Поглед у свет
Светски здравствени јади
Др Дејвид Хејман из Светске здравствене организације каже: „Док улазимо у 21. век, још увек видимо да су заразне болести одговорне за 33% смртних случајева широм света.“ Бројни фактори су допринели овом проблему. The Journal of the American Medical Association каже да су пораст становништва, пропали програми вакцинација, пренасељеност, промене у животној средини и погоршање система̂ здравствене заштите широм света, сви одиграли своју улогу. Други фактори укључују присилне сеобе, избеглице и пораст путовања на светском нивоу — што све поспешује ширење заразних болести. „Стварно нема разлога за ово“, каже др Хејман. „Може се доћи до средстава за борбу против ових болести или за њихову елиминацију.“
Мормони и политика
Црква Исуса Христа светаца последњих дана (LDS) охрабрила је своје чланове у Сједињеним Државама да буду политички активнији, извештава часопис Christian Century. Највиши савет LDS-а, Прво председништво, недавно је објавило једно писмо, подстичући чланове да буду „спремни да служе као школски надзорници, затим у градским и окружним већима и комисијама, државним законодавним телима и другим високим функцијама на које се долази било бирањем било именовањем, укључујући и чланство у политичкој партији по њиховом избору“. То писмо је навело да црква не подржава кандидате нити било коју политичку партију. Часопис је приметио да су у раним годинама те деноминације „мормони избегавали укљученост у водеће политичке токове и да су тежили к томе да успоставе своју властиту теократију у данашњој Јути“.
Стрес умножава аутомобилске несреће
Став особе према њеном послу има велики утицај на њено понашање у вожњи, наводи једна студија Професионалног удружења за здравствену службу и социјалну помоћ из Немачке. Süddeutsche Zeitung је известио да за оне који су истресирани својим послом постоји већи ризик него обично да ће изазвати саобраћајну несрећу. Тај извештај запажа: „Потиснуте фрустрације због шефа или због колега могле би водити до помањкања концентрације у току вожње.“ У тој студији, 75 посто људи који су изазвали саобраћајну несрећу на путу до или са посла за то је кривило „помањкање концентрације, превелику журбу, временски теснац или стрес“. Иако је речено како је највероватније да ће мушкарци доживети несрећу док су под негативним стресом, та студија је такође открила да за мајке мале деце постоји посебан ризик. Те новине опажају: „Оне су обично биле под великим притиском, пошто морају на време да покупе децу из обданишта или да кувају током подневне паузе.“
Дечје ноћне море су уобичајене
Застрашујући снови муче скоро сву децу. Према једној студији Централног института за ментално здравље у Манхајму, у Немачкој, од 10 деце 9 њих памти да су се будили због снова. У уобичајене ноћне море спадају снови у којима их јуре, у којима падају дубоко или их погађа рат или природна катастрофа. У већини случајева, такви снови су мешавина елемената фантазије и стварног света. Дечаци обично забораве шта сањају. С друге стране, девојчице обично говоре или пишу о својим сновима. Да би се ослободила било какве забринутости коју узрокују ноћне море, стручњаци препоручују да деца причају о садржају таквог сна, да га нацртају или да одглуме једну од сцена из њега, извештава Berliner Zeitung. Ако се следе ови предлози, ти снови ће се обично за пар седмица проредити и више неће бити застрашујући.
Доктори зависници од дроге
Према медицинским стручњацима из Британије, „сваки 15. доктор је зависник од алкохола или дроге“, извештава The Medical Post из Канаде. У покушају да сузбију овај проблем, водеће британске медицинске организације желеле би да уведу тестове за дрогу које би вршили насумице, како би утврдили који доктори злоупотребљавају дрогу или алкохол. Процењује се да можда више од 9 000 доктора у Британији, укључујући и мушкарце и жене, злоупотребљава алкохол или остале дроге. Изненађујуће је што неки доктори „не траже помоћ јер не знају које су им службе на располагању“, каже тај часопис.
