Фасцинантан свет — минијатурних књига

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ БРИТАНИЈЕ

КРАЈНОСТИ привлаче пажњу — највиша планина, најдубљи океан, највиша зграда, најдужи тунел — а, шта је с најмањом књигом? Минијатурне књиге су фасцинантне! Штампано их је на милионе, о свакој теми која се само замислити може, и то на најмање 20 језика. Уколико нисте истраживали њихов свет, баците сада један кратак поглед.

Како дефинишемо минијатурну књигу? Прихваћена норма јесте да књига не премашује 76 милиметара било у дужини, било у ширини. У ове мере спада и повез, премда неки педантни колекционари више воле да узимају у обзир само странице књига. Зашто су се ове минијатурне књиге штампале?

Фасете уметности

Насупрот ономе што би човек можда очекивао, већина минијатурних књига је прилично читљива. Тако се минијатурни алманаси, класици, романи, комади, речници и свети списи могу носити и користити без много напора. Иако би годинама раније ово био првенствени разлог за поседовање таквих сићушних књига, данашњи колекционар је више заинтересован за један други аспект минијатурних књига: умешност оних који су их штампали и увезивали.

Они који су их штампали морали су да савладају многе техничке проблеме како би дизајнирали и израдили тип слова која би била читка, уз употребу или без употребе лупе. Резултат њиховог рада углавном су биле изузетно лепе књиге. Произвођачи папира и мастила такође су удружили своје вештине не би ли засигурали беспрекорну јасноћу штампане странице.

Након што је књига одштампана, она се увезује; а увези минијатурних књига могу бити изврсни. Вештине мајстора очигледне су у изради сићушних корица од обрађене коже, златног или сребрног филиграна, корњачиног оклопа или украшеног емајла. Друге корице су од свиле или сомота, или су извезене, па чак и украшене бисерима или украсним шљокицама, а неке књиге имају кутијице за чување.

Гравери који су илустровали текст израђивали су невероватно детаљне слике, које су често заузимале мање од шест и по квадратних центиметара папира! Један пример тога јесте портрет др Семјуела Џонсона, енглеског лексикографа, у Енглеском речнику Бруса Тумба од 368 страна, штампаном почетком 1890-их; још један је илустрација која се налази на насловној страни Шекспировог Ричарда III, посвећеног 1909. енглеској глумици Елен Тери.

Bibliothèque Portative du Voyageur, објављена у Паризу, представља минијатурну библиотеку за коју се сматра да ју је Наполеон Бонапарта носио током својих војних подухвата. Њених 49 томова француских класика чувају се у кожом пресвученој кутији која када се затвори изгледа као повећа књига великог формата.

Палчасте Библије

Палчасте Библије нису обавезно комплетне Библије. Неке су само „Нови завети“. Друге су кратки сажеци библијских прича или садрже целу библијску историју сажету у око 7 000 речи, и биле су намењене баш за децу. Имају наслове као што су Библија у минијатури, Историја Свете Библије, и Библија за децу.

Како је палчаста Библија добила име? Очигледно објашњење јесте да је таква Библија мало већа од врха људског палца. Међутим, књига Три века палчастих Библија (Three Centuries of Thumb Bibles) указује на то да је овај израз можда скован након посете чувеног америчког патуљка Чарлса Стратона Енглеској, који је више познат као Генерал Том Палац. Оно што иде у прилог овој тврдњи јесте чињеница да је Том Палац посетио Енглеску 1844, а да израз „палчаста Библија“ изгледа да се први пут појављује у употреби у Лондону 1849.

Необична библијска издања

Необичан додатак свету малих Библија јесте The Finger New Testament, штампан негде на прелазу у овај век. Он је само 3 центиметра широк и 9 центиметара дугачак — што је дужина прста — одакле и његов назив. Међутим, будући да је дугачак више од 76 милиметара, он није, строго говорећи, минијатурна књига, иако је генерално сврстан међу такве Библије. Слова величине 0,14 милиметара која су употребљена у овој малој књизи кристално су јасна и многи их лако читају без употребе лупе.

