Поглед у свет

Океани у опасности

The Journal of Commerce извештава да је више од 1 600 океанографа и биолога конзервациониста подржало „позив на акцију“ да се заштите океани од даљњег оштећивања. „Море је у правој невољи, много већој невољи него што смо раније мислили“, каже поморски еколог Елиот Норс. Као један пример, наведен је део океана површине 18 000 квадратних километара у Мексичком заливу, који је познат као мртва зона. Као што и њено име указује, у мртвој зони нема риба, рачића и већине других морских животиња. Научници су утврдили да је проблем у великим популацијама алги које се хране хранљивим отпадним водама из реке Мисисипи. Када алге умру, оне падају на океанско дно. Како бактерије почињу да разграђују мртве алге, на океанском дну више нема кисеоника. Океанограф др Ненси Рабале каже: „Све што се не може иселити, на крају умире.“

Донатори органа

Да ли желите да други полажу право на ваше органе када умрете? С овим питањем су се суочили многи Бразилци од како је један нови закон ступио на снагу 1. јануара 1998. Закон наводи да ће сви Бразилци изнад 18 година старости аутоматски постати донатори органа уколико не потпишу документа у којима траже да буду изузети. Али „постоје обилни показатељи да би већина Бразилаца радије да остану читави након што умру“, извештава The Miami Herald. „У задњих шест месеци, три четвртине свих који су добили возачку дозволу одбило је донирање органа.“ Зашто? Неки људи се плаше да би доктори могли бити под притиском да прерано прогласе пацијентов мозак мртвим како би похарали његове органе.

Лоша година за гатаре

Франкфуртски Nassauische Neue Presse извештава да су гатари у Немачкој 1997. скоро били „ослепели“. Од приближно 70 предсказања која је анализирало Друштво за научно истраживање паранаука (GWUP), ниједно се није остварило. Заиста изненађујући догађаји у 1997. остали су сакривени од видовњака. На пример, ниједан медиј није предсказао изненадну смрт принцезе Дајане. Многи гатари су постали тако опрезни да покушавају да предвиде само развој трендова, као што су економске и политичке невоље. То су „ионако ствари које би сваки читалац новина могао да предвиди“, каже Едгар Вундер из GWUP-а.

Високоризични секс

Од 1994. до 1996, истраживачи из болнице Род Ајленд и Бостонске градске болнице, у Сједињеним Државама, испитали су 203 пацијента заражена ХИВ-ом о њиховој сексуалној активности. Шта је то истраживање показало? „Четрдесет посто људи заражених ХИВ-ом пропустило је да обавести своје сексуалне партнере о свом стању, а скоро две трећине од њих није увек користило кондом“, извештава The New York Times. Такво ускраћивање информација о инфицираности ХИВ-ом је уобичајено, кажу истраживачи. „То није проблем познавања ствари“, каже др Мајкл Стајн с Медицинског факултета Универзитета Браун, у Провиденсу, у Род Ајленду. „Људи схватају свој ризик од преношења ХИВ-а. [Они] нису неупућени у те ствари. То је ствар личне одговорности.“

Гојазност и обољење срца

The Journal of the American Medical Association извештава: „Најефикаснија стратегија спречавања БКА [болести коронарних артерија] у одраслом добу може бити спречавање гојазности у детињству.“ Здравствени радници већ неко време знају да рана гојазност повећава ризик од хипертензије, дијабетеса, хиперлипемије (вишка масноће у крви), коронарног обољења срца и других хроничних болести. Али упркос сугестијама доктора да ограниче уношење масноћа и да редовно вежбају, каже се да је једна трећина свих Северноамериканаца претешка или гојазна. „Колико нам је информација потребно пре него што као друштво предузмемо акцију како бисмо спречили гојазност усађујући у нашу децу навике побољшане исхране и вежбања?“, пита Линда Ван Хорн с Медицинског факултета Северозападног универзитета из Чикага. „Потенцијалне користи су неизмерне. Ако се гојазност не лечи, могу се очекивати кардиоваскуларне последице, које доводе до инвалидности и коштају.“ Међутим, резултати једне скорије студије, која се појавила у часопису The New England Journal of Medicine, кажу да гојазност представља само умерену претњу нечијем здрављу. Она је открила да гојазност „повећава вероватноћу преране смрти, али не толико колико су сумњали многи медицински стручњаци“, извештава The New York Times.

