Заштитимо своју децу од банди
„Деци су потребни људи који брину о њима“— (Not My Kid—Gang Prevention for Parents/ Не моје дете — превентива од банди за родитеље).
ПОРЕД односа с Богом, деца су један од најдрагоценијих поседа. Треба да разговарамо с њима, да их слушамо, грлимо их и будемо сигурни да знају да су нам јако важна. Морамо их поучавати добрим стварима — да буду поштена и корисна, како да имају добар живот и како да буду љубазна према другима.
Управник једног затвора за малолетнике упире прстом на велики данашњи проблем када каже: „У породици се не научавају мерила вредности.“ А томе сигурно треба да поклонимо пажњу. Морамо живети онако како желимо да наша деца живе и омогућити им да виде радост коју то причињава у нашем животу. Уколико их не поучавамо исправним вредностима, како можемо очекивати да ће следити такве вредности?
Today, часопис који се издаје за наставнике у Америци, рекао је да банде често привлаче младе који „на себе гледају као на промашај“ и који „траже сигурност, осећај припадности и прихваћености у друштву“. Ако својој деци стварно пружимо те ствари код куће — сигурност и здрав осећај успеха и у породици и у самом њиховом животу — постојаће далеко мања вероватноћа да их привуку лажна обећања која даје нека банда.
Вођа једне калифорнијске полицијске јединице за борбу против банди говори о изразима запрепашћења која види на лицима родитеља када им полиција закуца на врата да би рекла како је њихово дете у невољи. Они не могу да верују да би неко за кога су мислили да га тако добро познају могао да уради нешто неисправно. Али њихово дете је нашло нове пријатеље и променило се. Родитељи то једноставно нису ни приметили.
Неопходно је предузети мере предострожности
Људи који живе у средини где су банде активне кажу да и млади и старији треба да користе моћ доброг расуђивања како не би били изазов или претња за банде. Избегавајте велике групе чланова банде, и не копирајте начин на који изгледају или поступају, укључујући и стил и боју одеће коју носе. Ако их опонашате, могли бисте постати мета супарничке банде.
Такође, ако се особа облачи или поступа као да жели да буде део банде, њени чланови је могу присиљавати да постане један од њих. Колико је важно познавати ставове чланова локалне банде, илустровао је један отац троје деце из Чикага. Он је приметио: ’Ако носим качкет окренут на десно, они мисле да их не поштујем.‘ И то би могло довести до насиља!
Будите блиски са својом децом
Једна мајка је рекла: „Морамо бити свесни своје деце — шта осећају и шта раде. Немамо шансе ако се лично не занимамо за њихов живот.“ Друга је рекла да проблем с бандама неће престати све док га родитељи не зауставе. Она је додала: „Пружимо им љубав. Ако их изгубимо, и ми смо изгубљени.“
Да ли познајемо пријатеље своје деце, куда наша деца иду после школе и где су кад се смркне? Наравно, не може свака мајка бити код куће кад њена деца долазе кући из школе. Али самохране мајке које се јуначки боре да плате станарину и прехране децу можда могу да се договоре с другим мајкама или с неким у кога имају поверења како би обезбедиле да неко после подне пази на њихову децу.
Један човек који живи на подручју једне велике банде био је упитан како би он заштитио своју децу од банди. Рекао је да би провео свог сина кроз крај како би му показао исход активности банде. Показао би му графите и оронуле зграде и показао би му „да подручје не изгледа сигурно и да чланови те банде само глуваре, и да ништа живо у животу не раде“. Он је додао: „Затим бих му објаснио да би живот по библијским начелима спречио да прође исто као они.“
Тако једноставна ствар као што је наше искрено занимање за школске задатке наше деце може бити заштита за њих. Уколико њихова школа има дан отворених врата или неко друго време када су родитељи позвани да посете разред и разговарају с наставницима, обавезно отидите. Упознајте наставнике своје деце, и нека они знају да бринете за своје дете и да се занимате за његово или њено школовање. Уколико школа нема неки програм посете школи, настојте да нађете прилике да разговарате с наставницима о напретку свог детета у школи и о томе како бисте ви могли да помогнете.
Једно истраживање у једном великом америчком граду открило је да се од ученика којима је породица помагала или које је охрабривала око домаћих задатака, 9 посто њих прикључило некој банди. Али у породицама где се таква пажња није указивала, банди се прикључило двоструко више ученика — 18 посто. Ако је наша породица пуна љубави и тесно повезана, и ако заједно обављамо здраве ствари, то ће смањити вероватноћу да нашу децу привуку лажна обећања банди.
