Злато — његова мистичност

Злато — од древних времена, овај мекани, светложути метал на цени је због својих необичних својстава. Његова боја, сјај, ковност и способност да се одупре корозији чине га необичним међу металима. Због његове вредности у очима оних који су трагали за њим, злато има прошлост какву нема ниједан други метал.

„ЗЛАТО! То је злато, кад вам кажем! Злато!“ Када се открије злато, срце заигра, пулс убрза и машта проради. За њим се трагало на земљи, у рекама и потоцима, па чак и хиљадама метара испод површине земље.

Као скупоцени накит, злато је украшавало краљеве и краљице. Декорисало је престоља и зидове палата. Златни идоли у облику риба, птица, животиња и других ствари, били су обожавани као богови. Устрајна потрага за златом била је далекосежна и оставила је свој утицај на цивилизацију.

Злато и историја

У древном Египту, фараони су слали своје трговце и војске у удаљене земље у потрази за златом, које се сматрало искључивим власништвом египатских богова и фараона. Тутанкамонова гробница, која је откривена 1922, била је испуњена непроцењивим количинама злата. Чак је и његов ковчег направљен од пуног злата.

Према неким историчарима, Александра Великог је „у Азију у почетку привукло чувено злато Персије“. Извештава се да је његова војска упрегла на хиљаде грла теглеће марве, да би пренела у Грчку злато које је он запленио у Персији. Као резултат тога, Грчка је постала нација богата златом.

Један историчар извештава да су римски „императори немилице трошили злато како би обезбедили лојалност својих службеника и да би вршили утицај на достојанственике других земаља. Импресионирали су, а често и застрашивали свој народ сјајем свог богатства, што су лако постизали размећући се спектакуларним златним украсима“. Један извор каже да су Римљани стекли много злата освојивши Шпанију и добивши њене златне руднике.

Међутим, прича о злату не би била потпуна без претресања крволочнијег дела његове прошлости. То је прича о освајању, бруталности, поробљавању и смрти.

Прошлост испрскана крвљу

Како је цивилизација напредовала, све већи и снажнији једрењаци отискивали су се како би открили нове земље, основали нове колоније и тражили злато. Проналажење злата постало је опсесија многих истраживача, укључујући и пионира морепловца Кристифора Колумба (1451-1506).

Животи домородаца нису много значили Колумбу када је био у потрази за златом. Приповедајући своја искуства с једног острва краљу и краљици Шпаније, који су финансирали његове експедиције, Колумбо је написао у свом бродском дневнику: „Да би овде владао, човек мора само да се насели и да учврсти своју власт над домороцима који ће извршити што год им се нареди... Индијанци... су голи и ненаоружани, дакле спремни да приме наређења и да раде.“ Колумбо је веровао да има Божји благослов. Злато би помогло Шпанији да финансира своје свете ратове. Једном приликом, након што је добио на поклон једну златну маску, рекао је: ’Нека ми Бог у својој милости помогне да пронађем злато.‘

Шпански конкистадори, који су трагом Колумба препловили мора у потрази за златом, добили су наређење од шпанског краља Фердинанда: „Донесите ми злато! Ако је могуће, набавите га на хуман начин. Само ми га донесите, без обзира како ћете доћи до њега.“ Немилосрдни истраживачи су побили на хиљаде домородаца на које су наишли у Мексику и Средњој и Јужној Америци. Злато које су конкистадори довезли бродовима у Шпанију било је, фигуративно речено, испрскано крвљу.

Затим су дошли пирати, који нису пловили под заставом ниједне земље. Они су на отвореном мору пљачкали шпанске галије које су биле натоварене златом и другим драгоценостима. Те галије, које су обично имале мање топова и људства, нису могле парирати добро наоружаним пиратима. У 17. и 18. веку, пирати су били страх и трепет мора, посебно на Западноиндијским острвима и дуж обале Америка̂.

Златне грознице 19. века

Године 1848, откривено је једно велико налазиште злата у долини Сакраменто, у Калифорнији. Убрзо се проширила вест о томе, и непрекидна река насељеника сјурила се да огради своје парцеле. До следеће године, Калифорнија је била под опсадом десетина хиљада „фортинајнера“ — ловаца на срећу који су дошли из свих крајева света. Број становника Калифорније порастао је са око 26 000 године 1848, на око 380 000 године 1860. Земљорадници су оставили своју земљу, морнари побегли с бродова, војници дезертирали из војске — само да би отпутовали да окушају срећу тражећи злато. Неки су били описани као „крвожедне битанге“. Са овим стапањем становништва дошло је и до таласа злочина и насиља. Они које је ухватила златна грозница, али који нису били спремни да раде да би дошли до злата, окренули су се разбојништву, пљачкајући поштанске кочије и возове.