Подгрејавањем хране не уништавају се токсини
Месо које је стајало ван фрижидера више од два сата након кувања не би требало да се једе, наводи Tufts University Health & Nutrition Letter. Али зар неће поновно кување убити све штетне бактерије? „Подгрејавање меса које је стајало напољу могло би убити бактерије које бујају на његовој површини, али неће уништити токсине који узрокују болести а које су произвеле извесне врсте бактерија“, запажа Nutrition Letter. Један токсин који ствара уобичајена бактерија стафилокока може проузроковати болове у стомаку, пролив, мучнину, дрхтавицу, високу температуру и главобољу. „Чак ни подгрејавање хране на врло високим температурама неће уништити тај токсин.“
Карневал у Бразилу
„Карневал је можда Рио де Жанеиру донео славу, али све више Бразилаца једноставно није заинтересовано“, извештава Nando.net. Многи људи из свих крајева света имају утисак да Бразилци живе за тај годишњи фестивал. Међутим, једна студија Бразилског института за друштвена истраживања пружа сасвим другачију слику. Она је открила да 63 посто Бразилаца не учествује у тим свечаностима, 44 посто је рекло да „нису ни најмање заинтересовани“, а 19 посто је рекло да „мрзе карневал“. Новине Jornal do Brasil известиле су да главна национална ТВ мрежа ове године није преносила чак ни такмичења на паради самбе. Па ипак, хиљаде туриста хрле у Бразил да виде тај фестивал. А пошто Бразил има једну од највећих стопа раширености сиде у свету, министарство здравља је поделило милионе кондома током карневала.
„Лутријско дрво среће“
South China Morning Post извештава да су љутити сељаци у близини Бангкока, у Тајланду, претили да ће показати професионалним букмејкерима за које претпостављају да су покушали да спале њихово „лутријско дрво среће“. „Дрво среће“ је стекло национални углед као оно које доноси добитке на лутрији, па су зато локални сељаци били прилично узрујани када су сазнали да је дрво спалио неки пироман. „Стварно сам љута“, рекла је Донгмали. „Лично сам добила новац помоћу тог дрвета и зарадила сам саветујући друге како да га читају.“ Међутим, каже се да је, од кад је дрво нападнуто, дух дрвета узнемирен и сељаци тврде да дрво не дели лутријске савете. Тај извештај је рекао да сељаци планирају да доведу будистичке монахе да наговоре дух дрвета да настави да дели лутријске савете.
Више ТВ-а, мање читања
Према једној анкети Института за аудио-визуелне медије у Грчкој, у тој земљи постоји 3,8 милиона ТВ пријемника на 3,5 милиона домаћинстава; свако треће домаћинство има и видео-рекордер. Атински лист To Vima известио је да је просечно дневно време гледања ТВ-а код Грка 1996. износило скоро четири сата, у поређењу с мање од два и по сата 1990. Нимало изненађујуће, читање је претрпело нагли пад. Та анкета је открила да је просечан Грк 1989. прочитао 42,2 новине, али 1995. тај број је опао на 28,3. Слично томе, читање часописа је у истом периоду опало за 10 посто.
Неисхрањене старије особе
Nassauische Neue Presse из Франкфурта, у Немачкој, извештава: „Старије особе обично не једу довољно и због тога су склоније болестима.“ До овог закључка се дошло након што је у десет европских земаља проведена анкета међу 2 500 мушкараца и жена изнад 70 година старости. Многи мисле да је старијима потребно мање хране, али премало калорија ослабљује отпорност. Штавише, оброци старијих обично нису баш хранљиви јер они кувају много хране унапред и дуго је чувају. Осим тога, многи једу премало свежег воћа и поврћа, посебно када му није сезона. Та студија је закључила да би требало да доктори подсећају старије пацијенте да „добро и редовно једу“. Такође је препоручила да се старијима предлаже да више вежбају, пошто физички напор повећава апетит.
Библија доступна на 2 197 језика
ENI Bulletin из Женеве, у Швајцарској, извештава: „Прошле године су делови Библије преведени на још 30 језика, чиме укупан број језика на којима је Писмо доступно достиже 2 197. Цела Библија сада је доступна на 363 језика, укључујући и вештачке језике као што је есперанто. Уједињена библијска друштва (UBS) чувају попис језика на којима је издата бар једна библијска књига. Фергус Макдоналд, генерални секретар UBS-а, рекао је да је циљ да „Божја реч буде доступна људима на њиховом матерњем језику“.