Укус — дар Створитеља пуног љубави

„У ЦАРСТВУ [пет] чула“, рекла је Линда Бартошук, водећи истраживач укуса, „укус је краљица.“ Осетити укус је дивно искуство које нас штити помажући нам да разликујемо прихватљиво од штетног.

Чудо укуса нам допушта да уживамо у слаткоћи свеже поморанџе, освежавајућој хладноћи сладоледа од менте, окрепљујућем горком укусу јутарње шољице кафе и једва приметној зачињености соса који је тајна главног кувара. Укус је толико моћан да се с њим повезују особине личности.

Можда сте неке људе означили као слатке. С друге стране, можда сте рекли да је неко био кисео. За особу која гаји непријатељство према другоме може се рећи да је љута. На пример, Библија говори о ’људима гневним [’с горчином’, NW]‘, и такође се осврће на „речи... жучне [’горке‘, NW]“ (Судије 18:25; Псалам 64:4; 2. Самуилова 17:8).

Укус и светска историја

Укус је био главни фактор у истраживачким путовањима у 15. и 16. веку. Пре око 500 година, Васко да Гама је пловио око врха Африке до Индије и назад до Португала, враћајући се с товаром зачина. Следећа три века, европске нације су биле увучене у сукоб, јер су се Велика Британија, Португал, Француска, Холандија и Шпанија такмичиле за контролу над изворима зачина.

Можда се питате: ’Зашто би се нације бориле и гинуле због зачина?‘ Да би задовољиле укус! Да, укус Европљана за зачине био је стварно снажан. До данашњег дана савремена индустрија, трговина и наука, све удовољавају укусу.

Шта је у ствари укус? И како функционише заједно с нашим осталим чулима?

Улога језика

Кључна улога у нашем чулу укуса припада језику. Већина наших чулних квржица смештена је тамо, иако се неке налазе у другим деловима уста и у једњаку. Погледајте поближе свој језик у огледалу. Запазите бројна мала испупчења која дају вашем језику баршунаст изглед. Она се зову папиле. Сићушне чулне квржице скупљају се на папилама на површини језика. „Свака квржица садржи око 100 ћелија укуса“, каже часопис Science, „које, када су надражене, покрену нервну ћелију која преноси сигнал до мозга.“

Број чулних квржица може се и те како разликовати од особе до особе и према томе утиче на укус. Језик људи може имати и до 10 000 чулних квржица или само око 500. Инглис Милер, који је студирао анатомију чулних квржица, приметио је: „Људи који имају више чулних квржица јаче осећају укус; људи с мање чулних квржица слабије осећају укус.“

Како укус  функционише

Укус је изузетно сложено чуло. Прецизно  говорећи, оно је питање хемије. Разложени хемијски састојци хране у нашим устима побуђују рецепторе укуса који вире из пора на нашем језику. Ћелије рецептори реагују и побуђују нервне ћелије (неуроне) да пошаљу сигнале од чулне квржице до мозга.

Запањујуће је што једна чулна квржица може покренути много различитих неурона, а један неурон може примати поруке од неколико чулних квржица. Нико не зна тачно како рецептори за укус и њихов компликовани систем све то разврставају. The Encyclopedia Americana каже: „Осећаји које мозак опажа очигледно су резултат сложеног шифровања електричних импулса које преносе ћелије рецептори.“

Осећај који поистовећујемо са укусом укључује и друга чула. Дело The New Book of Popular Science запазило је: „Некада појединац тешко може одредити да ли осећа укус или мирис неке супстанце.“ На пример, можемо проћи поред пекаре и удахнути мирис свеже печеног хлеба. Вода почиње да нам иде на уста. И ако тада уђемо у продавницу и видимо хлеб и можда додирнемо његову кору, наша чула су још више побуђена. Једва чекамо да загриземо!

Шта је, онда, то чуло укуса? Часопис Omni објашњава: „Оно што лаик описује као укус у ствари је замршена синтеза многих осећаја: мириса, укуса, додира, конзистенције, вида, хемијског надражаја (љутина чили бибера, хладноћа менте) и температуре.“

У другу руку, као што чланак даље каже, „укус је... прилично једноставан. Разликујемо четири (и само четири) различита укуса: слатко, слано, кисело и горко“. Иако је било популарно делити језик на подручја осетљива на укус, сада се верује да једна једина чулна квржица било где на језику може открити неколико или све те четири врсте укуса.

