоцену паузу, водичи нам објашњавају како треба да се понашамо у близини горила. Речено нам је да само осморо посетилаца дневно имају дозволу да посете ову посебну групу животиња. То своди на минимум опасност од тога да се оне изложе болестима и такође спречава узнемирено понашање.

„Кад уђемо у шуму“, подсећа нас један водич, „морамо причати тихо. То ће нам помоћи да посматрамо друге животиње и птице у шуми, јер осим планинских горила, постоје златни мајмуни, дујкери, антилопе, слонови па чак и биволи.“

Такође нам је стављено до знања да у парку постоје коприве које жаре и мрави, и да морамо пешачити кроз орошено и блатњаво жбуње. Моја жена и ја смо се погледали. Нисмо опремљени за то! Али пријатељски настројени водичи помажу, тако што нам изнајмљују опрему за кишу и чизме.

Наш водич затим објашњава да су гориле веома подложне људским болестима и да ради њихове заштите нико ко је болестан или зна да би могао носити неку инфективну болест не сме да иде. „Ако осећате нагон да кашљете или да кијате док сте с горилама, молимо вас да се окренете од животиња и да настојите да покријете нос и уста“, каже један од водича. „Упамтите! Ми смо гости у њиховом дому пуном измаглице.“

Довољно близу да их додирнете!

Пењање постаје све стрмије. Стижемо на висину од 3 000 километара. Ваздух је редак, што прилично отежава дисање, а стазе су уске. Ипак можемо уживати у лепоти стабла хагеније, с њеним хоризонтално опруженим гранама, начичканим густим растињем маховине, папрати и орхидеја. Она пружа шуми рајску лепоту.

Водичи сада почињу да траже ме- сто где су гориле виђене претходног дана, премда су гориле стално у покрету у потрази за свежом храном. „Гледајте тамо!“, узвикује неко. Збијен у нежном растињу смештен је лежај, или гнездо, гориле са сребрним леђима.

„Он се назива умугоме“, објашњава водич. „Кад мужјак гориле има око 14 година, леђа му постају сребрнаста. Он се тада сматра вођом групе. Само горила сребрнастих леђа пари се са свим горилама женкама. Млађи који покушају одмах бивају одбачени! Међутим, ако неки ривал успе да убије горилу са сребрнастим леђима, он такође убија и читаво потомство. Затим, нови вођа преузима контролу и ствара потомство са женкама у групи.“

„Колико дуго горила може живети?“ пита неко из наше групе док следећи водиче улазимо у дивну бамбусову шуму.

„И до 40 година“, чује се тих одговор.

„Пст! Пст! шапуће неко, на звук дубоког роктања. „Шта је то било? Горила?“ Не, него један од водича рокће попут гориле, покушавајући да измами одговор. Мора да смо врло близу!

Заиста, на само пет метара од нас, има их око 30! Речено нам је да чучнемо и да будемо тихи. „Немојте да упирете прсте у њих“, моли нас један водич, „јер могу помислити да бацате нешто на њих. Молим вас да не вичете. Кад фотографишете, правите покрете лагано и пажљиво, и немојте користити блиц.“

Довољно смо близу да их додирнемо! Али пре него што ико стигне да оствари ту жељу, водич узвикује: „Немојте их додиривати!“ Тек што је то рекао, пар малих горила приближава нам се да нас промотри. Водич их нежно ћушне малом гранчицом, и ти радознали млади се откотрљају низ падину, рвећи се као мала деца. Кад игра постане превише груба, „мама“ интервенише.

Горила са сребрнастим леђима нас посматра с одстојања. Изненада, креће према нама и седа на само неколико метара од места где ми седимо. Огроман је и мора да има око 200 килограма! Исувише је заузет једењем да би нам посветио много пажње, премда нас држи на оку. У ствари, једење је главна горилина активност! Горила са сребрнастим леђима може дневно појести и до 30 килограма хране. И свака животиња из групе је заузета тражењем хране од јутра до вечери. Понекад се могу видети како се отимају око неких „посластица“ које су пронашли.

Њихова омиљена храна је срж гигантске биљке драгушца. Такође уживају у дивљем целеру, корењу извесних биљака и изданцима бамбуса. Понекад чак праве „салату“, мешајући бамбусове изданке са зеленим лишћем чкаља, коприве, броћике и разним корењем и лозама. „Како то да се гориле не ожаре копривама које хватају и чисте?“, пита неко. Водич објашњава: „Имају дебео слој коже на својим длановима.“

Уживамо у тој спокојној сцени кад, изненада, огроман мужјак устаје на своје ноге, удара се песницама по грудима, и испушта стравичан, језив врисак! Насрће на једног водича, нагло се заустављајући тик испред њега. Упућује том водичу бесан поглед! Али наш водич не паничи. Уместо тога, он чучне, рокће и полако се креће уназад. Изгледа да је тај горила са сребрнастим леђима само желео да нас импресионира својом снагом и моћи. И верујте ми, успео је!

Водичи нам сада дају знак да се спремимо за покрет. Провели смо нешто више од једног сата с тим дивним, мирољубивим створењима, као гости „у измаглици“. Иако кратка, наша посета је била једно од најнезаборавнијих искустава. Не можемо а да не помислимо на библијско обећање о долазећем новом свету, у коме ће човек и звер трајно бити у међусобном миру! (Исаија 11:6-9).

[Мапе на 18. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Подручје планинских горила

ДЕМОКРАТСКА РЕПУБЛИКА КОНГО

Језеро Киву

УГАНДА

РУАНДА

АФРИКА

Увећано подручје

[Извор на 18. страни]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.