Један необичан пример тога зове се Илустрована Библија, са стиховима названим Пруга за небо. Она је преко 50 година остала у штампи када је британска железница била у повоју. Аутор је искористио железницу, у једној поеми на две странице под насловом „Да ти покажем једну другу линију“. Та друга линија означена је као „Исус Христ, Јеховин Син“. Та поема закључује: „Сине мој, каже Бог, дај ми срце своје. Похитај — или ће воз отићи.“

Необично је и издање Мој јутарњи саветник, из 1900. године. Оно истиче библијски стих за сваки дан, и сваки месец започиње неким обликом божанског имена. Рецимо, облик за фебруар гласи „Јехова-Шалом“. И ова књига и Илустрована Библија, раније споменута, показују чињеницу да је пре сто година Јехова, Божје име, било у широкој употреби у Британији.

Која је најмања?

Током векова је било много тврдњи о најмањој штампаној књизи. Прва призната тврдња дата је 1674. када је у палчастом стилу била штампана књига Bloem-Hofje, од К. фон Лангеа. Дело Минијатурне књиге описује да је она „величине нокта“, и то је био рекорд више од 200 година.

Чувено издање Дантеове Божанствене комедије штампано је словима од 0,07 милиметара, за која се сматра да су најмања слова која су икада коришћена — једва читљива голим оком. Књига је била урађена 1878, у Падови, у Италији. Штампање 30 страница трајало је месец дана, и за сваки нови калуп била су потребна нова слова. Упркос томе, штампано је 1 000 примерака.

Са смањењима у величини се наставило. Године 1978, песмица за децу Три слепа миша, из издавачке куће Гленифер из Пејзлија, у Шкотској, постала је „најмања књига на свету“. Ово издање у ограниченом броју исти штампачи су надмашили 1985. када су направили 85 примерака једне друге песмице за децу, Стари краљ купус! Сваки примерак био је свега 1 са 1 милиметар. Странице се могу окретати — помоћу игле!

Такве ситне књиге, које је Луис Бонди описао као „тек нешто више од зрнца прашине“, пружају доказ неисказивог стрпљења и умешности. Међутим, те сићушне књиге иду и даље од првобитног концепта минијатурних књига, а то је да се праве књиге које су читљиве и лако употребљиве.

Изврсне колекције ових дивних минијатурних књига могу се видети у музејима, док су многе друге у приватним рукама. Ако икада будете зашли у њихов фасцинантни свет, не заборавите да с овим сићушним књигама рукујете с великом пажљивошћу. Оне су заиста уметничка дела!

[Оквир⁄слика на 14. страни]

Фотомеханичко смањење

Најмањи „Нови завет“ који је икада направљен био је од Дејвида Бруса, из Глазгова, у Шкотској, 1895. године. Он је 1,9 са 1,6 центиметара и дебео је свега 0,8 центиметара! Како је било могуће да се то одштампа? „Изврсно је и јасно штампан методом фотомеханичког смањења“, објашњава Луис Бонди у делу Минијатурне књиге. С обзиром да је пре сто година фотографија била тек у повоју, то и није било тако мало достигнуће.

Дејвид Брус је одштампао и велики број комплетних палчастих Библија користећи исту методу. За оне који теже читају ситна слова, свака Библија има малу лупу увучену у повез. С тим помагалом је могуће читање за оне који су упорни.

Пажње је вредно да су Јеховини сведоци добро искористили процес штампања фотографски смањених публикација током прогонстава и од нациста током Другог светског рата, и касније од комуниста. На пропратној илустрацији види се помагало за проучавање Библије које је штампано овом методом. Скривено у кутију за шибице, било је протурено Сведоцима у нацистичком концентрационом логору.

Ова стаје у кутију за шибице и била је протурена у концентрациони логор

[Слика на 13. страни]

Иако мале, минијатурне књиге се могу читати

[Слика на 15. страни]

Библиотека минијатурних књига