Кад се поврати нада и љубав
РОДИТЕЉИ, наставници и други који раде са адолесцентима схватају да не могу ни они, ни млади, нити може било која друга особа да промени свет. На делу су силе јаке попут огромних таласа, које нико не може зауставити. Ипак, постоји много тога чиме сви ми можемо допринети да млади буду срећнији, здравији и да се добро уклопе.
Пошто је боље спречити него лечити, родитељи морају пажљиво размислити о томе како ће њихов начин живота и приоритети обликовати ставове и понашања њихове деце. Кућна атмосфера пуна љубави и пажње пружа безбедност која најбоље спречава саморушилачко понашање. Очајничка потреба младих, једна од највећих, јесте да имају некога ко би их саслушао. Ако неће родитељи да слушају, можда ће то учинити мање пожељни људи.
Шта то треба да значи за данашње родитеље? Нађите времена за своју децу онда када им је то потребно — док су још млада. За многе породице то није лако. Оне се боре да саставе крај с крајем, и за оба родитеља не постоји други избор осим да раде. Они који су били вољни и у стању да се жртвују како би провели више времена са својом децом често су пожели награду гледајући своје синове и кћери како успевају у животу. Међутим, као што је раније речено, понекад чак и поред највећих напора родитеља, могу настати озбиљни проблеми с децом.
Пријатељи и други одрасли могу помоћи
Ратови, силовања и злостављање младих, захтева изузетне напоре од родитеља који се истински брину за своју децу како би санирали проузроковану штету. Млади истраумирани таквим негативним искуствима могу лоше одреаговати чак и на сам покушај да им се помогне. То од вас може захтевати да улажете доста времена и труда. Наравно, није мудро нити је одраз љубави понижавати или одбацивати децу. Можемо ли мало дубље заћи у сопствену ризницу емоција и показати потребну љубазност и љубав како би помогли онима у опасности?
Не само родитељи већ такође и пријатељи, а поготово рођена браћа и сестре треба да буду нарочито будни како би приметили одређене склоности код младих, које указују на крхко и по свему судећи неуравнотежено емоционално стање. (Видите оквир „Потребна је стручна помоћ“, на 8. страни.) Ако постоје такви знаци будите брзи да саслушате. Ако је могуће, покрените отворен разговор с тим младима у невољи, постављајући им љубазна питања којима бисте их уверили у ваше искрено пријатељство. Поверљиви пријатељи и рођаци можда су у стању да подупиру родитеље док се баве оваквим тешким ситуацијама; али, наравно, они треба да буду пажљиви да не преузму улогу родитеља. Веома често су склоности младих ка самоубиству очајничке молбе за пажњом — родитељском пажњом.
Један од најбољих дарова које неко може дати младима јесте чврста нада у срећну будућност, подстрек за даљњи живот. Многи млади су схватили истинитост библијских обећања о једном бољем светском поретку који треба ускоро да се успостави.
Спасени од потенцијалног самоубиства
Једна девојка из Јапана која је често размишљала о самоубиству каже: „Колико сам пута пожелела да предузмем тај корак. Још док сам била мала, сексуално ме је злостављао неко у кога сам имала поверења... У прошлости сам написала толико порука које су гласиле ’желим да умрем‘, да сам престала да их бројим. Постала сам Јеховин сведок и сада служим као пуновремени јеванђелизатор, међутим с времена на време још увек се појави таква жеља... Јехова ми је дозволио да останем у животу и чини ми се као да ми нежно говори, ’живи даље‘.“
Једна 15-годишњакиња из Русије је објаснила: „Када сам имала осам година, почела сам да се осећам као да никоме нисам потребна. Моји родитељи нису имали времена да разговарају са мном, и ја сам покушавала сама да решим своје проблеме. Повукла сам се у себе. Са својим рођацима сам се стално свађала. Тада ми је пало на памет самоубиство. Колико сам била срећна када сам упознала Јеховине сведоке!“
Из Аустралије долазе ови охрабрујући коментари од Кети, која је сада у својим раним 30-им, коментари који показују да се очај може заиста претворити у наду: „Непрестано сам смишљала разне начине да прекратим свој живот, а на крају сам и покушала да се убијем. Желела сам да побегнем из овог света који је пун бола, беса и празнине. Депресија ми је отежавала да се искобељам из ’паучине‘ у коју сам се уплела. Стога, самоубиство је изгледало као решење у то време.
„Када сам први пут чула о томе да ће земља постати рај с мирољубивим, срећним животом за све, заиста сам жудела за тим. Али, чинило ми се да је то само неостварив сан. Међутим, постепено сам почела да схватам Јеховино гледиште о животу и о томе колико је свако од нас драгоцен у његовим очима. Стицала сам поуздање да постоји нада за будућност. Коначно, нашла сам излаз из те ’паучине‘. Међутим, није било лако искобељати се из ње. С времена на време, депресија би ме савладавала и осећала бих се ужасно збуњено. Па ипак, то што сам стављала Јехову Бога у средиште свог интересовања, омогућило ми је да му се јако приближим и да се осећам безбедно. Захваљујем Јехови за све што је учинио за мене.“
Нема више самоубистава младих
Проучавањем Библије, млада особа може схватити да постоји нешто много боље што треба ишчекивати — хришћански апостол Павле то назива ’правим животом‘. Он је посаветовао младића Тимотеја: „Богатима на овоме свету препоручи... да не стављају наде своје у неизвесност богатства, него у Бога живога, који нам даје свега изобилно на ужитак; нека добро чине, нека се богате у добрим делима... нек тако сабирају себи благо за будућност на добром темељу, да би стекли прави живот“ (1. Тимотеју 6:17-19).
У ствари, Павлов савет значи да треба да се заузимамо за друге људе, помажући им да стекну чврсту наду за будућност. „Прави живот“ је оно што је Јехова обећао да ће бити у његовом новом свету, свету ’новог неба и нове земље‘ (2. Петрова 3:13).
Многи млади који су се раније налазили у опасности схватили су да злоупотреба дрога и неморалан начин живота нису ништа друго до дуг и трновит пут ка смрти, до које је самоубиство само пречица. Они су схватили да ће овај свет са својим ратовима, мржњом, злостављањем и недостатком љубави, ускоро проћи. Сазнали су да овом светском поретку нема спаса. Примили су к срцу да је Божје Краљевство једина права нада, јер ће оно увести нови свет где не само млади већ целокупно послушно човечанство никада неће морати да умре — не, нити ће икада желети да умре (Откривење 21:1-4).
[Оквир на 8. страни]
Потребна је стручна помоћ
The American Medical Association Encyclopedia of Medicine каже да „више од 90 посто самоубистава настаје као последица психијатријских обољења“. Ова енциклопедија наводи болести попут тешке депресије (око 15 посто), шизофреније (око 10 посто), зависности од алкохола (око 7 посто), поремећај антисоцијалне личности (око 5 посто) и неки облик неурозе (мање од 5 посто). Она саветује: „Све покушаје самоубиства треба озбиљно схватити. Двадесет до 30 посто људи који једном покушају да се убију, покушавају то изнова у оквиру једне године.“ Др Јан Фосет пише: „Више од 50 посто самоубистава [у Сједињеним Државама] догађа се код појединаца који уопште нису контактирали са стручњаком за ментално здравље.“ Један други извор каже: „Најважнији вид лечења је тај да особа што пре оде код психијатра како би јој он помогао да се ослободи депресија које су основни узрок.“