Прављење џемпера — у Патагонији

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АРГЕНТИНЕ

„ХЛАДНО ми је!“ Ко још, у подручјима са умереном климом, није некад изговорио ове речи? А реакција је можда била: ’Где ми је џемпер?‘

Ако сте један од милиона људи који носе џемпер, да ли сте се икада питали како је направљен? Како је вуна испредена? Како су добијене боје? Овде у Аргентини имамо Индијанце староседеоце који све то раде ручно. Хајде да их посетимо и видимо како то раде.

Прављење џемпера на старински начин

Известан број Мапућеа, припадника индијанског племена из народа Арауканиан, живи на југу Патагоније, у Аргентини. Они користе традиционалне начине предења и бојења вуне. У пролеће на јужној хемисфери, преткрај новембра и почетком децембра, они стригу овце, помоћу посебних челичних маказа. Стрижење оваца је уметност која се мора видети!

Разумљиво, вуна која се скида са овце, садржи траву, биљке и згрудвану земљу. Зато се мора темељито опрати. То се ради тако што се потапа у врућу воду, а затим се вади из ње и суши. Затим, отклања се преостала нечистоћа. Ово је познато као ескардадо, или гребенање вуне. Ако се овај поступак уради како треба, вуна ће бити чиста, сува и врло мека. То значи да је руно спремно да се претвори у вуницу, то јест предиво.

Постоје два традиционална начина израде предива. У једном, користи се вретено. (Видите 1. фотографију.) Преља претвара вуну у предиво намотавајући је на вретено док једном руком трља вуну о своју ногу и преде је. Предиво се затим сакупља на вретену. Дебљина предива контролише се количином вуне која се намотава на вретено.

У другој методи израде предива, користи се предилица, на којој преља ради помоћу ножне педале. Вуна се ставља у точак кроз једну рупу, а преља контролише дебљину предива. (Видите 2. фотографију.) Када је предиво обликовано, може се свити у типично клупко вунице које купује већина жена. Али како стоје ствари с бојењем вуне у различите боје? Како се то ради?

Мапуће Индијанци праве боје од одређених врста корења или биљака тако што их око 30 минута кувају у малчице сланој води. То је слично начину на који неки Навахо Индијанци из Аризоне, у САД, праве боје за покриваче које ткају. У Аргентини, за бојење у жуто, Мапуће Индијанци кувају корење грма мичај, што је индијанско име за биљку Berberis darwinii; за смеђу боју са белим мрљама користе лишће грма радал, или дивљег ораха; за црвену, употребљавају цвеклу. Иако је ова метода напорна, боје су врло постојане. Сада, кад су сва предива обојена, можемо почети да плетемо џемпер.

Плетење — различити стилови

Жене вековима користе игле да би од вуне исплеле штофове од којих се може сашити одећа. Помоћу четири игле могу се исплести чарапе, рукави и цевасти облици. Један извор каже да се с плетењем вероватно почело у Арабији око 200. н. е. Ова вештина се затим проширила у Европу, а Шпанци су, у 16. веку, донели плетење у Јужну и Средњу Америку, иако су се овом уметношћу неки локални сељаци бавили још и раније.

Наша пријатељски расположена плетиља сада пита: „Колико желите да буде дебео џемпер?“ Та одлука ће одредити дебљину игала и вуне коју ће употребити. Затим: „Које боје желите?“ Пошто је то одлучено, она сада може да започне с плетењем.

Оно што изненађује неупућене јесте то што се уметност плетења у основи своди на два основна бода — глат, или како га неки зову равни, и фркет. Фркет је обрнут равном боду и служи да би се створио рељефни ефекат. Кад се комбинују, са ова два бода се може направити много мустри.

Наша плетиља прави џемпер у деловима, а затим их састави једног с другим — предњи део, леђа, рукаве и оковратник — како би направила готов производ. Наравно, потребни су сати, чак и дани, да би се направио тај одевни предмет. Ако, дакле, добијете један на поклон, немојте га потцењивати! У њега је уложено много стрпљивог рада.

Савремене методе

Од индустријске револуције, изумљене су машине које могу исплести на хиљаде џемпера у врло кратком року. Данас овим индустријским машинама за плетење обично управљају компјутери. Многе жене код својих кућа користе мању машину, која штеди много времена.

У Патагонији, плетење је још увек породични подухват у којем мајка плете а муж и деца помажу да се доврши производ. Обично они употребљавају кућну машину за плетење и затим вишак својих производа продају фабрици трикотаже. То помаже кућном буџету.

Да ли намеравате да купите џемпер?

Шта би требало да узмете у обзир ако намеравате да купите џемпер? Ако желите ручно рађени џемпер, вероватно ћете више платити, тако да бисте за ту цену могли добити најбоље. Пажљиво бирајте џемпер, према својим потребама, и проверите квалитет. Како то можете учинити? Проверите како су му завршени шавови и како стоји оковратник. Погледајте ткање и састав предива. Је ли то 100-постотна вуна? Мешавина? Ако се развуче, да ли губи своју еластичност и остаје развучен, или се враћа у првобитни облик? Тада, сваки пут када обучете свој џемпер, помислите на сав рад који је уложен у њега, посебно ако је то ручни рад из Патагоније!

[Мапа на 22. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ЈУЖНА АМЕРИКА

АРГЕНТИНА

Патагонија

[Извор]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слике на 23. страни]

1. Коришћење вретена да би се направило предиво

2. Предилица је бржи начин за израду предива

3. Поглед изблиза на стављање вуне у предилицу

4. Традиционални начин плетења

5. Предње стране џемпера

6. Савремена, компјутерски управљана машина за плетење