Поглед у свет

Епидемија колере погађа источну Африку

Један извештај Асошиејтед преса из Најробија у Кенији каже: „Избијање колере је достигло епидемијске размере у источној Африци.“ Колера, заразно цревно обољење које узрокује јак пролив, може бити кобна ако се не лечи. Према Светској здравственој организацији (СЗО), више од 61 000 људи у источној Африци добило је ту болест у 1997, а извештено је 2 687 смртних случајева. Избијања колере су честа у земљама са слабим санитарним мерама и неодговарајућим медицинским одзивом. Та ситуација се погоршава када сезонске кише сперу људске отпатке у воду за пиће. Др Марија Неира, начелница Оперативне групе СЗО за колеру, рекла је да све док одводни канали и чиста вода не буду доступни у свим погођеним подручјима, тај регион се вероватно неће потпуно отарасити колере.

Помагање мртвима?

У Хонгконгу, одржавање слике коју други имају о некој особи не престаје увек када она умре — за неке оно се наставља на другом свету. То је због тога што у кинеској култури обожавање предака игра велику улогу у свакодневном животу. Према томе, „они мисле да је чак и у духовном свету веома важно показати богатство“, каже Кван Винг-хо, власник продавница. Да би помогао преживелим рођацима и пријатељима да побољшају статус својих покојних вољених, г. Кван продаје папирне репродукције асортимана материјалних добара, укључујући и мобилне телефоне, компјутере, микроталасне пећнице, па чак и мерцедес у природној величини. „Та добра се спаљују у првих седам дана након смрти, на годишњице, и онда ако рођак сања да мртва особа треба да купује“, каже један извештај Асошиејтед преса. „То је добар посао“, тврди г. Кван, „јер се муштерија не може вратити да би се жалила.“

Радиоактивни драгуљи

Драго камење које је продато једном трговцу у Бангкоку изазвало је узбуну у међународној трговини кад се сазнало да је радиоактивно. Сахабудин Низамудин, један искусни трговац драгуљима, препознаје добар посао чим га угледа. И тако, када му је један индонежански трговац понудио 50 мачјих очију процењених далеко испод њихове нормалне цене, он их је зграбио. Asiaweek извештава: „Сваки је био у високо цењеној чоколадној нијанси, преполовљен карактеристичном светлом пругом која личи на дугуљасту зеницу мачјег ока.“ Међутим, испоставило се да је сјај тих драгуља дошао из другог извора. Били су озрачени да би се побољшала њихова боја како би се подигла њихова цена. Код једног другог камена, који је пронађен на сајму драгуља у Хонгконгу, забележена је 25 пута већа радијација од азијске горње границе дозвољене радијације. Тај часопис каже: „До сада, тај проблем је био ограничен на хризоберил мачије око.“

Навике читања

Jornal da Tarde извештава да Бразилци, у просеку, годишње читају 2,3 књиге. Након изласка из школе, већина Бразилаца више нема никакав контакт с књигама. Секретар министарства културе, Отавијано де Фјоре каже: „Прави проблем је у томе што 60 посто књига које се прочитају у Бразилу јесу обавезно штиво“ за децу у школи. Тај лист каже: „Од преосталих 40 посто, већина су религиозне и езотеричне књиге, књиге о сексу или књиге о самопомоћи.“ У погледу навика читања, Де Фјоре запажа: „Деца се окупљају у породици, у школи и око ТВ-а. Ако у породици нема читача, она ту никад неће добити никакав подстицај.“ Он додаје: „Што се тиче ТВ-а, подстицање на читање је задња брига већих канала.“

„Самоизграђена религија“

Социолог Фортунато Малимачи каже да многи Латиноамериканци практикују „самоизграђену религију“. Људи се удаљавају од цркава и вера, осећајући се слободнима да иду на курсеве јоге, да читају књиге о источњачком мистицизму, да похађају скупове на којима проповедници нуде излечење, или да иду на афро-бразилске обреде. „То не значи да су људи постали незаинтересовани за религију. Они верују, али су изградили властиту религију“, каже Малимачи. Говорећи на Четвртом сусрету лаичких центара јужне половине (Латинске Америке), тај социолог је рекао да је „католицизам пролазио кроз процес реструктуирања ’с дубоким унутрашњим поделама и сукобима‘“, извештава ENI Bulletin.