Шта је нашој деци стварно потребно
Нашој деци су потребне исте ствари које су потребне и нама — љубав, љубазност и наклоност. Многа деца никад нису додирнута с благонаклоношћу, љубављу, нити им је икад речено да стварно пуно значе. Не дозволимо да то икад буде случај с нашом децом! Грлимо их, говоримо им да их волимо и настојмо да видимо како воде моралан начин живота којем смо их поучавали. Превише су нам драгоцена да бисмо се према њима опходили на било који другачији начин.
Џералд, некадашњи члан банде, објаснио је: „Нисам имао оца на којег бих се угледао, па сам се окренуо бандама како бих попунио ту празнину у животу.“ Почео је да користи дроге кад му је било 12 година. Али кад му је било 17, његова мајка је почела редован кућни библијски студиј с Јеховиним сведоцима. Применила је изврсна библијска начела у свом животу. Он каже: „Видео сам промену код ње, и помислио: ’Ово мора да је нешто.‘“ Њен добар пример подстакао га је да промени свој живот.
Наша деца треба да виде добар пример у нама — да живимо онако како им говоримо да она живе. Она треба да могу да имају добро мишљење о својој породици, не због онога што она поседује, већ због онога шта ради. И деци треба помагати на такав начин да се поносе својим моралним понашањем. Бивши јавни тужилац за подручје Лос Анђелеса Ајра Рајнер, срочио је то овако: „Морамо прићи клинцима пре него што они приђу бандама.“
Пружити им оно што им је потребно
Материјалне ствари које пружамо својој деци нису оно што је од првенствене важности. Оно што стварно вреди јесте да им помогнемо да се развију у љубазне и брижне одрасле особе које имају добра морална начела. Библија каже да је праведни Јаков своју децу назвао „деца коју [ми] Бог дарова“ (Постање 33:5). Ако тако гледамо на своју децу — као на дарове које нам је Бог дао — бићемо склонији да се према њима опходимо с љубављу и да их учимо да живе поштеним, исправним и моралним животом.
Зато ћемо учинити све што можемо да властити живот живимо тако да пружимо исправан пример нашој деци. Пружићемо им исправан и здрав осећај поноса према њиховој породици, не према породичним материјалним поседима, већ према томе какви смо људи. Тако ће постојати мања вероватноћа да ће тражити подршку од оних на улици.
Осврћући се на своју младост, један дека каже: „Никад ништа не бих урадио што би осрамотило моју породицу.“ Признао је да је тако размишљао зато што је био свестан љубави коју су његови родитељи имали према њему. Додуше, показивање љубави према својој деци можда није лако неким мајкама и очевима којима њихови родитељи никад нису пружали љубав. Међутим, родитељи треба да раде на показивању љубави својој деци.
Зашто је то тако важно? Зато што, као што је „What’s up?“, часопис који издаје Удружење истраживача банди у Јути, рекао: „Кад се млади осећају вољено и сигурно — не финансијски сигурно, већ емоционално сигурно — потребе које их воде у банде често ишчезавају.“
Неки читаоци можда мисле да породице пуне љубави попут такве тешко да више постоје. Али оне постоје. Многе такве можете наћи по целом свету у скупштинама Јеховиних сведока. Додуше, те породице нису савршене, али су у великој предности: оне проучавају оно што Библија каже о подизању деце и настоје да примене божанска начела из Библије у сопственом животу. Штавише, оне та начела преносе својој деци.
Јеховини сведоци се слажу са изјавом датом у The Journal of the American Medical Association: „Човек се не може надати да има... тинејџере ’само реци не‘ а да им не да нешто за ’кажи да‘. Другим речима, ако желимо да наша деца кажу да добрим и здравим стварима, морамо их водити у том смеру.
Нико од нас никада не би желео да буде приморан да каже, као што је један отац рекао: ’У својој банди, мој син је нашао другарство и поштовање које никад раније није осетио.‘ Нити бисмо икада желели да чујемо како наша деца кажу, као што је једна млада особа рекла: „Прикључио сам се банди зато што ми је требала породица.“
Ми, родитељи, морамо бити та породица. И морамо учинити све што можемо како бисмо видели да наши драгоцени млади остају њен срдачан и љубазан део.
[Оквир⁄слике на 10. страни]
Попис ствари за брижне родитеље
✔ Проводите време код куће са својом децом, и заједно радите ствари као породица
✔ Упознајте другове и другарице своје деце и њихове породице, и проверавајте где ваша деца иду и с ким
✔ Нека ваша деца знају да могу доћи код вас у било које време, с било којим проблемом
✔ Поучавајте децу да поштују друге људе, њихова права и њихове идеје
✔ Подупирите своју децу тако што ћете се упознати с њиховим наставницима, и нека наставници знају да их цените и подржавате њихове напоре
✔ Не решавајте проблеме драњем нити употребом насиља
Вашем детету је потребна срдачна наклоност
[Слика на 9. страни]
Занимање за школске задатке вашег детета може бити заштита