Носорози сирочићи у Кенији

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ КЕНИЈЕ

ШТА се дешава када се у дивљини младунче одвоји од својих родитеља? Вероватно ће га убити грабљивци. Да би то спречили, чувари дивљачи у Кенији спасавају такву младунчад и одводе их у животињска сиротишта. Једно од најпознатијих води Дафни Шелдрик, у Националном парку Најроби. Шелдрикова деценијама подиже и враћа у дивљину многе животиње укључујући и бизоне, антилопе, цибетке, брадавичасте свиње, мунгосе, слонове и носороге.

Прошле године је бринула око две бебе црног носорога, Магнет и Магнума. Магнет је младунче од Идит из парка Најроби, која је и сад жива. То младунче је донесено у сиротиште средином фебруара 1997, пошто је некако било одвојено од своје мајке. Када су чувари коначно пронашли Магнетину мајку, прошло је већ пет дана. До тада, вероватноћа да ће мајка прихватити младунче била је врло мала због дужине одвојености и мириса људи на животињи.

Магнум се родио 30. јануара 1997, и он је младунче женке по имену Скад, која није могла да користи десну предњу ногу, вероватно зато што је нагазила у рупу док је била у пуном трку. Иако су учињени велики напори да би се излечила повреда, развила се инфекција кости, и Скад је морала бити убијена инјекцијом три седмице након што је донела на свет Магнума.

Подизање носорога

Млади носорози желе да угоде и лако је с њима, али њихово подизање није кућни пројекат. Свака четири сата током дана, они сисају из огромне флашице, пијући пуномасно млеко у праху. Они такође ручају жбуње и грмље. Иако су бебе носорога приликом рођења високе само око 40 центиметара и тешке између 30 и 40 килограма, оне запањујућом брзином добијају на тежини — по килограм дневно! Када потпуно одрасте, носорог је тежак више од једне тоне.

Сваког дана, Магнети и Магнуму се на дугим шетњама по парку придружују њихови чувари. Ове шетње нису само ради вежбе; оне служе једној важној сврси — уклапању носорога у дивљину. Хајде да размотримо како се то ради.

Носорози имају слаб вид, али поседују изоштрено чуло мириса и феноменално памћење. Према томе, носорози се најпре упознају преко мириса. Носорози обележавају границе своје територије тако што остављају гомиле балеге (ђубришта) и тако што прскају грмље својом мокраћом.

Под нормалним околностима, младунче штити његова мајка, док се његов јединствени мирисни траг меша с њеним све док не приспе следеће младунче. До тада, младунче ће се потпуно уклопити у постојећу заједницу носорога и она ће га прихватити. За придошлице попут Магнет и Магнума, ситуација је другачија. Они морају додавати своју балегу постојећим ђубриштима носорога који живе у том подручју пре него што уследи физички контакт с њима. И тако за време својих дугих дневних шетњи, сирочићи носорози дају свој лични допринос познатим ђубриштима у грмљу. На тај начин локална популација носорога открије њихов мирис, истражи га и коначно га прихвати. Према томе, пресељавање носорога које су подигли људи у дивљину јесте компликован процес који може потрајати неколико година.

Каква је будућност за те сирочиће?

Према Светском фонду за дивљач, у Африци је 1970. било око 65 000 црних носорога. Данас их је мање од 2 500. Ово драстично смањење проузрочиле су ловокрадице које су побиле носороге због њихове коже и рога. На црном тржишту, рог носорога вреди више него злато исте тежине. Зашто се он тако високо цени?

Као прво, у неким земљама на Далеком истоку многи верују да рог у праху може смањити температуру. Хемијски тестови су показали да у томе можда и има неке истине, али само ако се даје у далеко већим количинама од оних које се налазе у данашњим лековима. Наравно, постоје и многи други лекови који смањују температуру.

Рог носорога је такође тражен и због културолошких разлога. У једној земљи Средњег истока, закривљени бодеж је прижељкивани симбол мужевности. Бодеж с дршком од носороговог рога толико се цени да су купци спремни да плате 580 долара за дршку од новог рога, а 1 200 долара за дршку од старог рога.

Као резултат те ловокрађе, Кенија је за мање од 20 година изгубила више од 95 посто својих носорога. До почетка 1990-их, њихов број је опао са 20 000 на једва 400. Од тада, популација носорога се, због јаких мера заштите, повећала на око 450. Кенија је сада једна од само три афричке земље у којима су популације црних носорога или стабилне или у порасту. Дакле, будућност за Магнет и Магнума изгледа добра, и њихови чувари се надају да ће се они на крају придружити локалној заједници носорога и живети дуго и срећно.

[Слика на 12. страни]

Магнум (лево) и Магнет кад су имали четири месеца