Године 1851, одмах иза калифорнијске златне грознице, стигле су вести да су велика налазишта злата откривена у Аустралији. Извештај је гласио: „Налазиште је заиста невероватно богато.“ За кратко време, Аустралија је постала највећи произвођач злата на свету. Неки који су се доселили у Калифорнију, убрзо су спаковали своје кофере и спустили се у ту земљу ’тамо доле‘. Број становника Аустралије порастао је вртоглавом брзином — са 400 000 године 1850, на преко 1 100 000 године 1860. Пољопривреда и други послови практично су замрли пошто су многи пожурили да окушају своју срећу тражећи злато.

Пред крај 19. века, луди стампедо у потрази за златом преселио се на Јукон и Аљаску, следећи откриће злата у тим подручјима. Хиљаде људи су отпутовале на далеки север, у подручје Клондајка и Аљаске, борећи се с цичом зимом како би обележили своје парцеле на земљи богатој златом.

Потонуло благо

У 20. веку, с развојем роњења на великим дубинама, трагачи за златом обратили су пажњу на морско дно. Тамо су претраживали бродске олупине ради потонулог блага — златног накита и других рукотворина направљених пре много векова.

Дана 20. септембра 1638, шпанска галија Консепсион потонула је у Тихи океан поред обале Сајпана, након што ју је невреме насукало на стене. Носила је товар злата и других драгоцености које данас вреде на десетине милиона долара. Већина од 400 људи на броду утопила се. Рониоци су из његове олупине извадили 32 златна ланца, од којих је сваки био дугачак око 1,5 метара и тежак неколико килограма. Свеукупно, рониоци су извадили 1 300 комада златног накита — ланаца, крстова, медаљона, брошева, прстенова и копчи.

Откривене су и друге олупине. Године 1980, рониоци су уз обалу Флориде, у Сједињеним Државама, пронашли олупину шпанске галије Санта Маргарита, из 17. века. До краја следеће године, извадили су више од 44 килограма златних полуга, као и других златних предмета.

Ратно злато

Након капитулације Немачке владе 1945, савезничке трупе су дошле до једног запањујућег открића у рудницима соли Кајзерода, у Тирингији, у Немачкој. Према новинама The Atlanta Journal, „у рудницима се налазило запањујућих 2,1 милијарду долара у златним полугама, уметничким делима, новчаницама и обвезницама“. Такође су пронађене вреће пуне златног и сребрног зуботехничког материјала који је био извађен жртвама Холокауста, а од којег је један део већ био претопљен. Ово огромно тајно складиште злата помогло је нацистичким војним диктаторима да финансирају продужавање рата. Тај Journal извештава о проценама да је злато вредно 2,5 милијарди долара враћено у десетак земаља које је Хитлер некада окупирао. Због општег веровања да није пронађено све скривено нацистичко злато, потрага се наставља.

Злато засигурно има вредност. Међутим, Библија каже да злато, као ни друга материјална богатства, не може дати живот ономе који тежи за њим (Псалам 49:7-9; Софонија 1:18). Једна библијска пословица каже: „Колико је боље тећи мудрост него злато!“ (Пословице 16:16). Права мудрост долази од Створитеља, Јехове Бога, и налази се у његовој Речи, Библији. Проучавањем Божје речи, онај ко тражи такву мудрост може упознати Божје законе, начела и савете, и затим их применити у свом животу. Мудрост која се на тај начин стиче далеко је пожељнија од свег злата које је човек икад открио. Таква мудрост може значити бољи живот сада и вечни живот у будућности (Пословице 3:13-18).

[Оквир на 27. страни]

Неке чињенице о злату

• Злато је најковније и најмекше од свих метала. Може се ковати до дебљине од 0,1 микрометра. Количина од 28 грама злата може се исковати тако да покрије површину од око 17 квадратних метара. Иста количина злата може се развући на дужину од 70 километара.

• Због тога што је чисто злато тако мекано, обично се меша с другим металима да би се повећала његова чврстоћа, ради употребе у производњи накита и других златних предмета. Састав легуре злата изражава се у двадесетчетвртинама, званим карати; значи, у 12-каратној легури злата има 50 посто злата, 18-каратно злато има 75 посто злата, а 24-каратно злато је чисто.

• Водеће земље произвођачи злата јесу Јужна Африка и Сједињене Државе.

[Извор слике на 25. страни]

Александар Велики: The Walters Art Gallery, Baltimore

[Слике на 26. страни]

Слика која приказује долазак Кристифора Колумба на Бахаме 1492, у потрази за златом

[Извор слике]

Љубазношћу Museo Naval, Madrid (Spain), и уз љубазну дозволу Don Manuel González López