Колико су млади заинтересовани за религију?

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ ФРАНЦУСКЕ

ЗА ОКО 750 000 младих у публици, то је требало да буде вече еуфорије. Махали су заставама, певали и пљескали. Ласерски зраци и ватромет парали су ваздух, а музичари су дизали масу на ноге. Атмосфера је представљала „гигантску импровизовану дискотеку“. Коначно, уз ласкаве вриске, човек којег су чекали дошао је на позорницу.

Да ли је то био почетак светске турнеје неке рок групе? Не. То је било масовно религиозно окупљање у Паризу током католичких Светских дана младих, а тај човек је био нико други до сам папа Јован Павле II!

Занимање младих за овакве религиозне празнике може некима изгледати чудно. Али медији сада говоре о религиозном препороду међу омладином.

Спољашња појава

На први поглед, можда изгледа као да религија цвета. Око 68 посто младих Европљана каже да припадају некој религији, а у Ирској овај број премашује 90 посто. У бившој Совјетској републици Јерменији, где су многи некада сматрали да је религија реликвија из прошле ере, један свештеник је рекао да су некад напуштене цркве сада пуне: „Задивљен сам тиме колико религија привлачи млађу генерацију.“

У многим земљама, медији дају велики публицитет томе што су млади укључени у култове и харизматске групе. Религиозни празници, попут оног споменутог на почетку, јесу популарни. Међутим, шта се дешава када завиримо испод површине?

Поглед изблиза

Поглед изблиза открива да је 1967, 81 посто младих Француза веровало у Бога, али 1997, тај постотак се више него преполовио. У читавој Европи, само 28 посто младих верује у Бога као особу. Онда не изненађује што се само 12 посто младих Европљана често моли. Како се ово одражава на начин на који млади гледају на религију?

У Данској 90 посто младих кажу да припадају националној цркви. Само 3 посто њих себе описује као активне чланове. Године 1997, анкета коју је спровео La Croix, католички лист у Француској, показала је да 70 посто младих Француза признаје да религија не игра стварну улогу у њиховом животу. Три четвртине њих придаје већу важност личном искуству него учењу неке религије. Иста је ствар и у већини других европских земаља.

Зашто се млади окрећу од цркава? За већину њих, главне религије не уливају поуздање. На пример, у Француској већина младих мисли да је религија узрок поделе у свету. Осим тога, није тешко пронаћи младе који мисле као 15-годишња Худит, католикиња из Шпаније. Она је рекла: „Не слажем се с оним што црква говори о моралу.“ Слично томе, за 20-годишњег Џозефа, с Тајвана, религија је „сувише традиционална“. Али ако се већина младих не слаже с учењима властите религије, у шта онда верују?

Религија по укусу

Млади сада обично бирају религиозна веровања као што би то учинили с храном на јеловнику. Један часопис је то назвао религиозним „практиковањем система јеловника“. Један католички часопис се на то осврнуо као на „религиозно разгледање излога“. Идеје које су излазиле из моде, сада су честа појава. И тако, у Европи око 33 посто младих верује у амајлије, 40 посто их верује да врачари могу предвидети будућност, а 27 посто их верује да звезде утичу на живот људи. Идеје попут реинкарнације сада су део веровања многих младих Европљана.

Разноликост религиозних веровања је таква да млади могу бирати идеје које ће одговарати њиховом укусу. Мало њих верује да само једна религија поседује истину. Како млади бирају по жељи, разлика између њихових религиозних веровања постаје све мања. Због тога социолози сада говоре о „прогресивном уништавању“ или „општој ерозији“ стандардних веровања. Како традиционалне религије реагују у овој духовној клими?

Потрага религије за омладином

Религије увиђају да је изазов привући омладину. Један француски свештеник је упитао у вези с масом која је присуствовала празнику католичких Светских дана младих у Паризу: „Откуда долазе ови млади? Ја у својим црквама немам младих. Никада их не видим.“ У својим покушајима да привуче и одржи пажњу младих, Католичка црква мора да промени своју презентацију и њено паковање.

„Црква мења свој стил!“ објавиле су француске новине Le Figaro. За 12. празник Светских дана младих у Паризу, црква је запослила агенције које имају више искуства у организовању рок концерата, да се побрину за презентацију. Изведено је више од 300 тачака како би се забавили млади који су дошли из више од 100 земаља, а за свештенство је направљена посебно креирана одећа.

Изгубивши контакт с данашњим младима и осећајући потребу да се прилагоде, многе религије постају вере које прихватају свакојаке особе. Осврћући се на ову политику, Мишел Дибо, свештеник који је организовао празник Светских дана младих у Паризу, рекао је: „Наравно, желео бих да сви крштени буду верни Христу. Али чак иако нису, они имају своје место у цркви.“

Потрага младих за одговорима

Истичући да млади заиста трагају за одговорима, једне новине су описале присуствовање младих том религиозном празнику у Паризу као „вапај за вером, уместо израз вере“. Да ли је Католичка црква одговорила на такав вапај?

Када скинете амбалажу или провирите кроз оно што један католички лист назива „оптичком варком“ великих религиозних празника, шта преостаје? Француски лист Le Monde је коментарисао о „недостатку правог садржаја“ испод површине.

Иако је важно како изгледа, храна мора бити хранљива. Питања младих о смислу живота захтевају духовно хранљиве одговоре. Младе не задовољавају привлачни али празни одговори који им се сервирају.

Да ли такви религиозни догађаји, лишени правог садржаја, имају било какав дугорочан ефекат на данашње младе? Француски социолог Данијел Ервије-Леже изјавила је: „Ти спектакуларни догађаји имају мале шансе да проузрокују трајне учинке на друштво.“ Где, онда, млади могу наћи задовољавајуће одговоре на своја питања?

Задовољавајући одговори

Године 1997, француски часопис Le Point објавио је један чланак о потешкоћама с којима се млади суочавају. Осим питања о смислу живота која су уобичајена за већину младих, омладина такође мора изаћи на крај са злочином и насиљем. Је ли могуће издигнути се изнад тога? Чланак у том часопису је објаснио: „Када је имао 30 година, Давид је почео да брине због последица које су алкохол, дрога и насиље остављали на његовом телу. Јеховини сведоци су покуцали на његова врата са одговором на његове наде у очишћење. Проучавао је. Преобратио се. Платио је своје коцкарске дугове и надокнадио штету свима онима који чак нису ни знали да их је варао у покеру. Не пуши, не пије, нити се више туче.“

У погледу других младих који су проучавали Библију с Јеховиним сведоцима, тај чланак је наставио: „Они су пронашли одговоре на сва своја питања.“ Један млади Сведок је то једноставно рекао: „Библија већ две хиљаде година говори истину, па зашто бих онда негде другде тражио вођство?“

Божја реч има поруку за младе. Њен практичан савет им помаже да изађу на крај с данашњим проблемима и пружа им чврсту основу за веровање у будућност мира и братства. У свету који се стално мења, нада коју Библија пружа је „јако и поуздано сидро душе“, јер пружа стабилност и утеху (Јеврејима 6:19). Стотине хиљада младих пронашле су прави смисао свог живота путем личног студија Библије с Јеховиним сведоцима. Лично су се уверили како Библија прави промене које су више него само површне. Прихватајући библијске одговоре, млади увиђају да је њихова потрага за правом вером награђена.

[Слика на 12. страни]

Религиозни празник привлачи хиљаде младих у Париз

[Слика на 13. страни]

Светски дани младих у Паризу — прави религиозни препород?