Па ипак, још увек има много тога што није познато о хемији укуса. На пример, не разуме се зашто ће додавање пар капи киселог лимуновог сока појачати слани укус хране. А и занимљиво је што сладак, кисео и слан укус покрећу електричне сигнале у ћелијама укуса, али горак очигледно узрокује да ове ћелије производе хемијску поруку.

Стицање укуса

Вероватно сте стекли укус за ствари у којима у почетку нисте уживали. Можда је то случај с маслинама, плавим сиром, репом, љутим зачинима и горким пићима. Од давнина, „љуто поврће“, као што су ендивија и радич, доприносило је посебном укусу јела и салата. Али ваш укус се мора научити да ужива у горчини (Излазак 12:8).

Истраживања показују да је стицање укуса за храну доста повезано с околностима под којима се сусрећете с храном. На пример, једна жена никада није пробала мортаделу. Било јој је одвратно чак и да је само види и осети њен мирис јер је њена мајка имала такву аверзију према мортадели. Али једног дана, када је била у својим 20-им, та жена је била јако гладна, а није нашла ништа за јело осим мортаделе. И тако је појела мало и била је задивљена што јој се заиста допао укус!

Према томе, ако бисте желели да стекнете укус за нешто ново, пробајте то када сте стварно гладни. А ако сте родитељ, запамтите да начин како реагујете на одређену храну, као и околности под којима је уводите, могу утицати на вашу децу. Створите угодан амбијент када уводите нову храну. Укључите своје дете. Једна списатељица је предложила:

„Током припреме оброка, држите своју бебу или дете које је тек проходало у кухињи у оградици за играње или на столичици. Оно ће гледати и мирисати породичну храну у веселом, угодном амбијенту — и учиће о њој и пре него што буде довољно старо да је једе. Неколико месеци касније можете му дати посластице од онога што спремате, пресне или делимично куване.“

Додала је: „Може бити потребно планирање унапред и додатно време, али за понеки оброк пронађите једноставне начине како вам дете може помоћи да припремите неко ново јело или оно које не воли. Охрабрите га да проба за време припремања. Ваш помоћник ће бити срећан и гладан када проба — што су савршене околности за успешно упознавање с храном.“

Када укус ослаби

Нажалост, чуло укуса може ослабити с годинама, као што је остарели пријатељ краља Давида, Берзелај, указао речима: „Имам данас осамдесет година... Може ли слуга твој уживати у ономе што једе и пије?“ (2. Самуилова 19:35). И други фактори могу бити одговорни за слабљење чула укуса или чак и његов губитак.

Проблем може настати услед повреде главе, алергије, инфекције, лекова, излагања отровним хемикалијама или чак једноставне прехладе. Дубину очаја оних без мириса и укуса дирљиво је забележила једна особа која је претрпела такав губитак. Написала је: „Тако много узимамо здраво за готово богату арому кафе и слатки укус наранџи да када изгубимо та чула, то је као да смо заборавили да дишемо.“

Такозвани фантомски укус мучан је поремећај, у којем особа стално осећа нешто што није присутно. Болесници од рака који пролазе кроз хемотерапију понекад доживе да им се измене чула укуса и мириса.

Од Бога дан благослов

Какво је само задовољство када је наш укус изоштрен! Многи старији се са задовољством сећају укуса у којима су уживали у младости — зрелог воћа убраног с дрвета или посебно припремљених јела. Да наш Створитељ жели да нађемо задовољство у таквим ужицима укуса може се видети из његовог обећања о гозби „од сочних јела и сржи“ у његовом праведном новом свету, када патњи, старости и смрти више неће бити (Исаија 25:6-9; Јов 33:25; Откривење 21:3, 4).

Укус заиста додаје једну обогаћујућу димензију нашем животу. Без њега, исхрана би заиста била незанимљива као точење горива у аутомобил. То је заиста благослов свемудрог Створитеља пуног љубави!

[Слика на 24. страни]

Научите своје дете да ужива у квалитетној храни