Биљне сорте нестају — зашто?

У КИНИ је 1949. узгајано скоро 10 000 сорти пшенице. Међутим, 1970, у употреби је било још само 1 000. У Сједињеним Државама, од 7 098 сорти јабука које су, како се извештава, узгајане између 1804. и 1904, око 86 посто је изгубљено. Осим тога, према делу Report on the State of the World’s Plant Genetic Resources for Food and Agriculture, „95 посто сорти купуса, 91 посто пољског кукуруза, 94 посто грашка, и 81 посто парадајза више не постоји“. О сличним статистичким подацима се извештава и у земљама широм света. Откуд тај изненадни пад? Неки кажу да је главни узрок ширење савремене комерцијалне земљорадње и као последица тога одумирање малих пољопривредних имања, што доводи до губитка традиционалних врло разноврсних сорти усева.

Губитак биљних сорти може проузроковати да усеви буду све подложнији подбацивању. На пример, узмимо у обзир ирску велику глад због недостатка кромпира од 1845-49, током које је око 750 000 људи умрло од изгладнелости када је једна биљна болест уништила већину усева кромпира. Који је био биолошки иницијатор ове трагедије? „Генетичка једнообразност“, каже један извештај Уједињених Нација.

Током 1970-их и 1980-их, широм света је изграђено преко 1 000 банака гена како би се повећали и сачували биљни генетички ресурси. Али велики број тих банака гена брзо се смањује, а неке од њих су већ затворене. Данас, како се извештава, само око 30 земаља имају објекте подесне за сигурно дуготрајно складиштење и очување биљног семена.

Библија обећава да ће под Христовом владавином Краљевства, Јехова ’гозбу спремити свима народима земље, гозбу од сочних јела, гозбу од старих вина, од сочних јела и сржи, од старих чистих вина‘ (Исаија 25:6). Како можемо бити захвални што ће Јехова Бог, „који даје храну свакоме створењу“, и који је Створитељ генетичке разноврсности, задовољити сваки човеков захтев за храном! (Псалам 136:25; Постање 1:29).