Мистерија долмена — зашто, када и како?
ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ХОЛАНДИЈЕ
’ШТА је долмен?‘ можда сте се питали. То је праисторијско место које се састоји од два или више масивних усправних каменова са завршним каменом, који већином сачињавају једну просторију, а која је обично коришћена као гробница. Углавном се могу наћи у западној, северној и јужној Европи.
У холандској покрајини Дренте, долмени су обично смештени на привлачним местима, са лепим крајоликом. Познати сликар Винсент ван Гог написао је у једном од својих писама: ’Дренте је тако леп да бих више волео да га никад нисам видео кад већ не могу да заувек овде останем.‘ Љубитељи природе као и они које занима археологија добију све што би могли пожелети када посете долмене у Дрентеу.
Али зашто би уопште требало да нас занимају древне збирке камења? Један одговор је необичност. Зашто би древни народи пролазили кроз тако грдну невољу и померали, обликовали и подизали те огромне терете? Неко камење је тешко и по неколико тона. А у то доба, они нису имали савремене дизалице како би га подизали! Дакле, шта можемо сазнати о долменима?
Мегалитски споменици
Долмени су класификовани као мегалитски споменици („мегалит“, од грчког, значи „велики камен“). Можда сте чули за француске менхире, који су добили име по бретонској речи која значи „дугачки камен“. Балеарско острво Менорка има мегалите који су познати као тауле (столови), који се састоје од тешке плоче која је водоравно положена на усправни камен, те тако образује гломазно Т.
Људи су и даље заинтригирани Стоунхенџом, у Енглеској, једним кругом од врло великог камења, од којег неко тежи чак и до педесет тона. Око 80 плавосивих камених стубова било је довезено са удаљености од преко 380 километара, из планина Пресели у Велсу. Према књизи National Geographic Society-ja, Mysteries of Mankind—Earth’s Unexplained Landmarks, „изучаваоци претпостављају да је тај споменик [Стоунхенџ]... био храм који је можда одражавао вечно, кружно кретање сунца, месеца и звезда преко небеса, и ништа више од тога.“
Долмен је данас само костур гробног споменика, пошто су те џиновске стене у почетку биле заклоњене од погледа испод хумке од песка или земље. Открића су показала да је долмен био јавна гробница. Неки докази указују да у долмену лежи више од сто људи — што је практично било гробље!
У Холандији су се до данашњег дана очувала 53 долмена; од њих, 52 су смештена у покрајини Дренте. Пажње је вредно то што они нису насумце постављани, већ је већина њих поравната у правцу исток-запад, са улазом на југу, што можда има неке везе са положајима сунца у различитим годишњим добима. Древни градитељи су користили усправне потпорне стене и велико завршно камење, док су отворе између стена затварали комадима камена. Под је био поплочан каменом. Највећи долмен у Холандији, близу села Боркер, дугачак је 22 метра и још увек се састоји од 47 стена. Један од завршних каменова дугачак је око 3 метра и тежак 20 тона! Све ово даје повод за неколико питања.
Када су били саграђени? Ко их је саградио, како и зашто?
Одговори на оваква питања врло су нејасни јер не постоји писана историја из Европе тог времена. Према томе, прикладно је указивати на долмене као на мистериозне споменике. Онда, шта се зна о њима? Ако ништа друго, шта се тврди?
Године 1660, „часни“ Пикарт, из малог града Куфордена, у Дрентеу, закључио је да су их саградили дивови. С временом, локалне власти су показале занимање за ове гробове. Због тога што се то камење користило да се појачају насипи као и да се изграде цркве и домови, Управа за крајолик Дрентеа је 21. јула 1734. донела један закон, штитећи долмене.
Тек 1912. стручњаци су темељно испитали неколико долмена. У долменима су пронађени комадићи грнчарије, алатке (кремена сечива секира, врхови стрела) и украси, као што су бројанице од ћилибара, али мало костију, пошто су биле лоше очуване у песковитом тлу. Каткад су пронађени комадићи грнчарије и од 600 посуда. Ако претпоставимо да су свакој преминулој особи биле додељене две или три посуде хране, онда мора да је у неким гробницама сахрањен поприличан број људи.
Научници тврде да су долмени били саграђени од ератичних стена из Скандинавије, које су пренели глечери за време праисторијског леденог доба. Тврди се да су градитељи били сељаци из доба које је означено као „култура левкастих пехара“, које је тако названо због карактеристичних пехара у облику левка који су пронађени.
Једна теорија о методи градње наводи: „Тешке стене су се вероватно полагале на дрвене ваљке и вукле помоћу кожне ужади. Да би се померило завршно камење навише, по свој прилици је саграђен стрми прилаз од песка и глине.“ Али нико у ствари није сигуран како је то урађено. Зашто мртви нису једноставно сахрањивани на уобичајен начин? Какву су градитељи имали представу о животу након смрти? Зашто су предмети остављани у гробовима? Истраживачи могу само нагађати одговоре. Због тога што су долмени саграђени тако давно, немогуће је тачно рећи када, ко их је саградио, зашто и како.
Када, у Божје одређено време, мртви буду ускрснути, повратници ће моћи да одговоре на нека од ових питања (Јован 5:28; Дела апостолска 24:15). Градитељи долмена ће можда тада, напокон, открити када су живели, ко су били, зашто су градили своје импресивне споменике, и како су то чинили.
[Слика на 25. страни]
Једна таула на Менорки, у Шпанији
[Слика на 25. страни]
Долмен близу Хавелтеа, у Холандији
[Слика на странама 26, 27]
Стоунхенџ, у Британији
Испод: Велики долмен, близу Боркера, у Холандији
[Слика на 26. страни]
Реконструисани долмен близу села Сконорт, у Холандији, који приказује хумку од земље и изложено камење
[Слика на 27. страни]
Дугачка гробница у Емену (Схимерес), у Холандији