Шуме које нестају

Светски фонд за природу (WWF) каже да је скоро две трећине шума које су прекривале Земљу пре него што је људска цивилизација почела да надире, сада нестало. Упркос човековим снажним напорима да се други људи упозоре на тај проблем, крчење шума се у овој деценији повећало до тачке када би неколико земаља ускоро могло остати без иједне природне шуме. Крчењем шумских подручја, како би се обезбедила дрвна грађа и обрадива земља, десеткују се биљне и животињске врсте. Штавише, сагоревање дрвећа ослобађа угљен-диоксид у земљину атмосферу, за шта многи страхују да ће довести до глобалног загревања. Лондонски лист Guardian извештава како се WWF залаже да се до 2000. године широм света заштити барем 10 посто свих врста шума.

Предвиђа се светска несташица хране

Према једној студији Универзитета Џон Хопкинс, „уколико се раст становништва не успори а пољопривредна производња драстично не повећа, до 2025. више неће бити довољно хране за процењених 8 милијарди гладних уста у свету“, наводи један извештај Асошиејтед преса. Истраживачи прогнозирају да „уколико стопа плодности не опадне на око двоје деце по жени“, производња хране ће до 2025. морати да се удвостручи да би се људима омогућио „приступ довољно здравој и хранљивој храни“, како би остали здрави. Тај проблем отежавају несташице воде, загађење земље, стални губитак површинског слоја земље услед ерозије и промене климе. Чак и данас, годишње неких 18 милиона људи умре од изгладнелости, иако се производи довољно хране за издржавање близу 6 милијарди људи који сада живе на земљи.

Нестајање ориноко алигатора

Према часопису Estampas из Каракаса, алигатори венецуеланске реке Ориноко у опасности су. Та створења се од 1930. лове због њихове коже. У то време, „у Венецуели је било више алигатора него људи“, наводи тај часопис. Али од 1931. до 1934, извезено је скоро 1,5 милиона килограма алигаторових кожа, што представља барем 4,5 милиона алигатора. До 1950, „након година непрестаног ловљења“, популација тог алигатора била је толико смањена да се могло извозити „само“ 30 000 килограма. Данас је тамо преостало мање од 3 000 ориноко алигатора, а стручњаци кажу да њима, заједно с других 312 венецуеланских животињских врста, прети опасност да их људи истребе.

Страхопоштовања вредна снага звезде

Једна скорија Хаблова слика пружа даљњи доказ да једна звезда у нашој галаксији припада ретком типу звезде названом „светлећа плава варијабла“. Према астрономима, та сјајна звезда и околна маглина у облику су пиштоља, по чему је и названа Пиштољ. Процењује се да је Пиштољ најмање 60 пута масивнији од нашег Сунца и приближно 10 милиона пута снажнији. То би могла бити „звезда с највише енергије на небесима“, каже часопис Science News. Међутим, због прашине између нас и ње, та звезда се може открити само помоћу инфрацрвених детектора. То објашњава зашто Пиштољ, који се налази 25 000 светлосних година од Земље, није био откривен све до почетка 1990-их. Само је још шест звезда овог типа откривено у нашој галаксији.

Вожња и телефонирање — рискантна комбинација

Возачи аутомобила који телефонирају док су за воланом могу починити озбиљне грешке а да их чак нису ни свесни. Ово је био закључак до којег се дошло тестом који је спроведен за Главни аутомобилски клуб Немачке. Возачи су били замољени да ураде један тест три пута. Први пут, нису користили телефон. Други пут, користили су мобилни телефонски систем који не заузима руке; и трећи пут, телефон који се држи у руци. Колико добро су возачи урадили тест? У просеку, возачи који нису телефонирали направили су 0,5 грешака приликом кочења и задржавања у својој траци, они који су употребљавали телефон без коришћења руку 5,9, а возачи који су користили телефон који се држи у руци 14,6. Према томе, извештава Süddeutsche Zeitung, та студија је закључила да употреба телефона који се држи у руци док возите „представља знатан ризик“.