Поглед у свет

Рано откривање рака дојке

Рак дојке је најуобичајенија малигност међу Бразилкама, и процењује се да погађа сваку дванаесту, извештава бразилски журнал Medicina Conselho Federal. Овај журнал охрабрује на редовно самоиспитивање груди за све жене које имају преко 25 година. Medicina такође препоручује да жене имају први мамограм између 35 и 40 година старости, по један мамограм сваке друге године између 40 и 45, и годишње мамограме након тога. Иако су жене чија је исхрана богата засићеним мастима и оне с породичном историјом ове болести у већој опасности, 70 посто пацијенткиња с раком дојке не уклапа се ни у једну високоризичну групу. Та чињеница, примећује Medicina, „јасно показује важност политике раног откривања.“ (Видите Пробудите се! од 8. јула 1994.)

Законити зависници

The Irish Times извештава да је зависност од лекова који се издају без рецепта у порасту у Северној Ирској. Тамо, као и у многим другим земљама, производи као што су средства против болова и лекови против кашља, а који садрже кодеин или друге дроге код којих постоји могућност да се развије зависност, могу да се набаве без рецепта. Неки који су ненамерно постали зависни боре се да одрже ту своју навику, пошто прекид може бити изузетно тежак и укључивати мучнину и депресију. Један зависник је потрошио своје наслеђе, продао кућу и запао у дуг од 18 000 фунти како би задовољио своју зависност од 70 бочица недељно. Френк Макголдрик, из Истраживачке групе за хемијску зависност из Белфаста, каже да већина зависника од лекова који се издају без рецепта нису баш вољни да признају зависност и да ноншалантно одбацују идеју о томе да себи наносе штету. „Они не крше закон“, примећује Макголдрик. „Већина чак и не схвата да су особе које злоупотребљавају лекове.“

Моћ ученица

Средњошколке представљају потрошаче који диктирају моду у Јапану, каже извештај који је објављен у новинама The Daily Yomiuri. Тренутни хитови брзо се шире преко њихове усмене мреже, која може премашити и 1 000 познаница. Њихов утицај се шири и на друге старосне групе преко родитеља и браће и сестара. „Девојке су благословљене особинама идеалног потрошача: новцем, радозналошћу у вези с новим и временом да задовоље своје жеље.“ Око 68 посто јапанских тинејџерки добија џепарац, који је у просеку 220 долара месечно, а многе још добијају и новац од сенилних баки и дека и послова са скраћеним радним временом. Социолози су забринути због genzai shiko код девојака, то јест става живи за један тренутак, и због општег недостатка дубљих личних циљева код њих. Недавна студија је закључила да данашње средњошколке „пате од досаде да што год пожеле добију без по муке“.

Умрла је најстарија особа на свету

Француске новине Le Figaro извештавају да је Жана Луиз Калмент, најстарија особа на свету према Гинисовој књизи светских рекорда, преминула 4. августа 1997, у 122. години живота. Жана се родила 21. фебруара 1875, у Арлу, у југоисточној Француској — пре проналаска сијалице, фонографа и аутомобила. Удала се 1896, имала је једну кћерку коју је надживела за 63 године, и једног унука, који је умро 1963. Сећала се када је 1888, још као тинејџерка, срела сликара Винсента ван Гога, а била је и пријатељ песника Фредерика Мистрала, који је 1904. добио Нобелову награду. Жана је испричала многе досетке о тајнама дуговечности, помињући факторе као што су смех, активност и „желудац као ајкула“.

Деца која говоре два језика

Док беба учи свој матерњи језик, велики део њених способности говора смешта се у предео мозга познат као Брокаова зона. Недавно су истраживачи из Меморијалног Слоан-Кетеринг центра за рак у Њујорку користили функционално прављење слика помоћу магнетне резонанце како би одредили који је део мозга активан када особе које говоре два језика користе један или други језик. Открили су да кад особа паралелно учи два језика још као мало дете, оба су смештена у истом делу Брокаове зоне. Међутим, кад се други језик научи током пубертета или касније, изгледа да се налази поред првог, уместо да је измешан с њим. Лондонске новине The Times коментаришу: „Као да је учење првог језика направило кругове у Брокаовој зони, па други језик мора да се смести негде другде.“ Истраживачи мисле да им ово може помоћи да објасне зашто је други језик теже научити касније у животу.

