Повратак велике беле птице

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ЈАПАНА

СА ШТАПОМ у руци, људи су почели на смрт да ударају дивне беле птице, једну по једну. Птице су биле албатроси. А људи: Ханемон Тамаоки и његови ортаци. Место: Торишима, острво око 600 км јужно од Токија. Година је била 1887.

Тамаоки је то већ годинама планирао. Постојала је велика потражња за меким перјем за јастуке, како у његовој земљи тако и у иностранству, а Торишима је било удаљено острво чији су једини становници били хиљаде албатроса који су стално тамо долазили да се паре. Међу њима било је краткорепих албатроса, Тамаокију нарочито привлачних. Била је то највећа морска птица на северној хемисфери. Замислите само колико је перја покривало обло тело које је тежило око 8 килограма и имало распон крила преко два и по метра! Штавише, ова птица је била питома и није покушавала да одлети чак ни када је била у опасности.

Тамаоки је довео скоро 300 радника на острво да би помагали у убијању и черупању птица. Они су изградили село, па чак и малу железницу да би превозили мртве птице. Подухват је био толико ефикасан да је Тамаоки ускоро постао веома богат — по цену од приближно пет милиона птица. Пустошење је било тако велико, да су неки, када је 1902. ерупција вулкана на острву уништила село и побила све његове становнике, мислили да је то „проклетство због убијања албатроса“. Упркос свему, наредне године људи су опет дошли у потрази за преосталим птицама.

Скоро хиљаду миља даље на Источнокинеском мору, на групи пустих, стеновитих острва између Тајвана и Окинаве, човек по имену Тацуширо Кога обављао је тај исти уносни посао. Попут Тамаокија, и Кога је приметио да му залиха ових птица нагло опада. Коначно, 1900. напустио је острво — али не пре него што је уништио око милион албатроса.

Трагична последица похлепе

То велико уништење птица била је трагедија са страшним последицама. Од разних врста албатроса три живе на северном Пацифику, чија су главна гнездишта на острвима која су опустошили Тамаоки и Кога. Једна од њих, краткорепи албатрос (Diomedea albatrus), очигледно није имала неко друго познато место за парење на свету.

Некада су морепловци на отвореном мору имали страхопоштовање према албатросу. Легенде и традиционална предања описују га као предсказивача ветрова, измаглица и магле. Међутим, није легенда то да су ова необично дуга крила омогућавала овој великој белој птици да преједри преко океана за само неколико дана, већину времена пловећи на ветру, држећи крила скоро непомично. Албатросова способност да једри и да дуго остане на мору ненадмашна је.

Иако албатрос зна величанствено да једри у ваздуху, његови покрети на тлу су спори и незграпни. Његова дуга крила и прилично обло тело спречавају га у томе да брзо полети. Ово, заједно с тим што није научио да се боји човека, начинило је ову птицу лаким пленом.

Неодговорни људи које је подстицало сазнање да мртав албатрос ствара новац, радосно су наставили са истребљивањем. Једна анкета је открила да је на Торишими до 1933. било мање од 600 птица. У очајању, јапанска влада је објавила да је забрањен приступ на острво. Али пре него што ће забрана ступити на снагу, бескрупулозни људи су навалили на острво да би побили колико год могу птица. До 1935, према једном стручњаку, остало је само 50 птица. На крају, краткорепог албатроса су морали прогласити изумрлим. Каква трагична последица људске похлепе! Али на помолу је било једно велико изненађење.

Почиње повратак

Једне вечери јануара 1951, неки човек који се пењао по стенама Торишиме био је изненађен неочекиваним клопотањем. Нашао се очи у очи са албатросом! Краткорепи албатрос је некако опстао и поново се пари на острву Торишима. Међутим, овај пут птице су се гнездиле на стрмим пределима скоро неприступачним за људе. И изгледало је да су однедавно на опрезу од човека. Како су се само љубитељи природе радовали томе!

Јапанска влада је брзо реаговала. Посејала је пампа траву да би начинила тло чвршћим за гнезда и забранила је људима да одлазе на Торишиму. Албатрос је био проглашен националним благом и постао је међународно заштићена птица.

Од 1976, Хироши Хасегава с јапанског Тохо универзитета, проучавао је ове птице и сада трипут годишње посећује острво да би их осматрао. Рекао је за Пробудите се! да је, тиме што је сваке године другачијом бојом прстеновао птице, открио да се краткорепи албатрос само сваке треће или четврте године враћа на своје место рођења да се пари. Они се први пут паре у шестој години живота а сваки пут снесу само једно јаје. Стога, чак и с просечним животним веком од 20 година, потребно је пуно времена да би им се повећао број. Од 176 снесених јаја на Торишими током зиме 1996/97, само се 90 излегло.

Шта албатроси иначе раде? Хасегава каже да се о томе мало зна. Они дефинитивно избегавају копно и људе. Да ли албатроси прате бродове и слећу на њих? Према Хасегави, то је пука легенда без доказа који би је поткрепили. Он каже да је сасвим сигуран да „јапански албатрос не слеће на бродове“. Али он додаје да на неком другом месту на свету „неки од њих на кратко слете на бродове ако им неко да хране“. Већину времена проводе у ономе што најбоље знају — пењу се уз повољне ваздушне струје и тумарају по пространом океану. Када се уморе, спавају пловећи на мору. Они се хране лигњама, летећим рибама, раковима и шкампама. Птице које је Хасегава прстеновао редовно се запажају на Беринговом мору и у Аљаском заливу. Године 1985, уочавање краткорепог албатроса у близини калифорнијских обала — први пут у периоду краћем од једног века — довело је до приличног узбуђења међу тамошњим посматрачима птица.

Шта доноси будућност?

Позитивна страна свега тога је та да се постепено повећава број краткорепих албатроса. Прошлог маја, Хасегава је проценио да их је било „преко 900 укључујући и младе“. Он је додао: „До 2000. године, требало би да имамо преко 1 000 птица само на Торишими, с преко 100 младих који ће се сваке године излећи.“ Такође је узбуђујуће да су 1988, након 88 година, виђени да се поново паре на Источнокинеском мору. Птице су изабрале стеновит предео на негостољубивом подручју, које ће им за неко време пружити заштиту од људског ометања.

Полако се исправљају грешке од пре сто година. Или можда не? Истраживачи често примећују да птице паниче и повраћају када их хватају ради обележавања. Из њиховог желуца излазе комадићи пластике, бачени упаљачи и друго смеће које људи немарно разбацују по подручју где се они хране, по океану.

Хоће ли поново људска лудост довести велику белу птицу до ивице изумирања?

[Слика на 16. страни]

Торишима, дом краткорепог албатроса

[Слика на странама 16, 17]

Албатросова дуга, танка крила омогућавају му да буде најбољи на свету у једрењу

[Слика на 17. страни]

Краткорепи албатрос поново се вратио на Торишиму