Бриге Кинеза око подизања деце

China Today извештава да је недавно једна обимна студија односа између родитеља и деце спроведена под покровитељством Кинеске академије друштвених наука. Истраживање је открило забринутост многих родитеља око подизања данашње деце. Према часопису China Today, „неки су потпуно изгубљени у погледу тога чему би требало да се њихова деца поучавају — традиционалном кинеском моралу као што су поштење, скромност, уздржавање и брижност, или модерном такмичарском духу?“ Малтене 60 посто родитеља било је забринуто због негативних утицаја телевизије на децу. Новинар Бу Веј саветовао је родитељима да регулишу емисије које дете гледа према његовом узрасту и карактеру, да с дететом гледају емисије и разговарају о њима и да не дозволе да телевизија одузме превише дететовог времена.

Најгори непријатељ ајкула?

Ајкуле обично изазивају страх код људи. Али биће да више има разлога да се ајкуле плаше човека. „Неколико десетина“ људи годишње страда услед напада ајкула, док се процењује да рибари годишње усмрте 100 000 000 ајкула, извештавају француске новине Le Monde. Та чињеница забрињава многе поморске биологе, који страхују да би се природна равнотежа у океанима могла нарушити уколико се ово уништавање настави. Ајкуле играју виталну улогу у регулисању морске популације. Пошто ајкуле споро достижу полну зрелост и имају само неколико младунаца након дугог периода ношења, прекомерно ловљење прети да се неке врсте ајкула доведу до истребљења. Једна пракса коју поморски стручњаци нарочито осуђују јесте „сеча пераја“ — одсецање пераја ради хране и бацање ајкуле назад у море да угине.

Сакупљање с неба

Новине The Sunday Mail, из Бризбена у Аустралији, извештавају да неки аустралијски ранчери сада за сакупљање својих великих крда крава и оваца користе авионе који споро лете, зване ултралаки авиони. Један ранчер из Квинсленда каже да му је његов ултралаки авион уштедео двонедељне плате неколико људи сваки пут кад је сакупљао своје овце. „Мотоцикл је заменио коња, а сада ултралаки авион замењује мотоцикл“, каже он. Ти лаки авиони опремљени су јаким касетофонима који емитују снимке лајања паса. Кад то чују, „изненађене краве и овце дају се у галоп и крећу ка најближим торовима“, наводи тај чланак.

Запослени Канађани

Канађани раде дуже и многи пате од последица тога, кажу новине The Globe and Mail. Економски страхови стављају мушкарце и жене, укључујући и родитеље мале деце, под притисак да раде теже и дуже. Скоро 2 000 000 Канађана у просеку ради прековремено више од девет сати недељно, а 700 000 ради додатно, радећи најмање још један посао. Неки истраживачи кажу да је ниво забринутости нагло скочио, нарочито међу чиновницима. Стручњаци су забринути због утицаја тог тренда на децу, која мало виђају своје родитеље. Др Кери Дели из одељења за проучавање породице на Галфском универзитету у Онтарију, примећује: „Људи имају осећај као да њихов живот стварно измиче контроли. Нису сигурни како да се искобељају.“

Стрес због незапослености

Емоционални и социјални стресови због незапослености могу шкодити здрављу особе, према истраживањима која се спомињу у немачким новинама Süddeutsche Zeitung. Каже се да такви стресови слабе имунолошки систем особе. Такође је већа вероватноћа да ће висок крвни притисак и срчане нападе пре имати незапослени људи него они који су запослени. „Стрес који дуго незапослени људи морају да подносе гори је и има већи број последица него стрес запослених“, наводи професор Томас Киселбах, с Хановерског универзитета у Немачкој. „Скоро сви незапослени, на овај или онај начин пате од депресије.“ Каже се да је број незапослених у Европској заједници отприлике једнак укупном броју становника Данске, Финске и Шведске.